Ивана Митић рођена је 21. 2. 1988. године у Лесковцу. Основне студије србистике уписала је 2007. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, а завршила 2011. године. Мастер студије лингвистике уписала је 2011. године на Филозофском факултету у Нишу и завршила их 2012. године. Урадила је мастер рад „Скаларност и поларност код придева у српском језикуˮ, под менторством доц. др Бобана Арсенијевића. Докторске студије лингвистике уписала је 2012. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, модул Наука о језику. Докторирала је јула 2019. године на тему „Ефекат граматичких и семантичких карактеристика координираних субјеката на слагање глагола у роду у српском језикуˮ, под менторством проф. др Бобана Арсенијевића.

Ивана Митић је од септембра 2013. године до јануара 2014. и од марта 2014. године  до јуна 2014. године радила као асистент на пројекту „Унапређење језичких вештина мањинског становништва на југу Србијеˮ у средњој школи „Сезаи Суроиˮ у Бујановцу, који је спровела Мисија ОЕБС у Србији у сарадњи са Филозофским факултетом у Нишу. Од априла 2015. године до јануара 2020. године радила је као асистент на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу, а од фебруара 2020. до јануара 2025. године као доцент на Департману за србистику Филозофског факултета у Нишу. Од фебруара 2025. године ради као ванредни професор на Департману за србистику Филозофског факултета у Нишу.

Ивана Митић је до 2020. године учествовала на међународном пројекту Експериментална морфосинтакса јужнословенских језика, те на пројектима Credibility, Honesty, Ethics, and Politeness in Academic and Journalistic Writing (CHEP 2018), Conflicting Truths (in Academic and Journalistic Writing, 2019), које је финансирала Немачка служба за академску размену (DAAD), као и на домаћем пројекту Проучавање језичке и књижевне прошлости и садашњости југоисточне Србије. Од априла 2018. године до завршетка финансирања учесник је пројекта Динамика структура савременог српског језика, а од априла 2019. године до 2022. године и међународног пројекта Agreement Mismatches in Experimental Syntax: from Slavic to Bantu. Од 2020. године активно је учествовала у следећим пројектима Департмана за српски језик и Департмана за србистику: Србистика на Филозофском факултету у Нишу (35 година од оснивања студијског програма, 2022. година), те Српски језик и књижевност у фокусу (2023. и 2024. године), као и на пројекту Говорни и стандардни језик у јавној комуникацији у Нишу (од 2020. године до јануара 2024), те на пројектима које финансира Немачка служба за академску размену (DAAD): Comparing Confidence and Trust Online and Offline (CompConTrustOO, 2022. година), Constructing Confidence and Trust Online (CoConTrustO, 2021. година), и From Uncertainty to Confidence and Trust (UnConTrust, 2020. година). Од 2022. године до јануара 2025. учествовала је на пројекту Structuring Concept Generation with the Help of Metaphor, Analogy and Schematicity (SCHEMAS). Од јануара 2025. године руководилац је интерног пројекта Департмана за србистику Српски језик и књижевност у фокусу 2025.

Ивана Митић је две године заредом полазник летње школе генеративне лингвистике (20. летња школа генеративне лингвистике European Generative Grammar (EGG), 29. 7 – 9. 8. 2013, Вроцлав, Пољска; 21. летња школа генеративне лингвистике European Generative Grammar (EGG), 28. 7 – 8. 8. 2014, Дебрецин, Мађарска). Априла 2019. године учествовала је на Међународној пролећној школи психолингвистике, неуролингвистике и клиничке лингвистике на Филозофском факултету у Новом Саду. Као предавач, учествовала је на летњој школи о анализи дискурса у оквиру пројекта Credibility, Honesty, Ethics, and Politeness in Academic and Journalistic Writing (CHEP 2018), Сплит, Хрватска, 20–30. јула 2018. године. Јула 2019. године била је предавач на Летњој школи за српски језик као страни, коју је организовала Катедра за јужнословенске и балканолошке студије Филозофског факултета у Прагу. Школа је реализована у оквиру програма Еразмус+. Похађала је и серију вебинара о уређивању Open Access часописа, Међународни конзорцијум EIFL (Electronic Information for Libraries) у сарадњи са AJOL (African Journals Online), ASSAf (Academy of Science South Africa), DOAJ (Directory of Open Access Journals), LIBSENSE and UCT (University of Cape Town), фебруар–март 2022. Учествовала је и на радионицама Corpus analysis: textometry, TXM and other tools, Named-entity recognition (NER) and linking with Wikidata, Corpus Query Language (CQL): Lexical gaps in bilingual corpora, организованим у оквиру конференције South Slavic Languages in the Digital Environment – JuDig, 21–23. новембра 2024. године, Филолошки факултет у Београду. 

У оквиру програма Еразмус боравила је на Хумболт Универзитету од 4. јуна до 8. јуна 2018. године. У оквиру пројекта који финансира Немачка служба за академску размену, боравила је на Департману за енглески језик Техничког универзитета у Кемницу од 8. јула до 15. јула 2018. године.

Ивана Митић је досад учествовала на преко 40 националних и међународних конференција. Објавила је преко 40 радова у домаћим часописима, те у међународним часописима највише категорије, као и у зборницима од националног и од међународног значаја. Аутор је монографије О конгруенцији предиката са дисјунктивним субјектом у српском језику.

Области интересовања Иване Митић су савремени српски језик (синтакса и морфосинтакса српског језика) и општа лингвистика (генеративна синтакса). Ивана Митић бавила се и усвајањем српског језика као нематерњег језика.

Владимир Ж. Јовановић рођен је 17. октобра 1968. године у Скопљу, Република Северна Македонија. Од 1981. године живи у Нишу, Србија, где је завршио основно и средње образовање.

Звање "Дипломирани филолог за енглески језик и књижевност" стекао је 1992. године на Студијској групи Англистика, Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

У периоду од фебруара 1992. до јула 1993. године био је ангажован на Филозофском факултету у Нишу на пословима библиотекара у семинарској библиотеци Англистике и Србистике.

У периоду од фебруара 1992. до јула 1993. године обављао је послове предавача за енглески језик на Студијским групама Социологија и Хемија.

Октобра 1993. изабран је за сарадника у звање асистент-приправник за предмет Енглески језик на СГ Англистика, Филозофски факултет Ниш.

Академско звање Магистра наука стекао је марта 1999. године на Филолошком факултету у Београду, Катедра за науку о језику, одбранивши рад под насловом "Процес конверзије у савременом енглеском језику и одговарајући облици у српском". Ментор на изради магистарског рада био је проф. др Младен Михајловић, редовни професор Филолошког факултета у Београду.

Од јула 1999. ради као сарадник у звању асистент за ужу научну област Англистичка лингвистика (предмет Енглески језик) на СГ Англистика Филозофског факултета у Нишу. Научно-наставно веће Филозофског факултета у Нишу поверило му je 2002. године извођење наставе из предмета Морфологија енглеског језика и Енглески језик II под менторством проф. др Видановић Ђорђа.

Докторску дисертацију под називом „Адјективалне сложенице у енглеском и српском језику", урађену под менторством проф. др Видановић Ђорђа, одбранио је јуна месеца 2004. године, чиме је стекао право на академску титулу Доктора филолошких наука Универзитета у Нишу.

У звање доцент за научну област Англистичка линвистика изабран је од стране Универзитета у Нишу априла 2005, а у звање ванредни професор јуна 2010. године. Јануара 2015. године, на основу одлуке Универзитета у Нишу, изабран је у звање редовног професора.

На Департману за англистику Филозофског факултета предаје предмете Морфологија енглеског језика, Лексичке и функционалне категорије енглеског језика, Савремени енглески језик 7 на основним студијама, као и предмет Контрастивна анализа, Контрастивна језичка проучавања и Преглед лингвистичких теорија на докторским студијама Стране Филологије. У новијим студијским програмима додатни су изборни предмети Лексички елементи енглеског језика, Глаголске структуре у контрасту и Енглески језик у употреби.

Од октобра 2006. до јуна 2011. године, био је ангажован као наставник за извођење наставе и испита на предметима Општа морфологија, Морфосинтакса, Увод у студиј језика и Дескриптивна граматика на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Од 2012. do 2014. године је био ангажован за извођење наставе на предмету Контрастивна језичка проучавања и Анализа дискурса на дипломским студијама на истом факултету.

 Владимир Ж. Јовановић је аутор и коаутор око 100 научних и стручних публикација, укључујући монографије и уџбенике, радове и поглавља у зборницима и око 90 рецензија за књиге, радове и зборнике радова у земљи и иностранству.

У децембру 2019. године изабран је за председника Удружења англиста Србије и члана Главног одбора организације ESSE. Именован је за члана академског одбора конфренције Европске асоцијације за студије англистике која ће се одржати 2026. године на Универзитету Сантијаго де Компостела, Шпанија.

 

МЕНТОРСТВА

Докторске дисертације

1. Радић, Нинослава (2014 -  ) „Адаптација енглеских сложеница и њихов утицај на творбене обрасце слагања у српском језику", Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву.

2. Pagan Motos, Juan Carlos (2018 - 2019)  'Political Neologisms and Nonce Formations in Spanish and English', Vilnius University, Lithuania/ Universidad de Murcia, Spain (Preliminary Suprevision).

3. Жарковић, Маја (2015). „Продуктивност процеса у творби именица и придјева у енглеском језику", Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву. Одбрањена 15. октобра 2015. године.

4. Субашић, Слободанка (2014). „Културни модели у пословном енглеском и српском језику: контрастивна анализа", Филозофски факултет, Универзитет у Нишу. Одбрањена 24. априла 2014. године.

 Магистарске тезе

1. Радић, Нинослава (2010) „Англицизми у српском језику економске струке на основу српског и хрватског корпуса",  Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву.

 

УЧЕШЋЕ У ПРОЈЕКТИМА

Научни пројекти

1. Structuring Concept Generation with the Help of Metaphor, Analogy and Schematicity (Strukturisanje procesa izgradnje pojmova putem metafore, analogije i shematičnosti) (2022). Руководилац пројекта: проф. др Владимир Ж. Јовановић, 7715934, Фонд за науку Републике Србије.

2. Иновације у настави и истраживања у области англистичке лингвистике и англоамеричке књижевности и културе (2020).  Руководилац пројекта: проф. др Михаило Антовић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. (бр. 360/1-16-1-01)

3. Савремени правци у истраживањима у англистичкој лингвистици, англофоној књижевности и клутури (2018). Руководилац пројекта: проф. др Михаило Антовић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет.

4. Језици и културе у времену и простору (2011). Руководилац пројекта: проф. др Снежана Гудурић, 178002, Министраство просвете и науке Републике Србије.

5. Начини обраћања као социолингвистички феномен у српском друштву (1996). Руководилац пројекта: проф. др Ђорђе Видановић, Финансијер: Фонд за отворено друштво, Београд, Србија и Црна Гора.

Стручни пројекти

1. Reforming Foreign Language Studies in Serbia. (2010) (Реформа студијских програма страних језика у Србији) 511366-TEMPUS-1-2010-1-RS-TEMPUS-JPCR. Руководилац пројекта: Јасмина Николић, Универзитет у Београду, Финансијер: Европска Комисија.

2. Стандардизација начина евалуације знања и вештина студената англистике и достигнутих нивоа језичке компетенције и методичке обучености. (2003) Руководилац пројекта: проф. др Слободанка Китић, СГ за енглески језик Филозофског факултета у Нишу, Финансијер: Фонд за отворено друштво, Београд, Србија и Црна Гора.

3. Интеркатедарско повезивање. (2002) Руководилац пројекта: проф. др Слободанка Китић, СГ за енглески језик Филозофског факултета у Нишу, Финансијер: Фонд за отворено друштво, Београд, Србија и Црна Гора.

4. The Romanies between the Serbs and Albanians in Bujanovac and Preševo (Political and Cultural Causes of Conflicts). (2000) Руководилац пројекта: проф. др  Драгољуб Ђорђевић. Финансијер: Social Science Research Council, Washington, USA.

5. Religious Life Of Orthodox And Muslim Romanies in Western-Southeast Serbia (1999). Руководилац пројекта: проф. др Јован Живковић. Финансијер: Фонд за отворено друштво, Праг, Чешка Република.

СТРУЧНА УСАВРШАВАЊА И СЕМИНАРИ

Летње школе

1. Лингвистичка школа организације GLOW, Лезбос, Грчка, јул 1999. године.

2. Школа генеративне лингвистике у источној Европи организације GLEE, Благоевград, Бугарска, јул 2000. године.

Семинари

1. International Seminar on Bologna Process and Educational Reform, University of Kragujevac, Kragujevac, March 9-10, 2006.

2. Регионално усаглашавање курикулума (Tuning). Ка Европском простору високог образовања, Алтернативна академска образовна мрежа, Фрушка Гора, 17-20. април 2006.

3. Serbian Teacher Education Development Programme, KORAK/ STEP Programme, Belgrade, April 07th 2006.

4. Serbian Teacher Education Development Programme, KORAK/ STEP Programme, Novi Sad, May 24th 2006.

5. E-Learning будућност образовања (Како да уведете E-learning у вашу установу), Link Group, Београд, 26. март, 2008.

Учешће у семинарима као предавач

1. „Јануарски дани просветних радника" у Нишу, са предавањем Анализа грешака у прводу студената ангистике, Филозофски факултет Ниш, 1996. година.

2. „Саветовању професора енглеског језика основних и средњих школа Србије", са предавањем Word Conversion in Teaching English, Велика Плана, 2006. године.

ЕЛЕМЕНТИ ДОПРИНОСА АКАДЕМСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Руководеће функције

Председник Удружења англиста Србије, 2019 - .

Продекан за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу Филозофског факултета у периоду 2005-2010. (мандати 2006 - 09, додатни 2009 - 2010).

Заменик председника Савета Филозофског Факултета, 2013 - 2016. године.

Управник Департмана за англистику у периоду 2005/2006. године.

В.д. Управника Департмана за англистику у периоду октобар 2012/ фебруар 2013. године.

Главни и одговорни уредник часописа Универзитета у Нишу Facta Universitatis: Series Linguistics and literature 2013 - 2017. године.

Главни и одговорни уредник Издавачке јединице Филозофског факултета у периоду 2005 - 2010. године.

Учешће у раду тела универзитета и факултета

Члан Сената Универзитета у Нишу, 2021 - 2024.

Потпредседник Одбора за међународну сарадњу Универзитета у Нишу, 2006 - 2009. године.

Члан Научно-стручног већа за друштвено-хуманистичке науке Универзитета у Нишу, 2018 - 2024.

Члан Уређивачког колегијума издавачке делатности на Универзитету у Нишу, 2010 - 2014. године.

Члан Надзорног одбора Филозофског факултета у Нишу у периоду 1999 - 2000. године.

Члан Наставно-научног већа Филозофског факултета (више мандата).

Члан Изборног већа Филозофског факултета (више мандата).

Члан Комисије за акредитацију Филозофског факултета у Нишу у периоду 2006 - 2010. године.

Председник комисије за спровођење конкурса за упис на мастер академске студије на Департману за англистику, 2015. године.

Председник комисије за спровођење класификаног испита на Департману за англистику, 2005. године.

Члан комисија за спровођење класификационих испита на нивоу основних студија на Департману за англистику.

Члан комисије Филозофског факултета за спровођење самопроцене факултета, 2007. године.

Члан комисије Филозофског факултета за израду предлога статута Филозофског факултета у Нишу, 2006. године.

Члан комисије Филозофског факултета за писање правилника Филозофског факултета, 2006. године.

Члан комисије Универзитета у Нишу за писање извештаја о признавању стране високошколске исправе Дорина Драмбареана, 2006. година.

Члан комисије Универзитета у Нишу за писање извештаја о признавању стране високошколске исправе Ане Коцић, 2009. година

Учешће у стручним телима Министарства

Члан Радне групе за развој концепта стручне матуре и завршног испита у средњем образовању при Министарству просвете и науке Републике Србије, 2012. година.

Програмски и организациони одбори научно-стручних скупова.

Члан академског одбора конференције ESSE Conference 2026, Santiago de Compostela, Spain, август 2026. године.

Председник Организационог одбора конференције Schemas in Language, Music and Visual Cognitiion, Niš, Serbia, децембар 2024. године.

Члан академског одбора конференције Schemas in Language, Music and Visual Cognitiion, Niš, Serbia, децембар 2024. године.

Члан академског одбора конференције Jezik, književnost, i (drugo), Niš, Srbija, у периоду од 2010 до 2015. године.

Председник Организационог одбора Интеркатедарске конференције англистичких катедри Ниш 2006, Филозофски факултет Ниш, април 2006. године.

 Чланство у уредништвима часописа и рецензирање прилога

Cognitive Linguistic Studies

Анали Филолошког факултета

Facta Universitatis: Series Linguistics and Literature

ESP Today

Lege Artis

Studia Anglica Resoviensia

Nasledje

Zbornik za jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Philologia

TEME

Philologia Mediana

DHS

Радови

Filolog

Godišnjak Filozofskog fakulteta

Reči

Струковне организације и удружења

Члан Европског удружења за студије Енглеског језика и културе (ESSE), 1995 -

Члан Удружења англиста Србије, 2008 -

Члан Југословенског друштва за примењену лингвистику и Друштва за примењену лингвистику Србије, 1997 -

Члан Колегијума Друштва за примењену лингвистику Србије и Црне горе од 2006. до 2009. године.

Члан Надзорног одбора Друштва за примењену лингвистику Србије од 2009. до 2012. године.

Члан удружења Society for Language and Literature Yugoslavia - Canada од 1991. до 1997. године.

Члан удружења Yugoslav Association for Canadian Studies од 1998. до 2007. године.

Члан удружења Central European Association for Canadian Studies од 2005. до 2007. године.

 

Проф. др Александра А. Јанић Митић рођена је 1988. године у Нишу, где и сада живи. Од 2012. године запослена је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, прво као сарадник у настави, затим од октобра 2013. као асистент, од октобра 2019. године као доцент на Департману за српски језик, односно Департману за србистику, те од децембра 2024. године као ванредни професор Департмана за србистику. Области интересовања су јој: савремени српски језик, конкретније, морфологија, творба речи, лексикологија, семантика, правопис, као и контрастивна језичка истраживања. Држи наставу на сва три нивоа студија. Предаје студентима Србистике, Англистике, Новинарства и других нематичних департмана. Самостално и у коауторству објављује радове у научним часописима и зборницима с конференција. Коаутор је помоћног уџбеника Правописна и друга језичка вежбања (2020) и уџбеника Енглеско-српска контрастивна лексикологија (2022), рецензент је радова у научним часописима и зборницима, лектор је више научних монографија и универзитетских уџбеника, ментор је студентских завршних радова на различитим нивоима студија. Мастер рад Александре Пејић Семантика првостепених деривата глагола љубити у савременом српском језику, рађен под менторством доц. др Александре Јанић, добио је на Савиндан 2023. године награду за најбољи мастер рад из области српског језика на Филозофском факултету у Нишу. Учествује у пројекту SCHEMAS, који финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру Пројекта Идеје. Члан је Центра за савремена филолошка проучавања младих истраживача од његовог оснивања 2021. године, у оквиру Филозофског факултета у Нишу.

Образовање

У основној школи и гимназији била је носилац Вукове дипломе. Студије Српског језика и књижевности уписала је академске 2007/2008. године на Филозофском факултету у Нишу и завршила их за четири године с просеком 9,84. Академске 2011/2012. уписала је мастер студије Филологије, модул Српски језик, такође на Филозофском факултету у Нишу. Просек оцена на мастер студијама био јој је 9,88,  а мастер рад „Категорија субјунктива у српском и бугарском језику – упоредно проучавање” одбранила је 2. 10. 2012. године, под менторством доц. др Бобана Арсенијевића. На завршним годинама основних и мастер студија била је корисник стипендије Доситеја, коју додељује Фонд за младе таленте Републике Србије. Академске 2012/2013. године Александра Јанић је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу уписала докторске студије Филологије, модул Наука о језику. Докторску дисертацију „Морфологија и семантика придева на ‑(љ)ив у српском језику” одбранила је 2018. године, под менторством проф. др Бобана Арсенијевића.

Стручна усавршавања

Александра Јанић Митић похађала је лингвистичке семинаре из области генеративне граматике и когнитивне лингвистике у земљи и иностранству: 20. летњу школу генеративне лингвистике GLEE (познату и као EGG: European Generative Grammar) у периоду од 29. јула до 9. августа 2013. године у Вроцлаву, затим пролећну генеративнолингвистичку школу GSS1 (GLOW Spring School 1) од 7. до 11. априла 2014. у Бриселу, те 21. летњу школу генеративне лингвистике GLEE (познату и као EGG: European Generative Grammar) у периоду од 28. јула до 8. августа 2014. године у Дебрецину; након тога, похађала је семинар Current Trends in Cognitive Sciences (Ниш, 18. март, 25. март, 1. април и 28. април 2017. године), Обуку за статистичку обраду података у области друштвених истраживања, која је одржана 22. и 23. децембра 2017. године на Правном факултету у Нишу, затим семинар Current Trends in Cognitive Sciences II (Ниш, 24. март, 31. март, и 14. април 2018. године), те 13. априла 2018. на Универзитету у Нишу Семинар о рецензирању за истраживаче, у организацији Центра за промоцију науке, као и Current Trends in Cognitive Sciences IV (Ниш, 3. и 4. децембар 2019). Добила је сертификат након успешно завршене обуке English as a Medium of Instruction, организоване од стране Темпус фондације у оквиру иницијативе Студирај у Србији – интернационализација високошколских установа у Републици Србији. Године 2020. похађала је онлајн-радионицу From Uncertainty to Confidence and Trust (UnConTrust) и летњу школу From Uncertainty to Confidence and Trust (UnConTrust) 2020.

Одржана предавања и радионице

Александра Јанић Митић је у оквиру акредитованих семинара за професоре Српског језика и Српског језика и књижевности одржала неколико предавања. У оквиру семинара Савремени приступи у настави српског језика и књижевности (каталошки број 668, за 2014/15. и 2015/16. годину) држала је предавање „Лексикализовани именички деминутиви: између творбе речи и лексикологије”, у оквиру семинара Савремени приступи у настави српског језика и књижевности (каталошки број 717, компетенције К1) држала је предавање „Падежни синкретизам у светлу генеративне граматике и примена у српском језику”, док је у оквиру семинара Савремени приступи у настави српског језика и књижевности (каталошки број 840 за 2018/19. и 2019/20. годину, компетенције К1) држала предавање „Модални глаголи у српском језику – специфичности и употреба”. Била је један од предавача на Летњој школи Comparing Confidence and Trust Online and Offline 2022. године на Палићу, где је одржала предавање „The Newsroom and Modality: A Case Study of Online and Offline Media Outlets in Niš”. Такође, наставницима, студентима, средњошколцима и широј заинтересованој јавности држала је предавања и радионице из области лексикологије, творбе речи и правописа.

Дејан Марковић рођен је 27. августа 1972. године у Нишу. Основну школу 21. мај са одличним успехом је завршио у Нишу. Нишку гимназију Бора Станковић завршава 1991. године и матурира са одличним успехом. У току школовања освојио је прво место на Републичком и друго на Савезном такмичењу у познавању руског језика.

По завршетку гимназије уписао је студије на Машинском факултету Универзитета у Нишу, али је преко Савезног Министарства за научну, културну и техничку сарадњу наставио студије на Филолошком факултету Московског педагошког државног Универзитета (Одсек за руски језик и светску књижевност). Студије у Москви започео је 1991. године, а завршио 1995. године, у року. Нострификацију дипломе извршио је Филолошки факултет у Београду (решење бр. 3/5 од 05.07.2000).

После студија, по препоруци Већа катедре за руски језик и књижевност Филолошког факултета Московског државног педагошког Универзитета уписао је постдипломске студије на истом одсеку и завршио их са успехом 1997. године одбранивши магистарски рад о теми Повезаност слушања и говорења у почетној настави руског језика у југословенским основним школама (168 стр.). Стечена на том факултету магистарска диплома (смер Наука о језику) нострификована му је решењем бр. 1860/1 од 12. октобра 2004. год. такође на Филолошком факултету у Београду.

На Одсеку за славистику (смер Русистика) Филолошког факултета Универзитета у Београду пријавио је 2007. године докторску дисертацију под називом Конфронтациона анализа компјутерске лексике у руском језику у поређењу са српским и исту одбранио 12. јула 2010. године, стекавши научни степен доктора филолошких наука.

За време студија у Москви радио је у својству преводиоца и имао праксу из усменог и писменог превођења у московским представништвима београдских фирми Монтинвест и Димонт.

У Југославију се вратио крајем децембра 1998. како би добровољно служио војни рок.

Од октобра 2000. до децембра 2002. године, као изванредан познавалац руског језика и пословног менаџмента, ради поново у Русији, у фирми Zepter International, на функцији извршног директора за Руску Федерацију.

Децембра 2002. године враћа се у Србију, а од фебруара 2003. године ангажован је на Филозофском факултету у Нишу на Студијској групи за руски језик и књижевност, за извођење лекторских вежби из наставног предмета Руски језик. Од 2011. до 1.10.2017. године био је у два наврата управник Департмана за руски језик и књижевност и у том периоду је Департман прошао реакредитацију студијског програма основних академских студија и добио акредитацију за извођење наставе на мастер академским студијама. На основу одлуке Сената Универзитета у Нишу број 8/16-01-016/20-015 од 14.12.2020. изабран је у звање редовни професор. 

На његову иницијативу дати су предлози, а касније подржани на Научно-наставном већу Филозофског факултета, о потписивању Уговора о међународној сарадњи са Тулским Државним педагошким Универзитетом, Белгородским државним технолошким Универзитетом, Белгородским државним Универзитетом, Кемеровским државним Универзитетом, Свето-Тихоновским православним Универзитетом из Москве. Са свим поменутим институцијама у садашње време постоји богата сарадња која се огледа у успешној размени студената, гостујућим предавањима професора, организацији заједничких конференција, учешћу у издавачким одборима научних часописа, међусобном рецензирању радова и слично.

Решењем Министра правде Републике Србије бр. 740-06-799/06-03 од 8. јануара 2007. године постављен је за судског тумача за руски језик. Сматрајући да је превођење једна од обавеза сваког наставника страног језика, кад год би се указала за то потреба и прилика, бави се превођењем, како са руског на српски, тако и са српског на руски језик, трудећи се да допринесе преношењу научних, културних и техничких информација. У више наврата био је симултани преводилац званичним руским делегацијама чији је циљ посете био научна сарадња или успостављање партнерских односа  са фирмама у Нишу.

Од 2011. до 2013. изводио је наставу из предмета Руски језик на групи за српски језик и књижевност Филолошко-уметничког факултета у Универзитета у Крагујевцу, а Правни факултет Универзитета у Нишу ангажовао га је у својству наставника за предмет Руски језик на студијском програму Основних академских студија права у школској 2013/2014 и 2014/2015 години. Од 2016. године предаје и на Економском факултету у Нишу.

Када је Министарство иностраних послова Руске Федерације заједно са Министарством образовања и науке Руске Федерације организoвало у периоду од 27. новембра до 1. децембра 2012. године III Светски Форум истакнутих иностраних дипломаца који су своје студије завршили у бившем Совјетском Савезу и Русији, из Републике Србије је у Москву, на предлог и о трошку Владе Руске Федерације, позван Дејан Марковић као члан Президијума округлог стола Руски језик и руска култура у савременом свету, а наступио је и са рефератом Настава руског језика у Србији, актуелни проблеми у вези са скраћивањем часова и могући путеви за њихово решавање. Свечано отварање Форума одржано је у Колоном залу Дома Сојузов, уз присуство најужег руководства Руске Федерације.

Победник је Светског лингвокултуролошког такмичења из руског језика и књижевности (2013. у Москви) у најтежој трећој номинацији, када је по први пут Србија била укључена у ово велико такмичење. Завршни есеј О чем интересно читать моим студентам штампан му је у зборнику Издања Московског Државног Универзитета Ломононосов, Федерални циљни пројекат Руски језик 2011-2015.

Лауреат је престижног XV Међународног Пушкинског такмичења Руски језик као језик победе (Москва, 6.06.2015). Организатори овог такмичења су "Россијскаја газета" и Влада Москве, а оно се организује уз подршку Министарства иностраних послова Руске Федерације и фонда "Руски свет". 

Током професионалне каријере испољио је активност и у следећим стручним друштвима и асоцијацијама: члан је Управе Славистичког друштва Србије, Комисије за наставу словенских језика и књижевности (научне организације која окупља водеће истраживаче у области наставе словенских језика, књижевности и култура), Одбора Славистичког друштва Србије за стручно усавршавање професора основних и средњих школа Републике Србије, Подружнице истог Друштва за подручје града Ниша. За значајне резултате у настави словенских језика и испољену активност у раду Славистичког друштва Србије, додељена му је 24.05.2011. године Захвалница Славистичког друштва Србије.

Члан је Наставно-научног и Изборног већа, а у претходном мандату био је и члан Савета Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Члан је Већа Центра за образовање наставника и професионално усавршавање (Одлука ННВ Филозофског факултета број 72/1-13-5-01 од 17.02.2016. године)

Предавања по позиву држао је у Руској Федерацији, у Кемерову (Кемеровски државни Универзитет) и у Белгороду (Белгородски државни Универзитет, БелГу).

 

 

Душан Стаменковић је рођен 10. јануара 1984. године у Нишу. У периоду од 2008. до 2022. био је запослен на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на Департману за англистику, а потом, од 2022. до до 2025. године на Факултету за културу и образовање Универзитета Содерторн у Стокхолму, такође на Департману за англистику. Од 2025. године поново ради на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Подаци о образовању

У периоду од 1991. до 2003. године похађао је и одличним успехом завршио основну школу и гимназију. Школске 2003/04. године уписао је Филозофски факултет у Нишу, студијску групу за англистику, а дипломирао септембра 2007. године са просечном оценом 9,75. Новембра 2007. године додељена му је награда за најбољег дипломираног студента Департмана за англистику за академску 2006/07. годину и најбољег дипломираног студента на целом Филозофском факултету у Нишу за исту годину, због чега је 2008. године награђен повељом Универзитета у Нишу. У току 2006/07. академске године био је стипендиста Фонда за младе таленте Владе Републике Србије. Октобра 2007. године уписао је дипломске академске студије енглеског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је положио све испите са просечном оценом 10,00 и након тога почео израду мастер рада са називом Провинцијализам, готика и гротеска: „Fifth Business" Робертсона Дејвиса и „The Heart is a Lonely Hunter" Карсон Мекалерс под менторством проф. др Владиславе Фелбабов. Овај рад је одбранио 6. 9. 2008. године са оценом 10 и тиме успешно окончао дипломске академске студије – мастер.

Новембра 2008. године уписао је докторске академске студије језика и књижевности (језички модул) на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је фебруара 2011. положио и последњи испит (просечна оцена у току студија 10,00). Докторске академске студије завршио је 10. 7. 2013. године одбраном докторске дисертације под називом Глаголи људског кретања у енглеском и српском језику у светлу когнитивне семантике, коју је писао под менторством др Предрагa Новаковa, редовног професора Филозофског факултета у Новом Саду. Докторску дисертацију је одбранио пред комисијом у саставу проф. др Ђорђе Видановић, проф. др Предраг Новаков и проф. др Јасмина Грковић Мејџор, са оценом summa cum laude и стекао звање доктора филолошких наука.

Осим овога, похађао је и додатно образовање са циљем даљег оспособљавања за рад у високом образовању: обуку за менторство на докторским студијама (Research Supervision in Theory and Practice, Универзитет у Стокхолму, 2024), обуку за интернационализацију у високом образовању (Teaching and Learning in the International Classroom, Универзитет Содерторн, 2024) и педагошку обуку за наставу у високом образовању (Improvement of Pedagogical and Methodological Competencies of Teachers in Higher Education Institutions, Универзитет у Нишу, 2021–2022).

Подаци о професионалној каријери

Пре заснивања радног односа на Филозофском факултету у Нишу, током оба семестра завршне године основних студија Душан Стаменковић је радио као демонстратор за енглески језик на Департману за филозофију Филозофског Факултета у Нишу. Октобра 2008. године почео је са радом на Департману за англистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу као сарадник у настави за ужу научну област Англистичка лингвистика, а октобра 2009. године изабран је у асистента за ужу научну област Англистичка лингвистика. У исто звање поново је изабран септембра 2012. године. У звање доцент изабран је марта 2014. године, а у звање ванредни професор марта 2019. године. Од 2022. до 2025. године радио је на Факултету за културу и образовање Универзитета Содерторн у Стокхолму као ванредни професор, а од 2024. године као редовни професор за област Англистичка лингвистика.

Члан је  Међународног удружења за прагматику (International Pragmatics Association, IPrA), Словенског удружења когнитивних лингвиста (SCLA), и шведског и европског удружења англиста (SWESSE и ESSE). Један је од оснивача Центра за когнитивне науке Универзитета у Нишу. У пројектом периоду од 2011. до 2019. године био је истраживач на пројекту Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије (179013), који се изводио на Машинском факултету Универзитета у Нишу, а финансирало га је Министарство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Био је и члан тима на пројекту EU COST Action IS1401 - Strengthening Europeans’ Capabilities by Establishing the European Literacy Network (ELN), а учествовао је и у неколико активности на Темпус пројекту Fostering University Support Services and Procedures for Full Participation in the European Higher Education Area (FUSE). Члан је пројектног тима у оквиру пројекта Structuring Concept Generation with the Help of Metaphor, Analogy and Schematicity (SCHEMAS) преко програма ИДЕЈЕ Фонда за науку Републике Србије (2022–2024). Један је од уредника међународног часописа Visual Communication.

Када је реч о стручно-административним пословима, вршио је дужност секретара Департмана за англистику, секретара Центра за когнитивне науке, секретара и члана организационог одбора конференција Језик, књижевност, идентитет (2009) и Језик, књижевност, промене (2010), CogSci Niš 2011 и CogSciNiš 2014, а био је и члан организационог одбора конференција Језик, књижевност, комуникација (2011), Језик, књижевност, вредности (2012), CogSciNiš 2016 и Језик, књижевност, теорија (2018). Био је члан Комисије за припрему, организовање и спровођење класификационог испита за основне и мастер академске студије Департмана за англистику у неколико наврата. Маја 2018. године именован је за првог шефа Лабораторије за језичку когницију, чији је био иницијатор. Од октобра 2018. године до септембра 2020. године обављао је функцију управника Департмана за англистику, а октобра 2019. године постао је продекан за научноистраживачки рад Филозофског факултета у Нишу и на тој функцији остао до 2022. године.

Децембра 2015. године боравио је на Универзитету у Бечу као гостујући предавач на Централноевропском интердисциплинарном мастер програму из области когнитивних наука (MEi:CogSci – The Middle European interdisciplinary master programme in Cognitive Science) у оквиру централноевропског програма размене CEEPUS (CIII-AT-0103-10-1516 – програм Cognitive Science, Knowledge Studies, and Knowledge Technologies), а у оквиру истог програма и на Новом бугарском универзитету у Софији 2019. године.

У периоду од септембра 2016. године до марта 2017. године боравио је на Департману за психологију Универзитета у Калифорнији – Лос Анђелес (UCLA) као истраживач у оквиру Фулбрајтовог програма за гостујуће истраживаче. Истраживања из области психолингвистике обављао је под менторством проф. др Кита Холиоука.

Учествовао је на више од 40 научних скупова у земљи и иностранству. Аутор је монографије Језик и кретање: когнитивносемантички огледи и коаутор уџбеника A Practical Lexicology for EFL Students (са др Виолетом Стојичић) и Енглеско-српска контрастивна лексикологија (са Александром Јанић), а објавио је и преко 80 научних радова углавном у виду чланака и поглавља, од којих је преко 20 чланака у Мрежи науке (Clarivate Web of Science). Неки од часописа у којима је објављивао јесу: Journal of Memory and Language, Psychological Bulletin, Metaphor and Symbol, Language & Communication, Linguistics, Developmental Review и Games and Culture. Рецензирао је чланке за преко 50 различитих научних часописа, као и предлоге пројеката за неколико важних европских фондера.