Историјат департмана
Департман је основан 29. маја 1987. године као Наставно-научна група за српскохрватски језик и југословенске књижевности на основу одлуке Скупштине Универзитета у Нишу, а према предлогу и Елаборату о потреби за оснивањем такве групе прихваћеним од Савета Филозофског факултета 12. марта 1987. године. Настава основних студија почела је 1. октобра исте године. Након распада бивше СФРЈ назив групе промењен је у Студијска група за српски језик и књижевност. Садашњи назив Департман носи од 2020. године.
Наставни план је у више наврата мењан и допуњаван да би се прилагодио потребама рада у школама, али и ширем спектру занимања у јавним институцијама (у медијима, библиотекама, архивама и сл.). На Департману су поред основних организовани и виши нивои студија: раније магистарске, од 2011. мастер, а затим и докторске студије.
Од почетка до сада у извођењу наставе било је ангажовано преко стотину наставника из земље, бивших југословенских република и иностранства, било у радном односу са пуним радним временом, било у статусу гостујућих професора или предавача по позиву. Већина данас упослених чланова наставног особља завршила је основне студије на овом департману, а неки су на Филозофском факултету одбранили и своје докторске дисертације.
Научни рад организован је у оквиру Групе / Департмана, као и у оквиру двеју катедара: Катедре за српски језик и Катедре за српску и компаративну књижевност, које организују научне скупове, уређују зборнике радова и научне часописе. Наставници и сарадници објавили су током више од три деценије постојања студијског програма велики број монографија, уџбеника и зборника. Актуелни научни часописи Департмана су Годишњак за српски језик и Philologia Mediana, а са Савезом Срба у Румунији и Филолошким, историјским и теолошким факултетом Западног универзитета у Темишвару Департман издаје часопис Исходишта.
Од самог оснивања успостављена је сарадња са научним институцијама у земљи и иностранству, са којих су по позиву ангажовани наставници из различитих научних области. Тако су македонски и бугарски језик студентима предавали ангажовани лектори, а запослени на Департману или његови бивши студенти као лектори држе наставу српског језика на универзитетима у Бугарској („Св. св. Кирил и Методијˮ у Великом Трнову, „Св. Климент Охридскиˮ у Софији) и Румунији (Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару). Наставници Департмана за србистику одржали су бројна предавања по позиву и учествују у раду научних скупова и пројеката у земљи и иностранству. Студенти такође учествују у међународним програмима размене на свим нивоима студија.
Наставно особље
Први наставници и оснивачи садашњег Департмана за србистику били су: др Мирољуб Стојановић, др Недељко Богдановић, др Радослав Раденковић, а на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности, како се звала при оснивању, од самих почетака радили су и: др Слободан Реметић, др Борислав Првуловић, др Станиша Величковић, др Миљко Јовановић, др Радослав Ђуровић, др Михаило Игњатовић. Први сарадници били су Драган Станић, Јордана Марковић, Горан Максимовић и Слободан Марјановић.
У сталном радном односу на Департману били су ангажовани и наставници: др Симеон Маринковић, др Јован Петковић, др Мирољуб Јоковић, др Бранко Летић, др Милентије Ђорђевић, др Вилотије Вукадиновић, др Љубисав Ћирић, др Дубравка Поповић-Срдановић, др Миливоје Р. Јовановић, др Славољуб Обрадовић, др Бобан Арсенијевић, др Маја Вукић, као и сарадници: мр Марија Славковић, мр Мирјана Соколовић, мр Јован Пејчић, Драгана Вељковић, Љиљана Марковић и многи други.
У реализацији наставе учествовали су бројни гостујући професори међу којима је било више водећих стручњака у својим научним областима, попут три академика: проф. др Мирослава Пантића, проф. др Асима Пеце, проф. др Зузане Тополињске, који су својим ауторитетом помогли афирмацији студијског програма и обезбеђивању научног кадра у периоду док се група још формирала. У трећинском радном односу били су и редовни професори: др Јелка Ређеп, др Јован Деретић, др Радоје Симић, др Милош Ковачевић, др Милосав Вукићевић, др Милорад Дешић, др Владета Јанковић, др Слободан Калезић, др Марија Митровић, др Драган Стојановић, др Милосав Чаркић, др Срето Танасић, др Софија Милорадовић; као и тада ванредни професори: др Димитар Пандев, др Весна Половина, др Надица Петковска, др Светозар Стијовић; и доценти: др Зорка Кашић, др Петар Ђукановић и многи други.
Велики број данашњих чланова Департмана за србистику некада су и сами били студенти Филозофског факултета у Нишу. У фебруару 2024. године на Департману ради девет редовних професора: др Горан Максимовић, др Драгиша Бојовић, др Снежана Милосављевић Милић, др Ирена Арсић, др Надежда Јовић, др Марина Јањић, др Ирена Цветковић Теофиловић, др Данијела Поповић Николић, др Дејан Милутиновић; осам ванредних професора: др Данијела Костадиновић, др Јелена Јовановић, др Снежана Божић, др Мирјана Илић, др Александра Лончар Раичевић, др Бранимир Станковић, др Татјана Трајковић, др Кристина Митић; седам доцената: др Александра Јанић, др Ивана Митић, др Мирјана Бојанић Ћирковић, др Јелена Стошић, др Александар Новаковић, др Јелена Младеновић, др Нина Судимац Јовић; два истраживача-сарадника: мср Оливера Марковић, мср Христина Аксентијевић. Чланови Департмана су и лектори за бугарски и македонски језик – др Валентина Седефчева и мср Моника Илкова.
Комплетан списак наставног особља Департмана за србистику
Акредитовани студијски програми
Департман за србистику реализује наставу на сва три нивоа студија – на Основним академским студијама србистике, на Мастер академским студијама филологије, у оквиру четири модула: Српски језик, Српска и компаративна књижевност, Методика српског језика и књижевности и Књижевност и филм и на Докторским академским студијама филологије заједно са колегама са других филолошких департмана.
Друштвене мреже
За више информација посетите:
Cajт Србистичког алумни–клуба: