Google Translate

Aкадемски назив: Доктор наука - педагошке науке
Дужина трајања студија: 6 семестара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

 

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студијски програм садржи обавезне и изборне предмете. Програм обухвата активну наставу и израду докторске дисертације.

Докторанди током првог семестра похађају један обавезни и један изборни предмет са листе изборних предмета. У другом и трећем семестру докторанди бирају са листе изборних предмета два предмета, а у четвртом семестру један. У договору са ментором студент бира са листе понуђених предмета оне предмете који су тематски повезани са темом његове докторске тезе. Оваква структура програма обезбеђује усмеравање кандидата у правцу неких ширих области педагогије уз поштовање принципа индивидуализације наставног процеса.

Током докторских студија докторанд треба да објави два научна рада и учествује на једном научном скупу.

Пети и шести семестар обухвата студијски истраживачки рад који се односи на све активности и облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања студента за истраживање, писање научних радова и израду докторске дисертације.

Укупна бодовна вредност предмета усмерених на израду докторске дисертације износи 100 ЕСПБ. Они укључују: избор теме и предлог литературе (10 ЕСПБ), израду пројекта истраживања (10 ЕСПБ), истраживање на теми (10 ЕСПБ), објављивање првог и другог научног рада (10+10 ЕСПБ ), писање докторске дисертације 1 и 2 (20+20 ЕСПБ) и одбрану докторске дисертације (10 ЕСПБ).

Комбинацијом ових предмета и одговарајућих изборних предмета, публиковањем научних радова, учешћем на научним скуповима, докторанди ће бити тематски усмерени у одређеном истраживачком правцу у функцији провођења свих припремних научних истраживачких радњи за ваљано приступање изради докторске дисертације.

Наставу изводе наставници Филозофског факултета у Нишу и наставници ангажовани на Филозофском факултету. Настава се организује по семестрима са 20 часова недељно. Активна настава се реализује кроз предавања и студијски истраживачки рад са укупно 600 часова годишње. Студијски истраживачки рад обухвата све облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања студента за истраживање, писање научних радова и израду докторске дисертације. Активну наставу у завршној години студија чини студијски истраживачки рад који је непосредно у функцији израде докторске дисертације.

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Имајући у виду да је сврха студијског програма докторских студија развој науке, критичког мишљења и образовање кадрова оспособљених да самостално спроводе оригинална и научно релевантна истраживања која доприносе општем развоју друштва и критички процењују истраживања других наука и научника, сврха докторских студија педагогије јесте:

  • оспособљавање кандидата за самостални, научно-истраживачки рад у педагогији и то, како у области теоријских, тако и апликативних истраживања;
  • развијање критичког мишљења о процесима и актерима васпитно-образовних процеса и друштвених промена;
  • пружање могућности студентима да кроз значајан број изборних курсева пронађу своја посебна педагошка интересовања;
  • продубљивање знања из посебних педагошких проблема за које студенти искажу интересовање;
  • оспособљавање студената за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других комплементарних друштвених наука;
  • развијање способности за тимски рад и учешће у интердисциплинарним истраживањима;
  • развијање способности за педагошки и наставни рад на највишим нивоима образовања (на универзитетском нивоу и у научним институтима).

Имајући у виду стечена знања и способности, свршени студенти Докторских студија педагогије могу се бавити: а) теоријским и емпиријским истраживањима у области друштвено-хуманистичких наука и б) научно-истраживачким радом и наставном делатношћу у високошколским установама). Поред тога, свршени докторанди могу да раде у: а) државним органима; б) васпитно-образовним институцијама в) институцијама за пружање социјалне заштите; г) културним институцијама; д) штампаним и електронским медијима; ђ) средњим школама као професори педагогије и грађанског васпитања; е) истраживачи у агенцијама за испитивање јавног мњења; односно свуда где је потребна стручна педагошка експертиза.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви студијског програма Докторских академских студија педагогије обухватају стицање општих способности и предметно-специфичних компетенција које би требало да допринесу развоју педагошке науке и критичког мишљења.

Осим општих способности које укључују способност аналитичког и синтетичког начина мишљења и способности поређења, способност критичке процене аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способност комуникације и тимског рада и развијене професионалне етике; и три групе предметно специфичних компетенција (аналитичких, истраживачких и педагошких), свршени студенти докторских студија педагогије требају стећи способности за самостални, научно-истраживачки рад у педагогији, способност критичког мишљења о процесима и актерима функционисања васпитно-образовног система; темељно познавање појединих педагошких проблема и одређених посебно-педагошких дисциплина (у складу са њиховим интересовањима), способност за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других комплементарних друштвених наука и способност за педагошки рад на највишим нивоима образовања у области педагошких дисциплина.

Способности које се стичу на овом нивоу студија педагогије првенствено се испољавају као способност за самостално вођење оригиналних и релевантних научних истраживања у области друштвених феномена и педагошки рад у преношењу знања и вештина високог нивоа комплексности.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА

Компетенције доктора педагошких наука су:

  • Темељно познавање и разумевање педагошке науке, савремених теоријских приступа и савременe методологијe научно-истраживачког рада.
  • Способност идентификовања и интерпретације савремених педагошких проблема кроз пројектовање и организовање оригиналних истраживања.
  • Примењује широк опсег истраживачких метода, техника и инструмената, интерпретира резултате адекватном интеграцијом теоријских приступа и добијених налаза.
  • Способност редефинисања постојећег знања кроз идентификовање нових проблема и конструисање нових метода, техника и инструмената за њихово истраживање.
  • Способност критичке анализе, процене и синтезе нових и сложених идеја у области васпитања и образовања у комплексним и непредвидљивим ситуацијама.
  • Оригиналним истраживањем проблема у васпитању и образовању, партиципира у националним и међународним пројектима, објављује своје налазе и извештава јавност о резултатима истраживања у складу са међународним стандардима.
  • Може да пренесе стручна знања и идеје колегама, широј академској заједници и друштву у целини, способан је да дискутује своје налазе са колегама.
  • Способност анализирања и промишљања педагошких норми и односа, могућност креативног и конструктивног реаговања на васпитно-образовне, друштвене, научне и етичке проблеме који искрсавају у професионалној и академској делатности.
  • Способност решавања проблемa интеграцијом знања из различитих извора, сагледавањем различитог контекста и импликација које из тога произилазе.
  • Способност стратешког планирања у различитим областима васпитно-образовног система и отвореност за педагошке иновације.