Историјат департмана
Департман за историју основан је 1. октобра 1998. године, под именом Студијске групе за историју. Отварање студијске групе условљено је кадровским потребама, јер је почетком 70-их година XX века престала са радом Група за историју и географију на Вишој педагошкој школи у Нишу, те је потреба за дипломираним историчарима била велика.
Настава на основним студијама започела је 1. октобра 1999. године. Према усвојеном наставном плану, предвиђено је изучавање националне и опште историје у трајању од четири године. За првог управника Студијске групе за историју именован је проф. др Љубиша Митровић. Управници су потом били: проф. др Зоран Ђорђевић, проф. др Ема Миљковић Бојанић, проф. др Татјана Пауновић, проф. др Божица Младеновић и проф. др Ирена Љубомировић као актуелни управник.
Преласком на Болоњски систем студирања школске 2006/07. године, студенти основних академских студија историје наставу слушају по новом програму.
Проф. др Зоран Ђорђевић, управник у периоду од 1998. до 2011. године.
Проф. др Ема Миљковић Бојанић, управница у периоду од 2011. до 2015. године.
Проф. др Божица Младеновић, управница у периоду од 2016. до 2018. године
Наставно особље
Департман чине наставници ангажовани скоро од оснивања, најпре у звањима асистената, а сада у професорксим звањима: проф. др Славиша Недељковић, проф. др Ђорђе Ђекић, проф. др Ирена Љубомировић, доц. др Владимир Алексић. Успешан рад Департмана огледа се и у томе што добар део дипломираних студената уписује постдипломске студије и добија научни степен доктора историјских наука. Департман се поноси својим студентима, који су сада наставног особља нашег Департмана: проф. др Мирослав Пешић, проф. др Милош Ђорђевић, доц. др Дејан Антић, доц. др Јасмина Шаранац Стаменковић као и сарадници, асистент Ненад Радуловић и истраживачи приправници Милан Виденовић и Алекса Поповић.
Департман за историју успешно сарађује са институцијама у земљи и иностранству попут Института за савремену историју у Београду, Балканолошког института у Београду, Археолошког институа у Београду, Филозофског факултета у Бањалуци и Источном Сарајеву.
Комплетан списак наставног особља Департмана за историју
Акредитовани студијски програми
На Департману за историју су акредитована сва три нивоа студијских програма:
- Основне академске студије историје
- Мастер академске студије историје
- Докторске академске студије историје
Друштвене мреже
За више информација о студијским програмима историје посетите наше профиле на друштвеним мрежама:
Студијски програм (данас Департман) за социјалну политику и социјални рад настао је као резултат рада на ТЕМПУС пројекту Јачање високог образовања у области социјалне политике и социјалне заштите (Strengthening Higher Education for Social Policy making and Social Services delivery – SHESPSS), који је финансирала Европска комисија – EACEA (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency), а припада групи пројеката који се односе на реформу курикулума и увођење нових наставних програма на нивоу високог образовања (http://www.shespss.ni.ac.rs/sr). Координатор овог пројекта био је Универзитет у Нишу, а у његовој реализацији учествовале су следеће институције и организације: Универзитет у Београду и Новом Саду, Универзитетски колеџ Зеланд из Данске, Универзитет Катанија из Италије, Институт за образовање и Универзитетски колеџ Лондон из Велике Британије, Републички завод за социјалну заштиту из Београда, Центар за самостални живот особа с инвалидитетом из Београда, Удружење стручних радника социјалне заштите Србије и Асоцијација центара за социјални рад Србије. Циљ пројекта био је јачање високог образовања у области социјалне политике и социјалног рада и успешно повезивање студијског програма са потребама у домену социјалне заштите и са потребама на тржишту рада.
Основне академске студије социјалне политике и социјалног рада (четири године) и Мастер академске студије социјалног рада (једна година) акредитоване су први пут 2016. године, а актуелна акредитација важи од 2023. године [уверење ОАС - уверење МАС]. Настава на основним и мастер студијама почела је школске 2016/2017. године у оквиру Департмана за социологију. Ради обезбеђивања што квалитетнијег рада на основним и мастер студијама, 2018. године је донета одлука о формирању самосталног Департмана за социјалну политику и социјални рад (Веће Департмана за социјалну политику и социјални рад конституисано је 09.05.2018. године).
На основним и мастер студијама сви предмети су једносеместрални, а курикулуми су модерно конципирани и усклађени са свим стандардима потребним за акредитацију студијског програма. Заступљени су општеобразовни предмети и стручни предмети (из социологије, психологије, педагогије, права, социјалне политике и социјалног рада). Постоји и велики број изборних предмета који пружају могућност студентима да по сопственом избору обликују свој образовни профил. Предмети су конципирани тако да обезбеђују теоријско и практично оспособљавање студената за разумевање комплексности социјалног рада као научне дисциплине и професије, али и за стицање знања и развијање способности и вештина заступања, усмеравања и примене мера социјалне политике.
Наставу на Департману за социјалну политику и социјални рад, поред наставника и сарадника са овог Департмана, изводе наставници и сарадници и са других Департмана Филозофског факултета у Нишу (са Департмана за социологију, Департмана за психологију и Департмана за педагогију) као и ангажовани наставници са Правног факултета у Нишу. Наставници и сарадници Департмана активно учествују на домаћим и иностраним научним скуповима и истраживачким пројектима, а своје радове публикују у научним часописима и другим научним публикацијама.
Департман има вишегодишњу успешну сарадњу са Центром за социјални рад, Центром за породични смештај и усвојење, Заводом за васпитање деце и омладине, Домом за децу без родитељског старања, Клиником за заштиту менталног здравља Ниш, Специјалном психијатријском болницом Горња Топоница и Геронтолошким центром у Нишу, као и бројним невладиним организацијама, како би студенти могли да стекну и практичне вештине, а такође је отворен и за сарадњу са другим образовним институцијама у земљи и иностранству.
Управница Департмана за социјалну политику и социјални рад је доцент др Љиљана Скробић.
Историјат департмана
Департман за француски језик и књижевност основан је Одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу (13. април 2011) и Одлуком Сената Универзитета у Нишу (7. јун 2011). Реализација усвојеног студијског програма Основних академских студија француског језика и књижевности отпочела је 1. октобра 2012. године. Тиме су, после четири деценије, настављене вишегодишње студије француског језика, књижевности и културе у југосточној Србији, које су биле започете 1950. године на Вишој педагошкој школи у Нишу формирањем Департмана за француски језик и књижевност, а које су постојале до 1971. године. Високошколска настава француског језика и књижевности одвијала се и на Универзитету у Нишу, на чијим је факултетима предмет Француски као страни језик заступљен више од пола века. Тако су, кроз вишедеценијску наставу, студије француског језика, књижевности и културе у овом делу Републике Србије стекле веома важну високошколску позицију, која је учвршћена најпре оснивањем Филозофског факултета у Нишу, а затим и оснивањем његовог Департмана за француски језик и књижевност.
Наставно особље
Наставу на студијском програму Француски језик и књижевност реализују наставници и сарадници са Департмана, као и доц. др Весна Симовић из Центра за стране језике Филозофског факултета у Нишу. До 2017. године у извођењу наставе из стручних предметâ учествовали су и наставници са Филолошког факултета „Блаже Конески" Универзитета „Св. Кирил и Методиј” у Скопљу, Р. Северна Македонија (проф. др Мира Трајкова, проф. др Мирјана Алексоска-Чкатроска, проф. др Елисавета Поповска, проф. др Ирина Бабамова и проф. др Снежана Петрова). Сваке академске године, на основу Уговора о сарадњи Филозофског факултета и Француског института у Србији, на Департману за француски језик и књижевност за извођење наставе ангажован је и један страни лектор.
На Департману је тренутно запослено шесторо наставника: троје наставника у звању ванредног професора и троје у звању доцента, као и шесторо сарадника: један у звању виши лектор, троје у звању асистент и двоје истраживача-приправника. Управник Департмана за француски језик и књижевност од оснивања до 2017. године била је проф. др Селена Станковић, док је актуелни управник проф. др Иван Јовановић.
Наставници и сарадници Департмана учествовали су у реализацији научноистраживачких пројеката које је у целини финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (ЕДБ 178019 и ЕДБ 178029), а данас активно учествују у стручним пројектима (Међународни стручни пројекти Француског института у Србији Delf tout public, Delf junior, Delf scolaire), као и у организацији бројних научних и стручних скупова у земљи и иностранству.
Наставници, сарадници и студенти Департмана учесници су пројекта за међународну сарадњу Еразмус+, а учествују и у реализацији пројеката организованих у оквиру сарадње са међународним академским институцијама. На основу Уговора о сарадњи Универзитета у Нишу и Универзитета у Поатјеу (Француска), као и Филозофског факултета у Нишу и Факултета књижевности и језикâ у Поатјеу (Faculté des lettres et des langues, Université de Poitiers), у периоду од 22. јуна до 5. јула 2014. на Универзитету у Поатјеу двадесет троје студената и двоје наставника учествовало је у реализацији пројекта Campus européen d’été (Летњи европски кампус) и на семинару Le multilinguisme européen et la traduction (Европски мултилингвизам и превођење). У периоду од 2014. до 2021. године Летњу школу у Поатјеу похађало је 80 наших студената. Такође, два Факултета имају потписан Уговор о студијском програму двоструких диплома на мастерским академским студијама чија је реализација отпочела школске 2019/2020. године. По завршетку тих студија, студент добија диплому Филозофског факултета у Нишу и диплому Факултета језика и књижевности у Поатјеу.
Департман сарађује и са Филолошко-уметничким факултетом Универзитета Артоа у Арасу, Француска (Faculté de lettres & arts, Université d’Artois, Arras). Један од резултата ове сарадње јесте попуњавање нашег библиотечког фонда неопходног за извођење Студијског програма за француски језик и књижевност, као и организовање гостујућих предавања наставника са Универзитета Артоа. Департман за француски језик и књижевност сарађује и са Универзитетом у Бордоу, са Високом школом за образовање наставника и учитеља (ЕСПЕ), као и са Школом језика EURL MONDO LINGUAE у Жексу (Француска) у којој студенти могу обављати стручну праксу.
Департман за француски језик и књижевност активно сарађује са Амбасадом Републике Француске и Француским институтом у Републици Србији. На основу Уговора Филозофског факултета у Нишу и Француског института у Србији, Огранка у Нишу: (а) сваке академске године ангажује се лектор за извођење наставе на Департману, али и на нематичним департманима Факултета; (б) наши студенти су корисници Медијатеке и Библиотеке Француског института чији богати фонд садржи стручну литературу, приручнике и уџбенике за учење француског језика, као и велики број наслова из области франкофоне књижевности, часописа, филмова и музике; (в) студенти учествују и у раду Медијатеке, у организацији културних догађаја у Институту и сл.
Сваке године, почев од 2015. године, петнаесторо наших студената са III и IV године и са мастер студија учествује у жирију студената француског језика у Србији, који додељује Награду Гонкур – избор Србије (Prix Goncourt – choix serbe), у организацији Француског института у Србији
Преко Универзитета у Нишу, који је члан Универзитетске aгенције за франкофонију (AUF – Agence universitaire de la francophоnie), наставници, сарадници и студенти Департмана за француски језик и књижевност имају бројне могућности за стажеве, стипендије, финансијску подршку пројектима и сл. Департман сарађује и са Медиа Реформ центром у Нишу за потребе извођења наставе усменог превођења.
Поред наведене академске, Департман остварује и институционалну сарадњу са установом Породично одмаралиште Лу Риу у Сен-Тропеу, Француска (La Maison Familiale de Vacances Lou Riou, Saint-Tropez, France), са којом је склопљен Уговор о радној пракси студената француског језика и књижевности.
У периоду 2017–2021, Департман је био носилац међународног научноистраживачког пројекта Романистика и словенски језици, књижевности и културе у контакту и дисконтакту (бр. 81/1-17-8-01), који финансирају Филозофски факултет у Нишу, Универзитетска агенција за франкофонију (Аgence universitaire de la francophonie) и Амбасада Републике Француске у Србији (Ambassade de France en Serbie). Пројекат је добио продужетак и за период 2021–2026. (бр. 1001-13-01).
У новембру 2015. године Департман за француски језик и књижевност био је организатор Осмог, а у новембру 2019. године Дванаестог међународног научног скупа одсекâ за романистику Les Études françaises aujourd’hui (Студије француског језика и књижевности данас). Департман организује и гостујућа предавања еминентних професора из земље и иностранства.
Од априла 2021. године Департман за француски језик и књижевност има потписан Уговор о сарадњи са Француско-српском привредном комором.
Комплетан списак наставног особља Департмана за француски језик и књижевност
Акредитовани студијски програми
На Департману се реализују студије на сва три нивоа: студије првог степена – основне академске студије (од 2012), студије другог степена – мастер академске студије (од 2016), а од 2015. и студије трећег степена – докторске академске студије, у оквиру докторских студија филологије.
Основне aкадемске студије Француског језика и књижевности трају четири године, вредност студија износи 240 бодова по европском систему преношења бодова (по семестру 30 бодова). Савременост Студијског програма за француски језик и књижевност обезбеђена је садржајем обавезних и изборних предмета. Предмети из области француског језика прате најновије теоријске моделе у науци и савремене тенденције у пракси. Кроз предмете који обухватају проучавање књижевности француског говорног подручја обрађује се њен развој, као и значајнији аутори и књижевни правци са теоријског и жанровског становишта. Предмети који се баве културом Француске и културама осталих франкофоних земаља пружају студентима темељан увид у ове културе и у савремене трендове њиховог развоја. Након завршетка основних студија, студент стиче академски назив дипломирани филолог за француски језик и књижевност.
Мастер академске студије Француског језика и књижевности трају једну годину, вредност студија износи 60 ЕСПБ (30 бодова за предмете и 30 бодова за мастер рад). Након завршетка мастер студија, студент стиче академски назив мастер филолог за француски језик и књижевност.
Докторске академске студије трају три године (180 ЕСПБ). Након завршетка докторских студија и одбране докторске дисертације, докторанд стиче научни назив доктор наука – филолошке науке.
Друштвене мреже
За више информација посетите:
Историјат департмана
Департман је основан као студијска група под првобитним називом Славистика са балканистиком на основу Одлуке бр. 271/1-3 Наставно-научног већа Филозофског факултета од 19. јула 2000. године и Одлуке бр. 8/0-01-007/00-003 Наставно-научног већа Универзитета у Нишу од 27. јула 2000. године, којом је дата сагласност на наставне планове новооснованих студијских група на Филозофском факултету у Нишу.
Наставно особље
Настава на основним студијама почела је 1. октобра 2000. године према усвојеном наставном плану, који је предвиђао изучавање руског језика и руске књижевности у четворогодишњем трајању, а од балканских језика, обавезно изучавање грчког и једног јужнословенског језика: бугарског или македонског (по избору) у двогодишњем трајању.
На самом почетку у радном односу са пуним радним временом група је имала једног редовног професора, који је био и први Управник Студијске групе, проф. др Драгољуб Величковић, а aсистент је била Виолета Џонић (сада ванредни професор за ужу научну област русистичка лингвистика). Као ангажовани сарадници у то време наставу су изводили: проф. др Предраг Пипер, редовни професор Филолошког факултета у Београду, мр Ирина Антанасијевић, виши лектор Филолошког факултета у Косовској Митровици, мр Вера Борисенко, виши лектор Филолошког факултета у Београду, Клаудија Тасић, лектор за македонски језик, Атханасиос Бинтас, лектор за грчки језик, Ценка Иванова, лектор за бугарски језик.
Преименовањем групе у Студијску групу Руски језик и књижевност, јула 2002. године, у радни однос примљени су нови наставници и сарадници. То су били: проф. др Надежда Лаиновић-Стојановић, дотадашњи наставник руског језика на Електронском факултету у Нишу, која је школске 2002/03. и 2003/04. била Управник студијске групе, доц. др Ирина Антанасијевић, професор руске књижевности и културе, мр Дејан Марковић, у звању лектора (сада редовни професор за ужу научну област русистичка лингвистика, а такође и Управник Департмана у периоду од 2011-2017), мр Живојин Трајковић, у звању вишег предавача (за извођење наставе руског језика на другим департманима) и Тамара Костић-Пахноглу, предавач за грчки језик. Поред наведених наставника, као лектори страних језика радили и др Ристо Бонџолов (за бугарски језик), Михаил Харлицки, Зоја Попова, Викторија Строило, Ана Митрофанова, Татјана Матјушкина (за руски језик), др Стратигопоулос Димостенис (за грчки језик).
На Департману за Руски језик и књижевност, поред стално запослених, наставу су изводили ангажовани наставници са других факултета, међу којима су били: проф. др Зоран Божовић, проф. др Богољуб Станковић, проф. др Радмило Маројевић, сва тројица са Филолошког факултета у Београду, проф. др Лариса Раздобудко-Човић и проф. др Абдулах Мушовић, обоје са Филозофског факултета у Косовској Митровици, проф. др Марија Стефановић са Филозофског факултета у Новом Саду, проф. др Драган Копривица са Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу.
Успешан рад Департмана огледа се и у томе што добар део дипломираних студената уписује постдипломске студије и добија научни степен доктора филолошких наука . Департман се поноси својим првим студентима, који сада као наставници чине већи део наставног особља нашег Департмана: проф. др Велимир Илић (садашњи управник Департмана), доц. др Јелена Лепојевић, доц. др Маја Вељковић, доц. др Ненад Благојевић, док две студенткиње раде на Департману у звању асистента, односно сарадника у настави: мср Емилија Јовић и Милица Ђорђевић. Као страни лектор за руски језик ангажована је др Олга Трапезњикова.
Департман успешно остварује међународну научну и стручну сарадњу са руском државном агенцијом за сарадњу у области високог образовања „Россотрудничество“, као и билатералну сарадњу са Белгородским државним технолошким универзитетом „Шухов“, Кемеровским државним институтом културе, Великотрновским универзитетом у Бугарској, а у плану је даљи развој сарадње са европским високошколским институцијама. Резултат ове сарадње је размена студената, постдипломаца и гостујућих професора, што је допринело томе да студенти нашег факултета редовно учествују у академској размени, док студенти из Русије долазе на усавршавање српског језика код нас. Активна сарадња остварује се и у виду предавања гостујућих професора.
Са руским центром за науку и културу Руски дом Споразум о сарадњи потписан је 2021. године.
Наставници и сарадници Департмана посебну пажњу посвећују организацији научних скупова, учешћу на скуповима у земљи и иностранству и објављивању радова у научним зборницима и часописима. Важно место у научно-стручном раду припада објављивању уџбеничке, приручне и методичке литературе. Научна сарадња се остварује и са факултетима у нашој средини. Тако су наставници Департмана за руски језик и књижевност написали четири универзитетска уџбеника за студенте физике, студенте биологије и екологије Природно-математичког факултета, као и за студенте Економског и Правног факултета Универзитета у Нишу.
Комплетан списак наставног особља Департмана за руски језик и књижевност
Акредитовани студијски програми
На Департману за руски језик и књижевност изводи се настава на сва три нивоа студија: ОАС руског језика и књижевности, МАС руског језика и књижевности и ДАС страних филологија.
Друштвене мреже
За више информација о нашим студијским програмима посетите наше профиле на друштвеним мрежама:
Историјат Департмана
Департман за немачки језик и књижевност основан је 2017. године, након што је студијски програм ОАС немачког језика и књижевности усвојен Одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу број 397/1-7-01 од 23. новембра 2016. и Одлуком Сената Универзитета у Нишу број 8/16-01-001/17-020 од 06. фебруара 2017. године (а измењен новембра 2018).
Основне академске студије немачког језика и књижевности успешно су акредитоване 1. новембра 2018. године од стране Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању као тринаести студијски програм Филозофског факултета Универзитета у Нишу, а настале су као израз потребе образовања пре свега наставника немачког језика и преводилаца за немачки језик, који су дефицитарни у региону. Реализација овог студијског програма почела је 9. новембра 2018. године када су свечано додељени индекси првој генерацији студената.
Наставно особље
У оснивању Департмана учествовали су др Николета Момчиловић, др Марина Ђукић Мирзајанц, др Јан Красни, мср Невенка Јанковић и мср Катарина Стаменковић у области германистичке лингвистике и методике наставе и др Маја Антић у области немачке књижевности и културе, као и наставници Универзитета у Београду. Прва и актуелна управница Департмана за немачки језик и књижевност је др Николета Момчиловић, а секретар мср Катарина Стаменковић.
Данас у извођењу наставе на Департману учествује девет стално запослених наставника и сарадника: четири доцента (доц. др Николета Момчиловић, доц. др Марина Ђукић Мирзaјанц, доц. др Маја Антић, доц. др Добрила Бегенишић), један наставник страног језика (мср Невенка Јанковић из Центра за стране језике), један асистент (мср Катарина Стаменковић), један страни лектор (мср Мариа Марковић) и два сарадника у настави (мср Татјана Лепојевић Грујић, мср Иван Динић). У настави су ангажована и два истраживача-приправника, мср Љиљана Тасић и мср Сања Стевановић.
Поред стално запослених наставу су изводили или изводе ангажовани наставници са других универзитета, међу којима је била проф др Анете Ђуровић, а тренутно проф. др Бранислав Ивановић и проф. др Александра Лазић Гавриловић са Универзитета у Београду као и проф. др Марија Станојевић Веселиновић са Универзитета у Крагујевцу.
Комплетан списак наставног особља Департмана за немачки језик и књижевност
Акредитовани студијски програми
На Департману се реализују студије на сва три нивоа: основне академске студије (од 2018.), мастер академске студије (од 2023.), а од 2021. наставници Департмана учествују и у реализацији заједничког програма Докторских академских студија страних филологија. Поред тога наставници и сарадници департмана учествују и у реализацији заједничког програма Мастер академских студија превођења.
Основне академске студије Немачког језика и књижевности трају четири године (осам семестара) чија вредност износи 240 ЕСПБ по европском систему преношења бодова. Програм обухвата 50 једносеместралних обавезних и изборних предмета (укључујући три педагошке и стручну праксу), а курикулум је модерно конципиран и усклађен са стандардима потребним за акредитацију студијског програма. Заступљени су предмети из области немачког језика и немачке књижевности и културе, који прате савремене тенденције у науци и пракси, као и велики број изборних предмета. Након завршених основних студија студент стиче академски назив дипломирани филолог (за немачки језик и књижевност).
Мастер академске студије Немачког језика и књижевности трају једну годину, вредност студија износи 60 ЕСПБ. По завршетку мастер студија студент стиче академски назив мастер филолог за немачки језик и књижевност.
Докторске академске студије страних филологија трају три године (180 ЕСПБ). Након завршетка докторских студија и одбране докторске дисертације, докторанд стиче научни назив доктор наука – филолошке науке.
Центар за наставна средства
Департман за немачки језик и књижевност у сарадњи с Гете институтом Београд основао је Центар за наставна средства за наставнике немачког језика и студенте германистике. Центар садржи стручну литературу и наставне материјале који су укључени у електронски каталог библиотеке Факултета и које је могуће изнајмити, а такође се бави и стручним усавршавањем наставника и промовисањем немачког језика, књижевности и културе. Опширније информације о раду Центра доступне су на страници: https://cens.filfak.ni.ac.rs
Друштвене мреже
За више информација посетите:
Проучавање српске и компаративне књижевности на Филозофском факултету у Нишу датира још од 29. 5. 1987. године када је на основу одлуке Скупштине Универзитета у Нишу формирана Студијска група за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Настава на основним студијама почела је 1. октобра 1987. године према усвојеном наставном плану Наставно-научне групе за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Временом је интересовање и број студената на овом студијском програму растао, тако да је уочи акредитације донета одлука о формирању два засебна департмана ради обезбеђивања што квалитетније наставе из области проучавања српске и компаративне књижевности. Департман за српску и компаративну књижевност формиран је одлуком Савета Универзитета у Нишу 25. 5. 2008. Студенти који су завршили студије на овом департману добијали су стручни назив дипломирани филолог за српски језик и дипломирани филолог за српску књижевност.
Одлуком Савета Универзитета у Нишу, маја 2008. године, за првог управника Депратмана за српску и компаративну књижевност именована је проф. др Дубравка Поповић Срдановић. У јуну 2010. године Департман је кандидовао проф. др Горана Максимовића за декана Филозофског факултета у Нишу, који је на основу тог предлога изабран већ у првом кругу тајног гласања на Седници Наставно-научног већа, а потом и Савета Факултета, тако да је од 1. октобра 2010. године преузео ту функцију за изборни период до 30. септембра 2013. године. Поред тога, у новој управи Филозофског факултета као продекан за наставу налазила се проф. др Снежана Милосављевић Милић, која је редовни професор на Департману за српску и компаративну књижевност. Иста управа је у новом мандату била од 1. октобра 2013. године до 30. септембра 2016. године.
Актуелни управник Департмана за српску и компаративну књижевност је доц. др Данијела Костадиновић, а секретар Департмана је др Мирјана Бојанић Ћирковић.
Од 2009. године Департман за српску и компаративну књижевност снажно профилише издавачку делатност и покреће часопис Philologia Mediana, који је за непуних тринаест месеци објавио три врло запажена броја, на основу којих га је Матични одбор за језик и књижевност Министарства науке и технолошког развоја РС сврстао у категорију М 51 научних часописа. Данас је часопис Philologia Mediana међу најпрестижнијим публикацијама у области друштвено-хуманистичких наука.
Школске 2018/2019. године на Департману раде четири редовна професора (проф. др Горан Максимовић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Снежана Милосављевић Милић, проф. др Ирена Арсић), два ванредна професора (проф. др Дејан Милутиновић и проф. др Данијела Поповић Николић), четири доцента (доц. др Данијела Костадиновић, доц. др Јелена Јовановић, доц. др Снежана Божић, доц. др Кристина Митић) и два асистента: Јелена Младеновић и др Мирјана Бојанић Ћирковић.
Наставници и сарадници активно учествују као истраживачи на пројектима које финансира Република Србија, као и на бројним другим међународним научним пројектима. Од 2018. године наставници и асистенти Департмана за српску и компаративну књижевност укључени су у истраживања интерног пројекта Филозофског факултета (Књижевна и језичка прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије) и пројекта који се реализује у оквиру огранка САНУ у Нишу под бројем 0-19-18 (Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије). Руководилац оба пројекта је проф. др Горан Максимовић. Департман једном годишње организује међународне научне скупове регионалног карактера посвећене проблемима проучавања књижевности и културе. Наставници и сарадници Департмана учествују на домаћим и иностраним научним скуповима, држе предавања по позиву на бројним универзитетима у земљи, региону и иностранству, те учествују у бројним књижевним манифестацијама, чиме на креативан начин доприносе профилисању и очувању националног идентитета, науке и културе.
Наставници Департмана за српску и компаративну књижевност оснивачи су и руководиоци међународних научних центара: проф. др Драгиша Бојовић иницијатор је и један од оснивача Центра за византијско-словенске студије, а проф. др Снежана Милосављевић Милић оснивач је Центра за наратолошке студије при Универзитету у Нишу.
Заједно са колегама са Департмана за српски језик, Департман за српску и компаративну књижевност учествује у извођењу наставе на студијском програму Србистика (ОАС), те на мастер филолошким модулима Српски језик и Методика српског језика и књижевности. Наставници Департмана за српску и компаративну књижевност држе наставу и студентима докторских академских студија филологије заједно са колегама са других филолошких департмана. У академској 2017/2018. години обележили смо значајан јубилеј – тридесет година изучавања Србистике на Филозофском факултету у Нишу.
Департман има дугогодишњу плодотворну сарадњу са међународним институцијама: катедрама за славистику и бугаристику Универзитета у Великом Трнову (заједно са Департманом за српски језик), са Западним универзитетом у Темишвару и са Институтом за славистику Хумболтовог универзитета у Берлину. Сарадња се огледа у предавањима по позиву, узајамној размени и посети наставникâ и студената, учествовању на научним скуповима, штампању заједничких зборника младих истраживача, штампању часописа Исходишта.
Студијска група за српскохрватски језик и југословенске књижевности формирана је 29. 5. 1987. године одлуком Универзитета у Нишу. Настава је отпочела 1. октобра 1987. године. Први управник новоосноване групе био је проф. др Борислав Првуловић, први професори на Групи били су др Недељко Богдановић, др Радослав Раденковић и др Слободан Реметић, а први асистенти Драган Станић и Јордана Марковић.
Временом је, сходно променама које су се у друштву дешавале, Студијска група за српскохрватски језик и југословенске књижевности преименована у Студијску групу за српски језик и књижевност.
Управници Групе били су: др Борислав Првуловић, др Недељко Богдановић, др Мирољуб Стојановић, др Миљко Јовановић, др Слободан Реметић, др Слободан Марјановић, др Милентије Ђорђевић, др Миливоје Јовановић и др Дубравка Поповић Срдановић.
У оквиру студијске групе постојале су две катедре: Катедра за српски језик и Катедра за књижевност.
Одлуком Савета Универзитета у Нишу од 25. 5. 2008. године, првобитна студијска група раздваја се на два департмана, те тако бива формиран Департман за српски језик. За управника Департмана именована је проф. др Јордана Марковић и на тој функцији била је до 2012. године. Након тога, управник Департмана била је проф. др Надежда Јовић (до октобра 2015), те проф. др Марина Јањић (до децембра 2017), а актуелни управник је проф. др Мирјана Илић.
Школске 2019/2020. године на Департману за српски језик раде два редовна професора (др Надежда Јовић и др Марина Јањић), два ванредна професора (др Ирена Цветковић Теофиловић и др Мирјана Илић), четири доцента (др Бранимир Станковић, др Александра Лончар Раичевић, др Татјана Трајковић и др Александра Јанић), четири асистента (Јелена Стошић, др Ивана Митић, мср Александар Новаковић и мср Нина Судимац).
Наставници и сарадници Департмана за српски језик и Департмана за српску и компаративну књижевност изводе наставу на студијском програму Србистика (ОАС), те на мастер филолошким модулима Српски језик и Методика српског језика и књижевности. Такође, наставници Департмана за српски језик држе наставу и студентима докторских академских студија филологије заједно са колегама са других филолошких департмана.
Наставници и сарадници овог департмана учесници су више пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, Историја српског језика, Динамика структура савременог српског језика, Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије, Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене.
Департман редовно издаје Годишњак за српски језик, који се налази на листи Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Наставници овог департмана држе предавања по позиву у иностранству, наставници и сарадници учесници су бројних домаћих и међународних научних скупова, а били су и на различитим лингвистичким усавршавањима у земљи и иностранству (на пример, у Бриселу, Копенхагену, Лиону, Вроцлаву, Дебрецину, Љубљани, Берлину).
У оквиру међународне сарадње, Департман има дугогодишњу плодотворну сарадњу са катедрама за славистику и бугаристику Универзитета у Великом Трнову (заједно са Департманом за српску и компаративну књижевност). Та сарадња одвија се кроз редовне узајамне посете наставникâ и студената (наизменично сваке године), кроз држање предавања по позиву, организовање заједничких научних скупова, штампање заједничких тематских зборника итд.
У оквиру ове сарадње постоји и узајамна размена лекторâ са Универзитетом у Великом Трнову, а и на Софијском универзитету часове српског језика држи лектор који је дипломирао на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.
Департман је успоставио и сарадњу са Западним универзитетом у Темишвару. Та сарадња за резултат је имала потписивање Уговора о сарадњи на нивоу двају универзитета, а из тога су проистекли конкретни видови сарадње: предавања по позиву, узајамна размена и посета наставникâ и студената, учествовање на научним скуповима, штампање заједничких зборника младих истраживача, штампање зборника Исходишта, а од школске 2010/2011. године у Нишу, у оквиру размене студената, повремено бораве студенти српског језика са Западног универзитета у Темишвару у трајању од једног семестра. Лектор за српски језик који на Западном универзитету у Темишвару држи часове српског језика такође је дипломирао на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.
Департман је успоставио сарадњу и са Институтом за славистику Хумболтовог универзитета у Берлину, а сарадња је за резултат имала размену и посете наставникâ, сарадника и студената.
Наставници и сарадници са Департмана за српски језик у оквиру Центра за српски као страни и нематерњи језик Филозофског факултета у Нишу држе часове српског језика пријављеним полазницима.
Историјат департмана
Департман је основан 29. маја 1987. године као Наставно-научна група за српскохрватски језик и југословенске књижевности на основу одлуке Скупштине Универзитета у Нишу, а према предлогу и Елаборату о потреби за оснивањем такве групе прихваћеним од Савета Филозофског факултета 12. марта 1987. године. Настава основних студија почела је 1. октобра исте године. Након распада бивше СФРЈ назив групе промењен је у Студијска група за српски језик и књижевност. Садашњи назив Департман носи од 2020. године.
Наставни план је у више наврата мењан и допуњаван да би се прилагодио потребама рада у школама, али и ширем спектру занимања у јавним институцијама (у медијима, библиотекама, архивама и сл.). На Департману су поред основних организовани и виши нивои студија: раније магистарске, од 2011. мастер, а затим и докторске студије.
Од почетка до сада у извођењу наставе било је ангажовано преко стотину наставника из земље, бивших југословенских република и иностранства, било у радном односу са пуним радним временом, било у статусу гостујућих професора или предавача по позиву. Већина данас упослених чланова наставног особља завршила је основне студије на овом департману, а неки су на Филозофском факултету одбранили и своје докторске дисертације.
Научни рад организован је у оквиру Групе / Департмана, као и у оквиру двеју катедара: Катедре за српски језик и Катедре за српску и компаративну књижевност, које организују научне скупове, уређују зборнике радова и научне часописе. Наставници и сарадници објавили су током више од три деценије постојања студијског програма велики број монографија, уџбеника и зборника. Актуелни научни часописи Департмана су Годишњак за српски језик и Philologia Mediana, а са Савезом Срба у Румунији и Филолошким, историјским и теолошким факултетом Западног универзитета у Темишвару Департман издаје часопис Исходишта.
Од самог оснивања успостављена је сарадња са научним институцијама у земљи и иностранству, са којих су по позиву ангажовани наставници из различитих научних области. Тако су македонски и бугарски језик студентима предавали ангажовани лектори, а запослени на Департману или његови бивши студенти као лектори држе наставу српског језика на универзитетима у Бугарској („Св. св. Кирил и Методијˮ у Великом Трнову, „Св. Климент Охридскиˮ у Софији) и Румунији (Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару). Наставници Департмана за србистику одржали су бројна предавања по позиву и учествују у раду научних скупова и пројеката у земљи и иностранству. Студенти такође учествују у међународним програмима размене на свим нивоима студија.
Наставно особље
Први наставници и оснивачи садашњег Департмана за србистику били су: др Мирољуб Стојановић, др Недељко Богдановић, др Радослав Раденковић, а на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности, како се звала при оснивању, од самих почетака радили су и: др Слободан Реметић, др Борислав Првуловић, др Станиша Величковић, др Миљко Јовановић, др Радослав Ђуровић, др Михаило Игњатовић. Први сарадници били су Драган Станић, Јордана Марковић, Горан Максимовић и Слободан Марјановић.
У сталном радном односу на Департману били су ангажовани и наставници: др Симеон Маринковић, др Јован Петковић, др Мирољуб Јоковић, др Бранко Летић, др Милентије Ђорђевић, др Вилотије Вукадиновић, др Љубисав Ћирић, др Дубравка Поповић Срдановић, др Миливоје Р. Јовановић, др Славољуб Обрадовић, др Бобан Арсенијевић, др Маја Вукић, др Јордана Марковић, др Ирена Арсић, као и сарадници: мр Марија Славковић, мр Мирјана Соколовић, мр Јован Пејчић, Драгана Вељковић, Љиљана Марковић и многи други.
У реализацији наставе учествовали су бројни гостујући професори међу којима је било више водећих стручњака у својим научним областима, попут три академика: проф. др Мирослава Пантића, проф. др Асима Пеце, проф. др Зузане Тополињске, који су својим ауторитетом помогли афирмацији студијског програма и обезбеђивању научног кадра у периоду док се група још формирала. У трећинском радном односу били су и редовни професори: др Јелка Ређеп, др Јован Деретић, др Радоје Симић, др Милош Ковачевић, др Милосав Вукићевић, др Милорад Дешић, др Владета Јанковић, др Слободан Калезић, др Марија Митровић, др Драган Стојановић, др Милосав Чаркић, др Срето Танасић, др Софија Милорадовић; као и тада ванредни професори: др Димитар Пандев, др Весна Половина, др Надица Петковска, др Светозар Стијовић; и доценти: др Зорка Кашић, др Петар Ђукановић и многи други.
Велики број данашњих чланова Департмана за србистику некада су и сами били студенти Филозофског факултета у Нишу. У августу 2025. године на Департману ради десет редовних професора: др Горан Максимовић, др Драгиша Бојовић, др Снежана Милосављевић Милић, др Надежда Јовић, др Марина Јањић, др Ирена Цветковић Теофиловић, др Данијела Поповић Николић, др Дејан Милутиновић, др Данијела Костадиновић, др Јелена Јовановић; девет ванредних професора: др Снежана Божић, др Мирјана Илић, др Александра Лончар Раичевић, др Бранимир Станковић, др Татјана Трајковић, др Кристина Митић, др Александра Јанић Митић, др Ивана Митић, др Мирјана Бојанић Ћирковић; четири доцента: др Јелена Стошић, др Александар Новаковић, др Јелена Младеновић, др Нина Судимац Јовић; два истраживача-сарадника: др Оливера Марковић, мср Христина Аксентијевић. Чланови Департмана су и лектори за бугарски и македонски језик – др Валентина Седефчева и мр Ђоко Здравески.
Комплетан списак наставног особља Департмана за србистику
Акредитовани студијски програми
Департман за србистику реализује наставу на сва три нивоа студија – на Основним академским студијама србистике, на Мастер академским студијама србистике (у оквиру модула Српски језик и модула Српска и компаративна књижевност) и на Докторским академским студијама србистике.
Друштвене мреже
За више информација посетите:
Cajт Србистичког алумни–клуба:
ИСТОРИЈАТ ДЕПАРТМАНА
Департман за комуникологију и новинарство (под именом: Студијска група за журналистику) основан је 2004. године, као израз потребе организовања академског образовања за новинарску професију. Од 2006/07. школске године настава се одвија по реформисаном наставном плану, у потпуности усклађеном са Болоњском декларацијом и високим међународним стандардима. Студентима су на располагању програми на сва три нивоа студије. Осим основних академских студија новинарства, Департман реализује и основне академске студије комуницирања и односа с јавношћу. Од 2011. године акредитоване су и мастер студије новинарства (касније мастер студије комуникологије), док је највиши ниво студија – Докторске академске студије Медији и друштво акредитацију добио 2014. године.
Имајући у виду да је осигурање изванредног квалитета есенцијална одредба високог образовања, Департман је своје активности усмерио ка креирању висококвалитетних програма, примени ефикасних и савремених наставних метода, јачању ефективности институционалног система обезбеђења квалитета, управљања и вођења студијског програма, као и изграђивању и даљем развијању репрезентативне базе студија и науке.
НАСТАВНО ОСОБЉЕ
На Департману за комуникологију и новинарство у извођењу наставе тренутно учествује 18 наставника и сарадника - двоје редовних професора (проф. др Зоран Јевтовић, проф. др Татјана Вулић), четворо ванредних професора (проф. др Иван Цветановић, проф. др Драгана Павловић, проф. др Владета Радовић, проф. др Ивана Стојановић Прелевић), шест наставника у доцентском звању (доц. др Анка Михајлов Прокоповић, доц. др Марија Вујовић, доц. др Наташа Симеуновић Бајић, доц. др Марта Митровић, доц. др Невен Обрадовић, доц. др Душан Алексић), троје асистената (асс. др Велибор Петковић, асс. др Андреј Благојевић, асс. ма Ивана Стаменковић) и троје истраживача-приправника (ма Илија Милосављевић, ма Неда Нецић, ма Јована Трајковић).
Комплетан списак наставног особља Департмана за комуникологију и новинарство
АКРЕДИТОВАНИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ
Курикулуми свих нивоа студија су модерно конципирани, у складу са технолошким преображајима и комуникационим убрзањем у глобалном окружењу. То подразумева да су заступљени предмети који пружају потребна знања из различитих опште-академских дисциплина (социологија, лингвистика, психологија, методологија...), као и специфична теоријска (новинарски жанрови, медијски системи, јавно мњење, новинарска етика...) и практична знања (радијско новинарство, ТВ новинарство, односи с јавношћу - ПР...). Департман је развио одличну сарадњу са медијским кућама у Нишу и региону, тако да примереном комбинацијом теоријских знања и практичних вештина едукује медијске стручњаке за време које долази. То, такође, подразумева ангажовање наставника и сарадника – стручњака из различитих научних области, при чему је драгоцена отвореност и квалитетна сарадња са сличним образовним институцијама у земљи, али и ван ње.
ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ
О најновијим дешавањима на Департману за комуникологију и новинарство можете се информисати и посредством следећих профила на друштвеним мрежама:
Историјат департмана
Департман за социологију Филозофског факултета у Нишу почео је са радом првог новембра 1971. године као једна од седам студијских група новооснованог факултета.
У току свог постојања Департман је неколико пута мењао назив. Прва генерација студената је уписана на Студијску групу Социологија културе и образовања. Група је наредне године (1972) променила назив у Студијска група за социологију, а Статутом Факултета из 2007. године преименована је у Департман за социологију.
Од 1971. године Департман за социологију континуирано организује професионално образовање социолога. Студијски програм је мењан неколико пута са циљем да се прате савремени трендови у развоју социологије као науке и унапреде могућности запошљавања социолога. До данас је дипломирало 1186 студената на основним студијама социологије.
Прве магистарске студије и одбране доктората из области друштвено-хуманистичких наука на Филозофском факултету у Нишу организовао је Департман за социологију. Настава на магистарским студијама је организована од 1976. до 2006. године. Магистрирала су 42 студента. Прва докторска дисертација одбрањена је 1974. године, а академско звање доктора наука из ове области стекло је 60 кандидата.
Мастер академске студије социологије акредитоване су 2008. године. Звање мастера социолога и мастера социолога у социјалној заштити стекло је до 2021. године 36 студената.
Научно-истраживачка делатност одвија се у оквиру Центра за социолошка истраживања (раније Институт за социологију). Сви чланови Департмана су ангажовани у активностима Центра. Центар за социолошка истраживања је реализовао 14 научно-истраживачких пројеката и три компаративна емпиријска истраживања (у Србији, Бугарској и Македонији). Поред тога, истраживачи Центра су учествовали у реализовању већег броја међународних и националних научно-истраживачких пројеката, као и примењених истраживања у сарадњи са цивилним сектором.
Департман за социологију и Центар за социолошка истраживања организовали су 42 научне конференције и 21 округли сто.
Издавачка делатност Департмана за социологију огледа се у издавању монографија, уџбеника, тематских зборника, зборника саопштења са научних скупова и округлих столова, као и издавању часописа Годишњак за социологију.
Годишњак за социологију излази од 2005. године и доступан је на сајту Факултета са пуним текстовима. Уредници часописа били су: др Наталија Јовановић, др Данијела Гавриловић, др Бранислав Стевановић, др Горана Ђорић, др Драгана Стјепановић-Захаријевски и др Милош Јовановић (садашњи уредник).
Управници Департмана за социологију до сада су били: др Миодраг Цекић, др Милан Дамњановић, др Јован Ћирић, др Глигорије Зајечарановић, др Миомир Ивковић, др Момчило Стојковић, др Драган Жунић, др Веселин Илић, др Љубинко Милосављевић, др Вјекослав Бутиган, др Никола Божиловић, др Миомир Наумовић, др Драгана Стјепановић-Захаријевски и др Бранислав Стевановић (садашњи управник).
Из редова наставника Департмана за социологију бирано је пет декана Филозофског факултета: др Глигорије Зајечарановић, др Љубиша Митровић, др Момчило Стојковић, др Драган Жунић и др Наталија Јовановић, прва жена на овој функцији на Факултету. Др Глигорије Зајечарановић је био ректор, а др Љубиша Митровић и др Драган Жунић проректори Универзитета у Нишу.
Чланови Департмана активни су у органима два професионална удружења социолога – Српског социолошког друштва и Социолошког научног друштва Србије. Два наставника Департмана за социологију обављала су функцију председника Српског социолошког друштва (др Драган Тодоровић и др Јасмина Петровић).
Наставно особље
Студијска група за социологију почела је рад са три ванредна професора (др Миодраг Цекић, др Ђуро Шушњић и др Глигорије Зајечарановић) и два асистента (Љубиша Митровић и Веселин Илић) у сталном радном односу. У реализацији наставе социологије, посебно у почетним годинама, учествовао је већи број истакнутих југословенских социолога и филозофа.
Током педесетогодишње историје Департмана у сталном радном односу били су професори: др Миодраг Цекић, др Глигорије Зајечарановић, др Милан Дамњановић, др Ђуро Шушњић, др Лука Прошић, др Јован Ћирић, др Живојин Николић, др Веселин Илић, Зоран Башић, др Вјекослав Бутиган, др Миомир Ивковић, др Петар Голубовић, др Момчило Стојковић, др Драган Жунић, др Михаило Игњатовић, др Часлав Петровић, др Бошко Прокић, др Миомир Наумовић, др Ђура Стевановић, др Љубинко Милосављевић, др Никола Божиловић, др Драгана Стјепановић Захаријевски, др Мирјана Кристовић.
У допунском радном односу били су истакнути професори са југословенских универзитета: др Милош Илић, др Илија Станојчић, др Петар Козић, др Александар Тодоровић, др Владимир Милановић, др Данило Ж. Марковић, др Сретен Петровић, др Манојло Глушчевић, др Милан Босанац, др Владимир Гоати, др Радош Смиљковић, др Владимир Гоати, др Стојан Цмелић, др Вуко Павићевић, др Слободан Јакшић, др Анђелка Милић, др Сергеј Флере, др Првослав Ралић, др Јован Петровић, др Миливоје Андрејевић, др Живко Сучурлија, др Предраг Раденовић, др Јован Парлић, др Љубисав Данковић, др Георги Старделов, др Фирдус Џинић, др Кирил Темков, др Штефица Бахтијаревић, др Есад Ћимић, др Душан Пајин, др Драгомир Булатовић, др Слободан Јанковић, др Борислав Ђукановић, др Марија Богдановић, др Богољуб Пејчић и др Србобран Бранковић.
Сарадници су били: мр Јелена Б. Петковић, мр Миодраг Миленковић, мр Ненад Поповић, мр Предраг Цветичанин, Симонида Пејчић и Милош Костадинов.
Данас на Департману за социологију наставу изводе: један професор емеритус, четири редовна професора, пет ванредних професора, пет доцената и два асистента.
Списак наставног особља Департмана за социологију
Акредитовани студијски програми
Департман за социологију организује наставу на три нивоа студија: четворогодишње основне академске студије, једногодишње мастер академске студије и трогодишње докторске академске студије.
Акредитовани су студијски програми:
Друштвене мреже
За више информација посетите:
Историјат департмана
Департман за педагогију основан је 27.12.1999. године као Студијска група за педагогију одлуком Управног одбора Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Влада Републике Србије дала је своју сагласност за њено оснивање 16.03.2000. године. Исте године, 19. јуна, Наставно-научно веће Филозофског факултета у Нишу усвојило је први наставни план студија педагогије. Први студенти уписани су за школску 2000/2001. годину. Од самог почетка, за стицање педагошког образовања на Департману за педагогију у Нишу постоји веома велико интересовање, које се из године у годину повећава.
Департман за педагогију почео је да ради са два наставника на самој групи и четири наставника са Департмана за психологију и социологију. Први наставници били су: редовни професор др Миомир Ивковић који је прешао са Департмана за социологију, и проф. др Јовица Ранђеловић које је тада изабран у звање доцента по расписаном конкурсу. Из године у годину број наставника и сарадника на Департману се повећавао. У школској 2020/21. години департман има четири редовна професора (др Марина Матејевић, др Зорица-Станисављевић-Петровић, др Бисера Јевтић и др Јелена Максимовић), три ванредна професора (др Марија Јовановић, др Јелена Петровић и Марија Марковић), једног доцента (др Драгана Јовановић), два асистента (асс Јелена Османовић Зајић и асс Анастасија Мамутовић) и три истраживача приправника (Марија Ђорђевић, Милица Димитријевић и Наталија Лазић). На департману је од 2004. до 2020. године радио и проф. др Зоран Станковић који се после краће болести изненада упокојио. Он је обављао функцију управника Департмана за педагогију од 2016/17. године до 2020. године. Био је главни и одговорни уредник научног часописа Годишњак за педагогију.
Функцију управника департмана за Педагогију од школске 2020/21. године обавља проф. др Марија Јовановић, а функцију секретара департмана асс Јелена Османовић Зајић.
Од 2017. године Департман за педагогију има акредитоване и докторске академске студије педагогије. Најновији програми Департмана за педагогију за основне академске и мастер академске студије акредитовани су априла 2021. Чланови Департмана се поред наставних активности баве научно-истраживачким радом у оквиру више домаћих и међународних пројеката, самосталним истраживачким радом и публиковањем радова у научним часописима и другим публикацијама.
Департман за педагогију издаје и научни часопис Годишњак за педагогију чија је периодичност публиковања радова два пута годишње. Уредник часописа Годишњак за педагогију је проф. др Јелена Петровић, а секретар часописа је доц. др Марина Ћирић.
Центар за педагошка истраживања, који представља организациони део Департмана за педагогију, усмерава своју делатност на научно-истраживачки процес и унапређивање савременог васпитнообразовног система. Његова научно-истраживачка делатност, заснована је на знању и покретач је педагошког развоја који отвара могућности модернизације наставе и перманентног иновирања праксе. Управник Центра за педагошка истраживања је проф. др Јелена Петровић.
Др Драгана Јовановић, доцент са Департмана за педагогију, управник је Центра за унапређење квалитета и Центра за образовање наставника Филозофског факултета у Нишу.
Наставно особље
У школској 2024/25. години департман има пет редовних професора (др Марина Матејевић, др Зорица-Станисављевић-Петровић, др Бисера Јевтић, др Јелена Максимовић и др Марија Јовановић), три ванредна професора (др Јелена Петровић, др Марија Марковић и др Драгана Јовановић), два доцента (др Јелена Османовић Зајић, др Марина Ћирић), једног асистента (асс Анастасија Станојевић), три истраживача–сарадника (Марија Ђорђевић, Милица Маринковић и Данијела Милетић) и два истраживача–сарданика (Драгана Димитријевић Пејчић, Ива Манић и Катарина Анисијевић).
Комплетан списак наставног особља Департмана за педагогију
Акредитовани студијски програми
Департман за педагогију има акредитоване студијске програме на oсновним, мастер и докторским академским студијама:
Друштвене мреже
О најновијим дешавањима на Департману за педагогију можете се информисати и преко профила на друштвеним мрежама: Facebook, Инстаграм и YouTube.
За више информација посетитe:
Историјат департмана
Студијска група за психологију (данас Департман) основана је 1971. године, када је почео са радом Филозофски факултет у Нишу. Прве године је радила као Педагошко-психолошка група, али већ од следеће године на захтев студената, као и Друштва психолога Србије, а уз подршку тадашњег ректора нишког универзитета, професора др Бранислава Грбеше, почиње да ради као Група за психологију. Наставни кадар се мењао, у почетку су га чинили стручњаци из различитих градова Србије, а убрзо по оснивању, група психолога из Београда, предвођена мр Љубом Стојићем, почиње да примењује менторски систем рада. До 1987. године Група за психологију се убрзано развија, образујући наставни кадар који су чинили и дипломирани психолози, некадашњи студенти Филозофског факултета у Нишу. У периоду од 1987. до 1997. године група није радила, ни уписивала нове студенте. По њеном обнављању, наставни кадар се обогаћује новим стручњацима, такође некадашњим студентима психологије Филозофског факултета у Нишу, који су у међувремену стицали искуства и усавршавали се у различитим примењеним психолошким дисциплинама. Њиховим окупљањем створени су услови за размену знања, професионалних искустава и идеја, те обликовање студијског програма на коме студенти стичу како теоријска, тако и практична знања, те постају кандидати за широку лепезу послова.
Ова студијска група данас је Департман за психологију, који има акредитоване студијске програме на сва три нивоа студија. Сваке школске године основне академске студије уписује 80 до 90 студената, при чему је број пријављених два до три пута већи. На мастер нивоу студија постоје четири модула (Клиничка психологија, Развојно-педагошка психологија, Психологија рада и Социјална психологија), где се годишње уписује око 50 студената, док трећи ниво студија броји до 10 студената по години.
Посебне организационе јединице на Департману чине Центар за психолошка истраживања и Лабораторија за експерименталну психологију, у оквиру којих своја истраживања спроводе, како наставно особље, тако и студенти психологије под менторством наставника и сарадника Департмана. Почев од 2003. године, Департман издаје научни часопис Годишњак за психологију (http://www.psihologijanis.rs/godisnjak/godisnjak.asp), чија редакција брине о поштовању свих етичких принципа и марљиво ради на одржању квалитета научних радова и подизању ранга часописа. Од 2004. сваке године Департман организује научну конференцију Дани примењене психологије (http://www.psihologijanis.rs/dpp/). Привлачећи све већи број учесника, најпре из Србије и региона, а потом и осталих делова Европе, ова конференција је од локалне добила статус регионалне. Од 2014. године она постаје међународна конференција, која сваке године окупља велики број научника из целог света, чинећи тако простор за презентовање научних и стручних радова, размену идеја, те јачање међународне научне сарадње. Департман за психологију издаје и тематске зборнике, сачињене из радова презентованих на овој конференцији.
Наставници и сарадници Департмана за психологију континуирано раде на свом професионалном усавршавању. Едукације из различитих психотерапијских праваца су само један пример ових активности. Једна од њихових примарних делатности, поред наставе, јесте научно-истраживачки рад, те су они и учесници великог броја националних и међународних научних пројеката. Резултате својих истраживања презентују на домаћим и страним научним конференцијама и аутори су бројних монографија, поглавља у монографијама и научних чланака.
Наставно особље
Студијска група за психологију (данашњи Департман) почиње са радом 1971 године као Педагошко-психолошка група, док се наредне године издваја као Група за психологију. Међу предавачима су првих година били професори и сарадници из Ниша (др Драган Давидовић, Синиша Стојановић, Слободан Савић), Београда (др Томислав Кроња, Првослав Плавшић, Снежана Јоксимовић), Приштине (Брана Вељковић), Зрењанина (Ђорђе Лекић), Крушевца (Светозар Поповић), али убрзо се окупља већи број психолога из Београда предвођених мр Љубом Стојићем.
Наредних година група се убрзано развија. Запошљавају се као сарадници, психолози претежно из Београда, од којих су многи касније постали познати у српској научној и стручној јавности: Жарко Требјешанин, Светлана Логар, Гордана Јовановић, Дивна Перић-Тодоровић, Дејан Тодоровић, Љиљана Гузина, Стојан Церовић, Драгослав Грујичић, Миша Кнежевић, док је из Ниша први наставник у сталном радном односу био Јездимир Здравковић (1975). Први докторат из психологије, од нишких асистената, одбранио је Владимир Нешић (1983). Један број професора са Филозофског факултета у Београду имао је огроман значај за развој Групе за психологију у Нишу. То су Славољуб Радоњић, Бошко Поповић, Предраг Огњеновић, Никола Рот, Лидија Вучић, Вера Смиљанић, Панта Ковачевић, Ксенија Кондић, Радојица Бојановић, Михајло Ротер и посебно Владимир Петровић, који је био и вд управник више година. Из других установа помагали су рад групе Јован Давидовић, Филип Шуковић, Звонимир Џамоња, Драган Крстић, Олга Мурџева – Шкарић.
Група за психологију је убрзо почела да стиче и кадрове из редова својих студената: Звонимир Досковић, Благоје Нешић, Зорица Марковић, Александра Костић, Снежана Стојиљковић, Снежана Видановић, Весна Анђелковић, Нинослав Крстић, ...
Након паузе од 10 година (1987-1997) када група није радила нити уписивала нове студенте, обнавља се рад Групе за психологију и примају нови сарадници. Кадровско језгро нове, обновљене групе у том периоду чине: Владимир Нешић, Јовиша Обреновић, Благоје Нешић, Александар Милојевић, Александра Костић и Зорица Марковић. Групи се прикључују колегинице и колеге, бивши студенти психологије у Нишу који су у периоду када група није радила стицали драгоцена искуства у појединим областима примењене психологије и радили на сопственом усавршавању. Тако су на обновљеној групи своје место убрзо нашли Снежана Стојиљковић, Бојана Димитријевић, Јелисавета Тодоровић, Татјана Стефановић-Станојевић, Љубиша Златановић, Марина Хаџи-Пешић, Небојша Милићевић, Мирослав Комленић, Миодраг Миленовић, Снежана Видановић, Весна Анђелковић, а нешто касније и Гордана Ђигић. Примани су и нови наставници и сарадници и то Горан Голубовић, Јелена Опсеница-Костић и Владимир Хедрих.
Од обнављања Групе за психологији, а сада Департмана, управници су били: проф. др Владимир Нешић, проф. др Јовиша Обреновић и проф. др Јелисавета Тодоровић. Продеканску функцију на Филозофском факултету обављали су проф. др Владимир Нешић у два наврата, проф. др Снежана Стојиљковић и проф. др Бојана Димитријевић. Управници Центра за психолошка истраживања, раније Института, биле су: проф. др Бојана Димитријевић, проф. др Јелисавета Тодоровић и проф. др Татјана Стефановић Станојевић.
У овом тренутку управница Департмана за психологију је проф. др Јелена Опсеница-Костић док продеканску функцију са Департмана за психологију на Филозофском Факултет обављају проф. др Владимр Хедрих (актуелни продекан за међународну сарадњу) и проф. др Гордана Ђигић (актуелни продекан за наставу).
Департман има једног професора емеритуса – проф. др Владимира Нешића.
Департман тренутно броји шест редовних професора – проф. др Татјана Стефановић Станојевић, проф. др Јелисавета Тодоровић, проф. др Љубиша Златановић, проф. др Марина Хаџи Пешић, проф. др Бојана Димитријевић и проф. др Владимир Хедрих. Департман има пет ванредних професора: проф. др Јелена Опсеница Костић, проф. др Гордана Ђигић, проф. др Миодраг Миленовић, проф. др Небојша Милићевић, и проф. др Душан Тодоровић. Доценти на Департману су: доц. др Мирослав Комленић, доц. др Кристина Ранђеловић, доц. др Ивана Јанковић, доц. др Милица Митровић, доц. др Милица Тошић Радев и доц. др Марија Пејчић. Најмлађи сарадници на Департману су асистенти: Александра Богдановић, Ана Јованчевић, Дамјана Панић, Душан Влајић, Ивана Педовић, Мила Губеринић, Миљана Спасић Шнеле и Стефан Ђорић, као и истраживачи-приправници Никола Ћировић и Милош Стојадиновић. Тако да Департман за психологију тренутно има једног професора емеритуса, шест редовних професора, пет ванредних професора, шест доцента, осам асистената и два истраживача-приправника. Дапартман за психологију је веома брзо напредовао од обнављања до данас.
Акредитовани студијски програми
Основне академске студије психологије
Aкадемски назив: Дипломирани психолог
Дужина трајања студија: 8 семестaра/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ
Мастер академске студије психологије
Aкадемски назив: Мастер психолог
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ
Докторске академске студије психологије
Академски назив: Доктор наука – психолошке науке
Дужина трајања студија: 6 семестара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ
Друштвене мреже
Департман за Психологију Филозофског Факултета у Нишу прати актуелне трендове информисања како актуелних тако и потенцијално будућих студената о својим бројним активностима.
Услед тога Департман има свој блог, фејсбук страницу као и инстраграм страницу чији је циљ популаризација психолошких наука, а сам садржај је научно заснован.
Историјат департмана
Департман за филозофију је почео са радом 1. октобра 2000. године. У почетку, наставнички кадар чинила су три доцента (др Слађана Ристић Горгиев, др Драшко Бјелица и др Радомир Виденовић) и два асистента (мр Горан Јаковљевић и Ивана Ивковић). Од оснивања Департмана за филозофију, функцију управника департмана су вршили др Драшко Бјелица, др Радомир Виденовић, др Слађана Ристић Горгиев, др Србољуб Димитријевић и др Зоран Димић. Актуелни управник департмана је др Бојан Благојевић.
У свом досадашњем раду, Департман за филозофију је сваке године обележавао UNESCO-ов Дан филозофије. Том приликом, на департману су гостовали бројни предавачи из земље и региона. Неке од тема ових предавања биле су и Зашто Дан филозофије?, Знање и моћ, Сломити огледало владара: Макијавели и рађање (модерне) субјективности, Манипулација у дезинформисаном друштву... Департман је и других поводима организовао бројна предавања и радионице, попут предавања на тему Основе класичне индијске теорије спознаје, радионице Филозофија за децу, конференција Неке теме из аналитичке филозофије, итд. Активностима Департмана за филозофију допринели су и бројни професори са других факултета у земљи и иностранству. Неки од њих су др Лино Вељак са Универзитета у Загребу, др Ферид Мухић и др Кирил Темков са Универзитета у Скопљу, др Младен Козомара и др Никола Милошевић са Универзитета у Београду, као и многи други.
Сваке године Департман за филозофију узима учешће у научним скуповима на нашем факултету кроз организацију секција које се тичу филозофске проблематике, а најзначајнији од њих је научни скуп Наука и савремени универзитет. Департман објављује и часопис Годишњак за филозофију у коме се могу пронаћи интересантни истраживачки радови из различитих филозофских области.
Наставно особље
У 2021. години, наставу на Департману за филозофију обавља један редовни професор (др Слађана Ристић Горгиев), три ванредна професора (др Биљана Радовановић, др Зоран Димић и др Горан Ружић), пет доцената (др Горан Јаковљевић, др Бојан Благојевић, др Растислав Динић, др Иван Николић и др Милан Јовановић), као и два асистента (маст. Анђелија Милић и маст. Душан Миленковић).
Током дводеценијског рада, на департману су били ангажовани и бројни други наставници и сарадници. Допринос развоју департмана дали су професори др Светозар Синђелић, др Мишо Кулић, др Владан Ђорђевић, др Драган Јаковљевић, др Дивна Вуксановић и др Драган Жунић који су део свог радног века провели на нашем департману.
Комплетан списак наставног особља Департмана за филозофију
Акредитовани студијски програми
Департман за филозофију реализује наставу на два нивоа студија, основним и мастер академским студијама. Основне академске студије филозофије трају 4 године (8 семестра) и доносе укупно 240 ЕСПБ бодова. Структуру овог нивоа студија по акредитованом програму који се реализује од школске 2021./2022. године чини 37 обавезних предмета, док остатак чине предмети које студенти сами одабиру из 10 понуђених изборних блокова. Након завршетка основних студија филозофије, студент стиче звање Дипломирани филозоф. Мастер академске студије филозофије трају 1 годину (2 семестра) и доносе укупно 60 ЕСПБ бодова. На овом нивоу студија, поред страног језика, педагошке праксе и израде мастер рада, студенти полажу и 1 обавезан предмет, као и 3 из широког и разноликог блока изборних предмета. Након завршетка овог нивоа студија, студент стиче звање Мастер филозоф.
Друштвене мреже
За више информација посетите:
Историјат департмана
Студијска група за англистику (данас Департман за англистику) је почела са радом 11. новембра 1971. године као једна од седам студијских група новооснованог Филозофског факултета у Нишу. Статутом Факултета из 2007. године Студијска група за англистику је преименована у Департман за англистику.
Наставу на Департману су у почетку изводила два редовна професора (др Љиљана Михаиловић и др Вида Марковић) и један лектор (Дамјан Карапанџић). Само деценију касније, шест асистената је стекло научни степен доктора наука чиме је одвијање наставе било у потпуности кадровски обезбеђено.
Наставно особље
Академске 2024/25. за извођење наставе на свим нивоима академских студија на Департману за англистику ангажовано је осам редовних и четири ванредна професора, четири доцента, два асистента, три виша лектора, један лектор, један истраживач-сарадник и два демонстратора.
Управници Департмана за англистику до сада су били: др Вида Марковић, др Љиљана Михаиловић, др Соња Јаноски, др Гордана Опачић, др Ратомир Ристић, др Бранкица Пацић, др Младен Јовановић, др Ђорђе Видановић, др Драгана Машовић, др Лена Петровић, др Весна Лопичић, др Биљана Мишић-Илић, др Слободанка Китић, др Владимир Јовановић, др Михаило Антовић, др Милица Живковић, др Душан Стаменковић, др Милена Каличанин, др Виолета Стојичић и др Владан Павловић (садашњи управник).
Током његовог вишедеценијског постојања на Департману је радило више британских или америчких лектора за енглески језик: Хелен Гудлак (Helen Goodluck), Дејвид Канлиф (David Cunliffe), Дејвид Хил (David Hill), Питер Секстон (Peter Sexton), Глорија Џонс (Gloria Jones), Ијан Котон (Ian Cotton), Моли Хекел (Mollie Heckel), Дејвид Рид (David Read), Брук Рикер (Brooke Ricker), Лорен Шумејт (Lauren Schumate), Клијера Мартин (Cleyera Martin), Келси Монцка (Kelsey Montzka), Џесика Колинс (Jessica Collins), Дамби Ли (Danbi Lee), Џошуа Попкин (Joshua Popkin), Хана Вилсон (Hannah Wilson), Кетрин Хан (Katherine Hahn), Абајџа Ејхерн (Abijah Ahern), Абигејл Мелбурн (Abigail Melbourne), Александра Колвел (Alexandra Colwell) и Соња Дикс Стојановић.
Велики број наставника и сарадника Департмана за англистику се у оквиру разних пројеката школовао и професионално усавршавао на еминентним универзитетима у САД, Британији, Немачкој, Канади и Аустралији. Осим тога, Департман стално развија већ постојеће и успоставља нове облике сарадње са другим високошколским институцијама у земљи и иностранству о чему, између осталог, сведоче имена истакнутих лингвиста и књижевних теоретичара који су били гостујући професори: проф. др Ранко Бугарски, проф. др Љубомир Михајловић, проф. др Дајен Ларсен-Фриман (Diane Larsen-Freeman), проф. др Колин Николсон, (Colin Nicholson), проф. др Тери Иглтон (Terry Eagleton), проф. др Џим Скривенер (Jim Scrivener), проф. др Тод Оукли (Todd Oakley), проф. др Кенет Кушнер (Kenneth Cushner), проф. др Марк Тарнер (Mark Turner), проф. др Реј Џекендоф (Ray Jackendoff), проф. др Маршал Томан (Marshall Toman), и други.
Наставници и сарадници Департмана за англистику активно учествују у научно истраживачкој делатности као учесници на домаћим и иностраним научним скуповима, као предавачи по позиву на универзитетима у земљи и иностранству, као учесници пројеката које финансира Република Србија, као и других бројних међународних научних пројеката. Издавачка делатност се састоји у издавању монографија и уџбеника, као и зборника радова са научних скупова.
Од 2007. године, Департман за англистику годишње организује научне скупове посвећене проблемима проучавања језика, књижевности и културе. Прво издање носило је назив Језик, књижевност, политика, а сваке наредне године трећа одредница мењала је назив па је 2008. тема била глобализација, а касније су то били: идентитет (2009), промене (2010), комуникација (2011), вредности (2012), маргинализација (2013), дискурс (2014), значење (2015), време (2016), простор (2017), теорија (2018), контекст (2019), алтернативе (2021), моћ (2022), процес (2023), интерсекционалност (2024) и будућност (2025). Радови представљани на овим конференцијама редовно су објављивани у тематским зборницима, а сада се пласирају у часописе нашег факултета и универзитета. Од 2014. године, сваке друге године, Департман организује и конференцију Teaching Languages and Cultures in the Post-Method Era, а досадашњи поднаслови гласили су: Issues and Developments (2014), Developing Competencies, Re-thinking Practices (2016), Challenges and Perspectives (2018), New Insights and Innovations (2023). Осим поменутих скупова, Департман је организовао неколико Интеркатедарских англистичких конференција, као и две конференције у организацији Филозофског факултета и Југословенске асоцијације за канадске студије (YACS), чији је председник била проф. др Весна Лопичић.
Комплетан списак наставног особља Департмана за англистику
Акредитовани студијски програми
Департман за англистику је успешно акредитовао студијске програме Основних академских студија англистике (четири године) и Мастер академских студија англистике (једна година), а заједно са осталим страним филологијама на Факултету учествује у извођењу наставе на Докторским академским студијама страних филологија (три године). На основним и мастер студијама, сви предмети су једносеместрални, а велики број изборних предмета омогућава да студенти утичу на обликовање својих образовних профила. Студенти који су завршили основне и мастер студије добијају стручни назив дипломирани филолог (англиста), односно, мастер филолог (англиста).
Друштвене мреже
За више информација посетите:
