Aкадемски назив: Доктор наука - историјске науке
Дужина трајања студија: 6 семестара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студијски програм докторских студија историје јасно садржи циљ оспособљавања студената за потпуно овладавање постојећих знања из уже научне области историје, као и из теорије историјске науке. У прву годину студија могу се уписати лица са завршеним основним + мастер академским студијама и претходно оствареним обимом од 300 ЕСПБ. Остали услови регулисани су Законом о високом образовању и Правилником о докторским студијама Филозофског факултета.

Студијски програм се састоји од четири блока изборних предмета. Садржаји предмета се налазе у књизи предмета како би се студенти унапред упознали са њиховим садржајем и шта их очекује на курсу. Студије се изводе на Филозофском факултету у Нишу и трају три године или шест семестара и имају 180 ЕСПБ-а. Докторска дисертација носи 20 ЕСПБ-а.

Прва година обухвата 2 обавезна и 4 изборна курса (1 обавезни у првом и 1 у другом семестру, као и 2 изборна у првом и 2 изборна предмета у другом семестру). Другу годину чине такође 2 обавезна и 4 изборних курсева (1 обавезни у трећем и 1 у четвртом семестру, као и 2 изборна у трећем и 2 изборна предмета у четвртом семестру). У трећој години у оквиру истраживања за докторску дисертацију у потпуности се дефинишу сви структурни делови докторске дисертације, у целости се систематизује докторска дисертација, пише се радна верзија докторске дисертације, саставља се коначна библиографија.

Пре предаје докторске дисертације докторант је обавезан да положи све испите предвиђене програмом докторских студија и да има два рада објављена или прихваћена за објављивање у домаћим или међународним часописима. Одбраном докторске дисертације докторант стиче академски назив Доктора наука – историјске науке.

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Сврха студијског програма докторских студија историје је образовање студената за стицање звања доктор наука – историјске науке након чега су осамостаљени за самосталан научни рад, остваривање и примену оригиналних научних достигнућа. Студенти овог нивоа студија стећи ће сазнања о досадашњим историографским достигнућима и савременим тенденцијама. Приликом уписа студијског програма ДАС историје услов је да студенти познају (у случају ранијих епоха) један стари језик и један савремени светски језик. На тај начин ће приликом спровођења програма докторских студија студенти бити обучени за самосталан истраживачки рад у области историје уз коришћење страних и старих језика на којима постоји сачувана релевантна грађа.

Овај програм заснива се на проучавању историје, у првом реду националне, али у ширем контексту међусобних историјских веза српског народа, како са суседним, тако и са другим европским народима. Биће примењен како синхронијски, тако и дијахронијски метод изучавања институција, догађаја и процеса, у настојању да студенти докторских студија стекну потпуни преглед не само историјских дешавања, већ и појава, нарочито оних дугог трајања, које чине суштину историјске науке. Критичким односом према расположивим изорима и литератури, докторантима ће се омогућити правилнијe сагледавање како националне историје новог века, тако и њеног односа према европској историји, уз примену мултидисциплинарног приступа и уважавања не само резултата до којих је дошла историјска наука, већ и њој сродне дисциплине, у првом реду археологија и историја уметности, као и филозофија.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студенти који заврше докторске студије из историје, усвајају научна достигнућа из историје и дају оригиналан научни допринос у историји. Према избору предмета и избору теме докторске дисертације, студенти се специјализују за одговарајућу област. Посебна пажња биће посвећена критичком приступу изворима и литератури, што треба да допринесе како развоју критичког мишљења код студената тако и формирању самосталног става у историографском расуђивању.

Како је студијски програм Докторских студија историје највиши степен универзитетских академских студија, његов циљ је да оспособи докторанте:

• за развој, унапређење и примену научних достигнућа у области историјске науке;
• за овладавање знањима из домена теорије историјске науке;
• за темељно упознавање са постојећим трендовима у релевантним областима историјске науке у свету;
• за темељно познавање домаће и стране историографске литературе, као и за критички приступ релевантној литератури;
• за примену стечених знања и методолошких вештина у самосталном научно – истраживачком раду;
• за успешно решавање уочених и дефинисаних научних проблема;
• за самосталан истраживачки рад и примену како аналитичког, тако и синтетичког метода;
• за критичке оцене других истраживача у овој области;
• за самосталан рад са историјским изворима и компетентну обраду њиховог садржаја;
• за самостално писање научних текстова и расправа из области историје;
• за постизање највише академске школске спреме чији је крајњи циљ израда докторске дисертације, а резултат одбрањен докторат из области историјских наука.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА

Савладавањем студијског програма докторских студија, полазници се оспособљавају за самосталан научни рад као и примену научних достигнућа из области историје. Студент се оспособљавања за самостално научно истраживање компликованих историјских појава у широком хронолошком распону, као и друштвених околности на којима су се оне одигравале, за њихово правилно разумевање и прецизно научно вредновање, засновано на савременим методолошким постулатима историјске науке. Докторанти такође стичу следеће опште компетенције потребно за квалитетно обављање стручне делатности:

• темељно познавање и разумевање историјске науке;
• самостално решавање практичних и теоријских проблема у области историографије уз употребу научне методологије;
• укључивање у научноистраживачки рад домаћих и међународних научних пројеката и могућност самосталног организовања фундаменталних истраживања;
• оспособљавање за тимски рад, улоге вође и члана тима;
• способност самосталног коришћења техника и методологија рада на научној студији;
• способност активног доприноса новим сазнањима у области свог интересовања, да самостално користи и преноси знање и принципе научно-истраживачког рада.

Студенти такође стичу и специфичне компетенције, које се постижу предметно-специфичним усавршавањем. Студент докторских студија добија темељно познавање историје, које му омогућавају активно укључивање у научно-истраживачки рад, самостално процењивање и решавање научно-историјских питања и проблема, самостално формулисање истраживачких тема и њихово потпуно обрађивање уз ослањање на најсавременије методолошке постулате и правце развоја историјске науке. Студент је компетентан да самостално проучава и вреднује историјске изворе, доноси закључке и судове, као и да их у стручној и у научној форми саопштава, презентује и публикује у земљи и у иностранству.

Академски назив: Доктор наука - психолошке науке
Дужина трајања студија: 6 семестара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Циљ Докторских академских студија из области психологије је да омогући студентима стицање општих способности и предметно-специфичних компетенција, које би требало да допринесу развоју психолошке науке, затим даље стицање знања и разумевања ширих и савремених теоријских система у различитим областима психологије, развој критичког и самокритичког мишљења и приступа у научно истраживачком и практичном раду.

У остваривању основних циљева студенте треба оспособити да:

• разумеју и користе најсавременија знања у струци;
• самостално решавају теоријске и практичне проблеме и спроводе научна истраживања;
• самостално обрађују и интерпретирију резултате истраживања;
• комуницирају на професионалном нивоу у саопштавању научно-истраживачких резултата;
• резултате саопштавају на научним конференцијама и објављују у научним часописима;
• поштују принципе етичког кодекса у истраживачком и практичном раду;
• самостално организују и спроводе едукацију на академском нивоу и својим радом доприносе развоју психологије, науке и развоју друштва.

Исход процеса учења

Доктор психолошких наука темељно разуме и познаје савремене психолошке теорије и системе. Има критичку свест и способност анализе и аргументације за и против одређене теорије, модела и приступа у психологији. Самостално мисли, говори и пише о савременој психологији као науци. Поседује способност превођења знања из једног теоријско-истраживачког контекста у други.

Такође, доктор психолошких наука је теоријско-методолошки оспособљен за:

• самостално (или као члан или вођа тима) дефинисање и спровођење истраживања из области психологије и сродних дисциплина као и статистичку обраду података;
• интеграцију резултата истраживања и извештавање јавности о резултатима истраживања у складу са међународним стандардима;
• објављивање истраживачких резултата у разним облицима које нуди савремена научна публицистика и у складу са међународним издавачким стандардима;
• евалуацију и самоевалуацију научног учинка, ради управљања сопственом истраживачком каријером;
• реализацију активности у различитим областима живота у складу са општим моралним принципима и етичким кодексом струке;
• самостално извођење наставе на додипломском нивоу студија;
• самостално извођење едукације на академском нивоу.

Услови за упис студијског програма

У прву годину докторских академских студија може се уписати лице које има:

• завршене мастер академске студије, да најмање 300 ЕСПБ бодова са општом просечном оценом најмање 8 на претходним нивоима студија: или
• завршене мастер академске студије, да најмање 300 ЕСПБ бодова и објављене научне радове, на начин уређен Правилником о докторским студијама: или
• завршене студије по прописима који су уређивали високо образовање до  ступања на снагу Закона о високом образовању („Службени гласник РС“, број 76/2005), односно до 10. септембра 2005. године са просечном оценом најмање 8.

Шта после студија?

Кандидати који стекну докторат из области психологије оспособљени су да се баве научно-истраживачким радом и да на тај начин доприносе унапређењу друштвене стварности и квалитету живота. Они, такође, треба да публикују резултате својих теоријских и емпиријских истраживања, објављују студије и монографије, учествују у раду националних и међународних научних конференција и конгреса психологије, повезујући се са научницима из других земаља, размењујући са њима своја истраживачка искуства и достигнућа. Другим речима, доктори наука треба да буду оспособљени да континуирано долазе до нових сазнања, организују научно истраживачки рад, антиципирају перспективе истраживања у психологији и проширују подручја примене.

Доктори наука психологије  користе савремену научну методологију истражујући различите проблеме којима се психологија као наука бави, а истовремено прате светска научна достигнућа из одабраних области истраживања психолошких проблема. Докторске студије психологије намењене су с једне стране оспособљавању за научно-истраживачки рад и, с друге стране, за наставну делатност на високошколским установама.

Академски назив: Доктор наука – социолошке науке
Дужина трајања студија: 6 семстара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Циљ програма Докторских академских студија социологије јесте да студенти стекну способности за самостални научно-истраживачки рад у социологији и компетенције за сложене професионалне послове. Током студија докторанди темељно упознају социолошку теорију и методологију и специјализују се за одређене социолошке дисциплине. Стечене истраживачке компетенције омогућиће свршеним студентима да:

• осмисле и спроведу комплекснија истраживања, самостално обаве сложеније типове анализа прикупљених података и презентују резултате истраживања;
• решавају проблемске ситуација које произилазе из структурне и институционалне међуповезаности различитих области друштвеног деловања.

Такође, циљ је да студенти унапреде и развију способности да:

• користе, интерпретирају и критикују достигнућа у области социологије и сродних друштвених наука;
• теоријски и методолошки кoнтeкстуaлизују aктуелне друштвeне појаве и односе;
• сaмoстaлно анализирају и користе рaзличите врсте секундарних извора од значаја за сoциoлoгију;
• прoблeмaтизују отворена питања у подручју социолошке теорије и методологије;
• рaзумeју, oбjaсне и предвиђају кључна питaњa друштвeнoг рaзвоја;
• критички мисле о процесима и актерима функционисања друштва и друштвених промена;
• координирају интеракције и управљају комплексним друштвеним организацијама;
• анализирају, евалуирају и креирају мере јавних политика;
• излажу резултате истраживања научној и широј јавности;
• обављају педагошки рад на највишим нивоима образовања.

Исход процеса учења

По завршетку студијског програма Докторских академских студија социологије студенти ће моћи да:

• самостално спроводе обухватнија истраживања у области социологије:
• аутономно анализирају друштвене феномене и трендове развоја савременог друштва;
• самостално решавају проблеме у стручном и академском раду интеграцијом знања из различитих извора и иновацијом;
• учествују у стратешком планирању и формулишу пројектне задатке у различитим областима друштвеног живота;
• анализирају, спроводе евалуацију и креирају мере јавних политика;
• преносе знања на свим нивоима образовања.

Доктроске студије социологије студентима омогућавају даљи професионални, академски и научни развој. Они су оспособљени да критички и креативно реагују на друштвене, научне и етичке проблеме са којима се срећу у професионалној и академској делатности, да прате и процењују савремена достигнућа у социолошкој науци, да формулишу нове и сложене идеје које проширују обим знања и да се укључују у тимове домаћих и међународних истраживачких пројеката.

Услови за упис студијског програма

У прву годину докторских студија социологије може се уписати лице које има:

• завршене мастер академске студије из области друштвено-хуманистичких наука које је остварило најмање 300 ЕСПБ бодова са општом просечном оценом најмање 8 на претходним нивоима студија; или 

• завршене мастер академске студије, са најмање 300 ЕСПБ бодова и објављене научне радове, на начин уређен општим актом Факултета; или
• завршене основне студије до ступања на снагу Закона о високом образовању („Службени гласник РС“, број 76/2005), са просечном оценом најмање 8.

Студент магистарских студија, уписан по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, може у току студија прећи на студијски програм Докторских академских студија социологије.

Кандидати полажу пријемни испит.

Редослед кандидата за упис на прву годину докторских студија утврђује се на основу следећих критеријума:

• опште просeчне оцене остварене на основним и мастер академским студијама;
• броја бодова остварених на пријемном испиту;
• усклађености програма основних и мастер академских студија са докторским академским студијама;
• објављених научни радови (или прихваћени за објављивање) у научним публикацијама са рецензијама.

Шта после студија?

Имајући у виду стечена знања и способности, свршени студенти Докторских академских студија социологије могу се бавити:

• теоријским, емпиријским и примењеним истраживањима у области друштвених наука у научно-истраживачким и другим организацијама;
• образовно-просветном делатношћу у вишим и високим школама и факултетима;
• примењеним, развојним и акцијским истраживањима и консултативном и управном делатношћу у организацијама и установама у различитим областима друштва.

Свршени докторанти могу да раде у свим организацијама у којима је потребна стручна социолошка експертиза: а) државним органима; б) у државним и приватним компанијама; в) институцијама за пружање социјалне заштите; г) културним институцијама; д) политичким партијама; ђ) штампаним и електронским медијима; ж) агенцијама за испитивање јавног мњења.

Aкадемски назив: Доктор наука - филолошке науке
Дужина трајања студија: 6 семестара/ 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Услов за упис на Докторске студије филологије јесте претходно остварен укупан обим од 300 ЕСПБ. Докторске студије филологије трају 3 године (6 семестара) и носе укупно 180 ЕСПБ (30 бодова по семестру). Сви курсеви су са статусом изборног. Студент бира курсеве које похађа, тако да до краја другог семестра у комбинацији са самосталним истраживачким радом обезбеди најмање 60 ЕСПБ, односно да до краја четвртог семестра сакупи минимум од 120 ЕСПБ. Комбинацијом одговарајућих изборних предмета, израдом одговарајућих семинарских радова,  публиковањем тих радова, учешћем на научним скуповима, докторанди ће бити тематски усмерени у одређеном истраживачком правцу у функцији провођења свих припремних научних истраживачких радњи за ваљано приступање изради докторске дисертације.

Докторска дисертација из области филолошких наука завршни је део студијског програма Докторских студија филологије. Рад на дисертацији носи укупно 60 ЕСПБ. Одбраном докторске дисертације докторант стиче научни назив доктора наука – филолошке науке.

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Сврха програма Докторских студија филологије јесте:

• развој филолошких наука, пре свега науке о књижевности и науке о језику;
• развој критичког мишљења;
• образовање научног подмлатка оспособљеног да самостално води оригинална и научно релевантна истраживања из области филолошких наука;
• да примењује и развија нове методологије и шири научна сазнања из ове области;
• да критички процењује текућа научна истраживања у земљи и у свету.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студијски програм Докторских студија филологије највиши је степен универзитетских академских студија и његов циљ је оспособљавање доктораната:

• за развој, унапређивање и примену научних достигнућа у области филолошких наука, превасходно науке књижевности и науке о језику;
• за темељно познавање релевантне домаће и стране филолошке литературе;
• за самосталне теоријске анализе и критичке оцене релевантне филолошке литературе;
• за критичке оцене резултата других истраживача у овој области;
• за сложена методолошка истраживања у филолошким дисциплинама и компетентну интерпретацију добијених резултата;
• за писање научних текстова;
• за постизања највише академске школске спреме чији је крајњи циљ израда докторске дисертације а резултат одбрањени докторат из области науке о језику.

Докторске студије филологије пружају високу специјализацију у одређеној области филолошких наука и оспособља вају докторанда за самосталну научну и стручну делатност у овој области.
Веома битан циљ докторских студија јесте и подизање и оспособљавање научног подмлатка и његово припремање за образовну делатност у области филолошких наука у високошколски  установама.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА

Савладавањем студијског програма Докторских студија филологије и одбраном докторске дисертације докторанди продубљују и усавршавају знања и стичу опште и специфичне компетенције за
квалитетно обављање стручне, научне и образовне делатности. Програм ових Докторских студија докторандима треба да омогући да се:

• укључују у научноистраживачки рад у домаће и међународне научне пројекте као самостални истраживачи и да самостално организују и остварују фундаментална научна истраживања у области филолошких наука;
• да самостално решавају практичне и теоријске проблеме у области филолошких наука;
• да критички мисле, делују креативно и независно;
• да поштују принципе етичког кодекса добре научне праксе;
• да комуницирају на професионалном нивоу у саопштавању научноистраживачких резултата, да су оспособљени да те резултате саопштавају на домаћими међународним научним конференцијама, да их објављују у научним часописима;
• да доприносе развоју филолошких наука и науке уопште;
• да, стицањем доктората филолошких наука, поседују примарну квалификованост за избор у универзитетско звање доцента.

Савладавањем студијског програма Докторских студија филологије докторанд стиче и специфичне компетенције које се односе на:

• темељно познавање и разумевање филолошких наука;
• способност да прати достигнућа у струци;
• способност да решава научне и стручне проблеме уз употребу научне методологије.

Aкадемски назив: Доктор наука - комуникологија
Дужина трајања студија: 6 семестара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

Сврха студијског програма је јасно видљива у области друштвено-комуниколошких наука. Програм је савремен, мултидисциплинаран и друштвено релевантан. Акценат је на продубљивању знања у области комуникологије и истраживачких метода, што докторанде даље оспособљава за примену знања у научном истраживању и уопште у пракси.

С обзиром на мултидисциплинарни карактер студијског програма докторских студија Медији и друштво, сврха се огледа у стицању  знања из различитих научних области (пре свега комуникологије и културологије али и нових медија, социологије, филозофије, методологије и др.) што студентима омогућава стварање једне целовите научне представе о свету и могућност анализе и истраживања у области друштва и медија. Сврха је, поред развоја научног погледа и науке и образовање кадрова оспособљених да самостално воде оригинална и друштвено релевантна научна истраживања као и развој нових технологија које доприносе општем развоју друштва. На крају, сврха се огледа у критичком процењивању истраживања других научних достигнућа.

Сврха студијског програма је у складу с мисијом и циљевима Филозофског факултета Унверзитета у Нишу. Друштвена важност и сврсисходност програма су у обезбеђивању академског образовања највишег степена и стварања компетентне научно-истраживачке и педагошке базе у домену комуниколошко-културолошких наука, као и области стварања научне стратегије развоја у медијском образовању.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Основни циљ студијског програма Медији и друштво је развој и креирање нових теоријских знања и истраживачких метода заснованих на актуелним комуниколошко-медијским теоријама, као и образовање научно квалификованих истраживача, аналитичара и теоретичара едукованих да врше самостална, оригинална и научно релевантна истраживања. То значи способност кандидата да емпиријски опажајући неку појаву или процес понуде адекватан теоријски оквир, мисаоним стилом и научном апаратуром дефинишу одговарајућу парадигму или теоријски хоризонт очекивања, користећи научне чињенице и друштвени образовни потенцијал.

Уз основне, докторски програм Медији и друштво има следеће посебне циљеве:

• школовање стручњака, способних да критички испитују постојећа и стварају нова знања о теоријским претпоставкама и законима културне и медијске праксе;
• шире и богате развој научно-истраживачке делатности у области комуникологије, културе и медија, као и да је методолошки повезују са наставом на свим нивоима студија;
• да научнo одговори на преображаје који настају у сфери комуникологије као дела друштвене транзиције и комуниколошких револуција;
• стварање услова за систематско увођење научно-истраживачког приступа у културним и медијским делатностима.

Предвиђени програм студенте постепено уводи у научно утемељено теоријско бављење различитим областима теорије медија, комуницирања, културе и друштва, уз пуну укљученост у примењене методе из свакодневне праксе.

Курикулумом и садржајем предмета, организацијом, вођењем и оцењивањем студијско-истраживачког рада кандидатима се обезбеђује стицање највишег степена знања из комуниколошко-културолошких наука. Стицање наведених способности обезбеђено је уношењем у курикулум већег броја предмета из области медијско-комуниколошких и примењено методолошких наука, при чему програм перцепцира основне трендове који ће редефинисати концепт друштвене заједнице у смислу даље демократизације, дигитализације и дисеминације информација. Тако дефинисани циљ докторског програма је део остварења педагошке мисије Филозофског факултета и Универзитета у Нишу, који је важан за развој овог дела Србије.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Студијски програм докторских студија Филозофског факултета у Нишу Медији и друштво сачињен је у научном оквиру области Културолошке науке и комуникологија и омогућава да се један део програма реализује као опште-обавезни, а други део према избору кандидата. Траје 3 године и носи 180 ЕСПБ бодова. Садржај студија прати програмску оријентацију претходних нивоа образовања (основне и мастер студије), а заснован је на савременим достигнућима науке и добре праксе у наведеним областима. Курикулумом и садржајем предмета, организацијом, као и оцењивањем студијско-истраживачког рада, кандидатима је обезбеђено стицање највишег степена знања у области интердисциплинарног изучавања међузависности медија и друштва. Исходи образовања у оквиру студијског програма ДАС Медији и друштво проистичу из циљева образовања уопште, као и самих специфичности овог студијског програма, а заснивају се на најважнијим исходима учења. Пошто се исходи учења обично изражавају као знања, вештине и ставови, тј. као посебна мерљива достигнућа, савладавањем ДАС Медији и друштво, студенти стичу следеће опште компетенције:

• способност аргументованог презентовања и дискутовања о резултатима научних истраживања;
• оспособљеност за поштовање принципа етичког кодекса добре и примерене академске праксе;
• оспособљеност за проблемско промишљање, критичко, креативно и независно деловање;
• компетентнест у креативном испољавању комуниколошких знања и вештина у реалним ситуацијама;
• овладавање проблемско-теоријским размишљањем;
• способност критичке анализе информација и коришћења медијских ресурса;
• способност ефикасног рада у групи (као лидер или као члан);
• овладавање методама, поступцима и процесима истраживања у друштвено-хуманистичким наукама...

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Кандидат, приликом рангирања за упис уписа на Докторске академске студије Медији и друштво, може остварити до 100 бодова:

• Успех на основним и мастер академским студијама: највише 50 бодова,
• Усаглашеност програма са претходним нивоима студија: највише 15 бодова,
• Број бодова остварених на пријемном испиту: највише 20 бодова и
• Објављени или прихваћени радови за објављивање - научни радови: највише 15 бодова.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

На студијском програму Докторске академске студије Медији и друштво, пријемни испит се састоји из писања есеја на задату тему, који носи максимално 20 поена.

Aкадемски назив: Доктор наука - педагошке науке
Дужина трајања студија: 6 семестара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

СврхА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Имајући у виду да је сврха студијског програма докторских студија развој науке, критичког мишљења и образовање кадрова оспособљених да самостално спроводе оригинална и научно релевантна истраживања која доприносе општем развоју друштва и критички процењују истраживања других наука и научника, сврха докторских студија педагогије јесте:

• оспособљавање кандидата за самостални, научно-истраживачки рад у педагогији и то, како у области теоријских, тако и емпиријских истраживања;
• иницирање релевантних педагошких питања; самостална реализација оригиналних педагошких истраживања, како би се одговорило на постављена питања; исправно тумачење резултата уз извлачење одговарајућих закључака имплементирањем у постојећи оквир знања и саопштавање резултата и достигнућа;
• развијање критичког мишљења о процесима и актерима васпитно-образовних процеса и друштвених промена;
• пружање могућности студентима да кроз значајан број изборних курсева пронађу своја посебна педагошка интересовања;
• продубљивање знања из посебних педагошких проблема за које студенти искажу интересовање;
• оспособљавање студената за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других комплементарних друштвених наука;
• развијање способности за тимски рад и учешће у интердисциплинарним истраживањима;
• развијање способности за педагошки и наставни рад на највишим нивоима образовања (на универзитетском нивоу и у научним институтима);
• оспособљавање студената за примену стечених знања за предлагање мера за решавање друштвених проблема, ефикасније функционисање васпитно-образовних институција и усмеравање друштвеног развоја.

Циљеви СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви студијског програма Докторских академских студија педагогије обухватају стицање општих способности и предметно-специфичних компетенција, које би требало да допринесу развоју педагошке науке и критичког мишљења, као и развоју компетенција неопходних за професионално напредовање кандидата и развој каријере.

Циљеви студијског програма су да студенти унапреде и развију способности:

• самосталнoг, научно-истраживачког рад у педагогији;
• критичког мишљења о процесима и актерима функционисања васпитно-образовног система;
• коришћења, интерпретирања и критичког промишљања достигнућа других комплементарних друштвених наука и њихово компетентно коришћење у сврху истраживања, иновирања и усавршавања педагошке теорије и праксе;
• педагошког рада на највишим нивоима образовања у области педагошких дисциплина.

Способности које се стичу на овом нивоу студија педагогије првенствено се испољавају као способност за самостално вођење оригиналних и релевантних научних истраживања у области друштвених феномена и педагошки рад у преношењу знања и вештина високог нивоа комплексности. 

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви студијског програма Докторских академских студија педагогије обухватају стицање општих способности и предметно-специфичних компетенција које би требало да допринесу развоју педагошке науке и критичког мишљења.

Осим општих способности које укључују способност аналитичког и синтетичког начина мишљења и способности поређења, способност критичке процене аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способност комуникације и тимског рада и развијене професионалне етике; и три групе предметно специфичних компетенција (аналитичких, истраживачких и педагошких), свршени студенти докторских студија педагогије требају стећи способности за самостални, научно-истраживачки рад у педагогији, способност критичког мишљења о процесима и актерима функционисања васпитно-образовног система; темељно познавање појединих педагошких проблема и одређених посебно-педагошких дисциплина (у складу са њиховим интересовањима), способност за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других комплементарних друштвених наука и способност за педагошки рад на највишим нивоима образовања у области педагошких дисциплина.

Способности које се стичу на овом нивоу студија педагогије првенствено се испољавају као способност за самостално вођење оригиналних и релевантних научних истраживања у области друштвених феномена и педагошки рад у преношењу знања и вештина високог нивоа комплексности.

Исходи СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Савладавањем студијског програма Докторских академских студија педагогије студент стиче следеће опште компетенције, према дескрипторима исхода учења националног оквира квалификација:

• способност самосталног идентификовања, интерпретације и решавања практичних и теоријских проблема у области васпитно-образовне делатности интеграцијом знања из различитих извора, сагледавањем различитог контекста и импликација које из тога произилазе;
• способност укључивања у тимове домаћих и међународних научних пројеката;
• способност редефинисања постојећег знања кроз идентификовање нових проблема и конструисање нових метода, техника и инструмената за њихово истраживање;
• способност критичког, независног и креативног реаговања на друштвене, научне и етичке проблеме који искрсавају у професионалној и академској делатности;
• способност самосталног дизајнирања, реализације и примене резултата обухватних истраживачких подухвата уз употребу научних метода и поштовање принципа етичког кодекса;
• способност преношења знања и идеја колегама, широј академској заједници и друштву у целини, као и способност дискутовања својих налаза са колегама.
• припремљеност за учешће на научним конференцијама, представљање резултата истраживања у формату научних часописа и других научних публикација;
• способност формулације нових и сложених идеја које проширују обим знања;
• способност за даљи професионални, академски и научни развој.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне компетенције:

• темељно познавање и разумевање педагошке науке, савремених теоријских приступа и савременe методологијe научно-истраживачког рада;
• способност решавања проблемa интеграцијом знања из различитих извора, сагледавањем различитог контекста и импликација које из тога произилазе;
• оспособљеност за примењивање широког опсега истраживачких метода, техника и инструмената, интерпретирање резултата адекватном интеграцијом теоријских приступа и добијених налаза;
• способност праћења савремених достигнућа у педагошкој науци, теоријских дебата и нових истраживачких резултата и евиденције и њихове евалуације, уз употребу информационо-комуникационих технологија;
• способност анализирања и промишљања педагошких норми и односа, могућност креативног и конструктивног реаговања на васпитно-образовне, друштвене, научне и етичке проблеме који искрсавају у професионалној и академској делатности.

Услови за упис СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Упис на ДАС педагогије спроводи се на основу јавног конкурса који, на предлог Филозофског факултета, расписује Универзитет у Нишу. У прву годину студија могу се уписати кандидати који су остварили најмање 300 ЕСПБ бодова на ОАС и МАС, или на интегрисаним академским студијама из области друштвено-хуманистичких наука, са општом просечном оценом најмање 8.00 на претходним нивоима студија, као и кандидати са завршеним VII-1 степеном према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању уколико су завршили основне четворогодишње студије са најмањом просечном оценом 8 (осам) у току студија. Право уписа имају и кандидати који на претходним нивоима студија имају општу просечну оцену мању од 8.00, уколико имају објављене научне радове, на начин уређен општим актом Факултета.

Сви кандидати за упис полажу пријемни испит из педагогије. Садржај пријемног испита утврђен је Правилником о докторским студијама Филозофског факултета Универзитета у Нишу и објављује се у Конкурсу.

Кандидати који нису завршили основне и мастер академске студије педагогије полажу диференцијални испит. Садржај полагања диференцијалног испита обухвата елементарна педагошка знања која се стичу на основним и мастер академским студијама педагогије. Списак литературе са јасно спецификованим областима које обухвата диференцијални испит биће јавно доступaн на сајту Филозофског факултета у Нишу.

За упис на докторске студије неопходно је познавање бар једног светског језика, најмање на нивоу Б2 (CEFR), што се потврђује одговарајућом документацијом.

Остали услови уписа и рангирање пријављених кандидата регулисани су Законом о високом образовању, Статутом и Правилником о докторским академским студијама Филозофског факултета у Нишу.

Шта после студија?

Свршени студенти Докторских академских студија педагогије могу се бавити:

- теоријским и емпиријским истраживањима у области друштвено-хуманистичких наука;

- научно-истраживачким радом и наставном делатношћу у високошколским установама.

Поред тога, свршени докторанди могу радити у: а) државним органима; б) васпитно-образовним институцијама; в) високошколским  и научно-истраживачким установама; г) институцијама за пружање социјалне заштите; д) културним институцијама; ђ) штампаним и електронским медијима; е) као истраживачи у агенцијама за испитивање јавног мњења; односно свуда где је потребна стручна педагошка експертиза.

Академски назив: Доктор наука – филолошке науке
Дужина трајања студија: 6 семестара/3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Докторске академске студије србистике (ДАС србистике) трају три године (6 семестара) са укупно 180 ЕСПБ (30 ЕСПБ/семестру, 8 или 7/предмету) и омогућавају остварење следећих циљева:

• стицање знања и компетенција за бављење научно-истраживачким радом у области српске филологије;
• припрема за постдокторска усавршавања у земљи и иностранству и
• припрема за запошљавање у секторима за које су неопходне компетенције из области србистике.

Циљеви студијског програма Докторских академских студија србистике обухватају стицање општих научних способности и предметно-специфичних компетенција које доприносе развоју науке и критичког мишљења у оквиру науке о српском језику и књижевности и методике наставе српског језика и књижевности.

Студијски програм Докторских академских студија србистике највиши је степен универзитетских академских студија и његови циљеви су оспособљавање докторанада:

• за развој, унапређивање и примену научних достигнућа у области србистике, и то на пољу науке о српском језику, науке о књижевности и методике наставе српског језика и књижевности;
• за темељно познавање релевантне србистичке и филолошке литературе (домаће и стране);
• за самосталне теоријске анализе и критичке оцене релевантне литературе из области србистике;
• за самостално праћење развоја србистичких научних дисциплина код нас и у свету;
• за критичке оцене резултата других истраживача у овој области;
• за сложена методолошка истраживања у србистичким дисциплинама и компетентну интерпретацију добијених резултата;
• за писање научних текстова и презентовање резултата својих истраживања научној јавности и академској заједници;
• за постизање највише академске школске спреме чији је крајњи циљ израда докторске дисертације, а резултат одбрањени докторат из области србистике (науке о језику / науке о књижевности / методике наставе српског језика и књижевности).

Веома важни циљеви ових докторских студија јесу и: подизање и оспособљавање научног подмлатка и његово припремање за образовну делатност из области србистике на високошколским установама; припрема за постдокторска усавршавања у земљи и иностранству и припрема за запошљавање у секторима за које су неопходне компетенције из области србистике обухваћене овим програмом.

На тај начин Докторске академске студије србистике пружају високу специјализацију у изабраној области филолошких наука и оспособљавају докторанда за самосталну научну и стручну делатност у области србистике.

Исход процеса учења

Очекивани исходи студијског програма ДАС србистике су:

• стицање знања и компетенције за успешно обављање научно-истраживачког рада у области србистике;
• оспособљеност за примену стечених знања и компетенција за самостално обављање научно-истраживачке делатности у области србистике и
• компетентност за наставак постдокторских усавршавања у земљи и иностранству.

Студенти по завршетку ДАС србистике стичу академски назив доктор наука – филолошке науке.

Услови за упис студијског програма

У прву годину Докторских академских студија србистике (ДАС србистике) може се уписати кандидат који има завршене основне (ОАС) и мастер академске студије (МАС) из области друштвено-хуманистичких или филолошких наука у обиму од 300 ЕСПБ, општу просечну оцену најмање 8 на ОАС и МАС. Такође, у прву годину ДАС србистике може се уписати кандидат који је стекао академски степен магистра наука у области филолошких наука и није пријавио докторску дисертацију. Кандидати се рангирају према успеху оствареном на основним и мастер академским студијама. Прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија је могућ и дефинисан Законом и општим актима Универзитета и  Филозофског Факултета.

Студенти не полажу пријемни испит за упис на ДАС србистике. Редослед кандидата за упис у прву годину овог студијског програма утврђује се на основу успеха на претходним нивоима студија (ОАС и МАС – максимални број бодова: 50; општа просечна оцена са претходних нивоа студија помножена са 5), на основу објављених или прихваћених за објављивање научних радова из научне области ДАС за које кандидат конкурише (максимално 35 бодова) и на основу усклађености програма ОАС и МАС са ДАС које се реализују на Филозофском факултету у Нишу (15 бодова).

Право уписа на ДАС србистике, под истим условима, имају и страни држављани, а посебан услов за упис јесте знање  српског језика.

Услови уписа на Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу дефинисани су Правилником о Докторским академским студијама: https://www.filfak.ni.ac.rs/preuzimanje/send/4-pravilnici/71-pravilnik-das и Статутом Филозофског факултета: https://www.filfak.ni.ac.rs/preuzimanje/send/5-opsta-akta/96-statut.

Број студената који се уписује на ДАС србистике је 7 и тај број одговара расположивим просторним и кадровским могућностима Филозофског факултета у Нишу.

Број студената за упис објављује се у конкурсу који расписује Универзитет у Нишу. Јавним конкурсом се дефинишу услови за упис, који су у складу са правилницима факултета и универзитета. Број кандидата за упис усклађен је са реалним друштвеним потребама за одговарајућим бројем доктора филолошких наука, унутар броја студената за који је програм акредитован.

Студенти током прва два семестра бирају по 3 једносеместрална предмета из четири изборна блока и раде нацрте докторске дисертације у складу са одабраном темом истраживања. Одлучују се за лингвистичке, књижевнонаучне, књижевно-културолошке или методичке предмете. У трећем и четвртом семестру, из два изборна блока бирају укупно пет предмета. У трећем и четвртом, петом и шестом семестру раде истраживања за докторску дисертацију, као и саму докторску дисертацију. 

Студент до краја другог семестра треба да стекне најмање 60 ЕСПБ, а до краја четвртог семестра најмање 120 ЕСПБ. У складу са одабраном облашћу, докторанди се тематски усмеравају на израду и одбрану докторске дисертације која носи укупно 101 ЕСПБ.

Шта после студија?

Програм Докторских академских студија србистике (ДАС србистике) омогућава студентима да након завршених студија поседују знања, способности, вештине и компетенције да:

• самостално решавају практичне и теоријске проблеме у области србистике и организују и остварују развојна и научна истраживања у тој области;
• укључују се у домаће и међународне научне пројекте у оквиру лингвистичких / књижевнотеоријских / методичких истраживања као самостални истраживачи;
• самостално организују и остварују научна истраживања у области србистике;
• самостално решавају практичне и теоријске проблеме у области србистике;
• критички мисле, делују креативно и независно;
• поштују принципе етичког кодекса добре научне праксе;
• комуницирају на професионалном нивоу у саопштавању научноистраживачких резултата;
• саопштавају научноистраживачке резултате на домаћим и међународним научним конференцијама, да их објављују у научним часописима и зборницима радова;
• доприносе развоју србистике и науке уопште.

Савладавањем студијског програма ДАС србистике студент стиче и следеће предметно-специфичне компетенције:

• темељно познавање и разумевање србистике као саставног дела словенске филологије;
• способност решавања проблема у лингвистичким, књижевнотеоријским, књижевноисторијским или методичким истраживањима уз примену одговарајућих метода и поступака;
• способност повезивања знања из различитих области србистике и примене тих знања;
• способност праћења достигнућа у оквиру србистике;
• способност решавања научних и стручних проблема србистике уз примену одговарајуће научне методологије;
• способност повезивања знања из различитих области српске филологије;
• способност употребе информационо-комуникационих технологија за потребе научно-истраживачког рада.

Савладавањем овог студијског програма и стицањем доктората из области филолошких наука, студенти стичу компетенције за даљи професионални развој и напредовање у науци, образовању и јавном сектору у оквиру науке о српском језику и књижевности као и могућност за даље напредовање.

Академски назив: доктор наука – филолошке науке
Дужина трајања студија: 6 семестара/3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма Докторских академских студија страних филологија обухватају стицање општих научних способности и предметно-специфичних компетенција које доприносе развоју науке и критичког мишљења у оквиру појединачних филологија обухваћених овим програмом.

Студијски програм Докторских академских студија страних филологија највиши је степен универзитетских академских студија и његови циљеви су оспособљавање докторанада:

• за развој, унапређивање и примену научних достигнућа у областима страних филологија обухваћених овим програмом (англистика, романистика, германистика и русистика), и то на пољу науке о књижевности и науке о језику;
• за темељно познавање релевантне филолошке литературе (стране и домаће);
• за самосталне теоријске анализе и критичке оцене релевантне филолошке литературе;
• за самостално праћење развоја филолошких научних дисциплина у свету и код нас;
• за критичке оцене резултата других истраживача у овој области;
• за сложена методолошка истраживања у филолошким дисциплинама и компетентну интерпретацију добијених резултата;
• за писање научних текстова и презентирање резултата својих истраживања научној јавности и академској заједници;
• за постизање највише академске школске спреме чији је крајњи циљ израда докторске дисертације а резултат одбрањени докторат из области филолошких наука (науке о језику и науке о књижевности).

Веома важни циљеви ових докторских студија јесу и подизање и оспособљавање научног подмлатка и његово припремање за образовну делатност у области филолошких наука у високошколским установама, за припрему за постдокторска усавршавања у земљи и иностранству и за припрему за запошљавање у секторима за које су неопходне компетенције из области страних филологија обухваћених овим програмом.

На тај начин докторске академске студије страних филологија пружају високу специјализацију у изабраној области филолошких наука и оспособљавају докторанда за самосталну научну и стручну делатност у области филологије.

Исход процеса учења

Докторске академске студије страних филологија (ДАС страних филологија) трају три године (6 семестара) са укупно 180 ЕСПБ (30 ЕСПБ/семестру, 8/предмету) и омогућавају остварење следећих циљева:.

• стицање знања и компетенција за бављење научно-истраживачким радом у области филологије;
• припрема за постдокторска усавршавања у земљи и иностранству и
• припрема за запошљавање у секторима за које су неопходне компетенције из области страних филологија.

Очекивани исходи су да су студенти:

• стекли знања и компетенције за успешно обављање научно-истраживачког рада у области филологије;
• оспособљени за примену стечених знања и компетенција за самостално обављање научно-истраживачке делатности у области филологије и
• оспособљени за наставак постдокторских усавршавања у земљи и иностранству.

Студенти по завршетку ДАС страних филологија стичу академски назив доктор наука – филолошке науке.

Услови за упис студијског програма

Услови за упис на ДАС страних филологија су завршене основне и мастер академске студије (просечна оцена најмање 8) из области друштвено-хуманистичких или филолошких наука у обиму од 300 ЕСПБ и познавање енглеског, француског, немачког или руског језика на нивоу Ц1 Европског референтног оквира за стране језике. Кандидати се рангирају према успеху оствареном на основним и мастер академским студијама. Прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија је могућ и дефинисан Законом и општим актима Универзитета и  Филозофског Факултета. Такође, у прву годину ДАС страних филологија може се уписати кандидат који је стекао академски степен магистра наука у области филолошких наука и није пријавио докторску дисертацију.

Студенти не полажу пријемни испит за упис на ДАС страних филологија, али полажу диференцијални испит познавања енглеског, француског, руског или немачког језика на нивоу Ц1 у случају да нису завршили ОАС или МАС из области ових страних филологија. Редослед кандидата за упис у прву годину овог студијског програма утврђује се на основу успеха на претходним нивоима студија (ОАС и МАС – максимални број бодова: 50; општа просечна оцена са претходних нивоа студија помножена са 5), на основу објављених или прихваћених за објављивање научних радова из научне области ДАС за које кандидат конкурише (максимално 35 бодова) и на основу усклађености програма ОАС и МАС са ДАС које се реализују на Филозофском факултету у Нишу (15 бодова).

Право уписа на ДАС страних филологија, под истим условима, имају и страни држављани, а посебан услов за упис јесте знање  језика на коме се изводи настава.

Услови уписа на Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу дефинисани су Правилником о Докторским академским студијама и Статутом Филозофског факултета.

Број студената који се уписује на ДАС страних филологија је 12 и тај број одговара расположивим просторним и кадровским могућностима Филозофског факултета у Нишу.

Број студената за упис објављује се у конкурсу који расписује Универзитет у Нишу. Јавним конкурсом се дефинишу услови за упис, који су у складу са правилницима факултета и универзитета. Број кандидата за упис усклађен је са реалним друштвеним потребама за одговарајућим бројем доктора филолошких наука, унутар броја студената за који је програм акредитован.

Шта после студија?

По завршетку Докторских академских студија страних филологија (ДАС страних филологија) и после одбрањене докторске дисертације, студенти – доктори наука су оспособљени да се самостално баве науком, спроводе истраживања из области филологије (лингвистика, књижевнотеоријска или културолошка истраживања), да примењују и развијају нове методологије и шире научна сазнања из области филологије, те тако допринесу развоју науке и критичког мишљења у оквиру филологије енглеског, француског, руског и немачког језика. Другим речима, сврха ДАС страних филологија јесте образовање научног подмлатка оспособљеног да самостално води оригинална и научно релевантна истраживања из области филолошких наука, да критички анализира, процењује и оцењује научна постигнућа у оквиру лингвистике, књижевности и културе у земљи и иностранству, да својим истраживачким радом допринесе даљем развоју науке о филологији, да учествује у научно-истраживачким пројектима који подразумевају сарадњу са другим истраживачима у земљи и иностранству као и тимски рад на националном и међународном нивоу, да се оспособљава за постдокторска истраживања у земљи и иностранству, да допринесе додатном умрежавању истраживача у области лингвистике, књижевности и културе у земљи и у иностранству, да самостално учествује у припреми научно-истраживачких пројеката који се финансирају из различитих извора, те на тај начин омогући научно-истраживачким установама веће учешће у међународним пројектима.

ДАС страних филологија би тако допринеле образовању кадрова оспособљених да самостално воде оригинална и научно релевантна истраживања и њиховом интегрисању у научно-истраживачка дешавања у области страних филологија. При томе би омогућиле образовање и стварање кадрова који би дали допринос развоју метода и поступака у општем развоју друштва, те кадрова способних да критички процењују истраживања других.