Подршка Филозофском факултету Универзитета у Нишу у очувању достојанства и интегритета установе, као и интереса високог образовања и друштва у целини Support to the Faculty of Philosophy, University of Niš, for safeguarding the dignity and integrity of the institution, as well as the interests of higher education and society as a whole

Саопштење наставника, сарадника и истраживача Филозофског факултета у Београду

Ми, доле потписани наставници, сарадници и истраживачи Филозофског факултета Универзитета у Београду изражавају дубоко неслагање са одлуком Владе Републике Србије да, упркос негативној одлуци Универзитета у Нишу и Филозофског факултета у Нишу, формира нови Факултет за српске студије издвајајући поједине департмане из постојећег Филозофског факултета.

Оваква одлука представља грубо нарушавање аутономије универзитета и одступање од устаљених академских процедура. Уместо јачања постојећих академских институција са дугом традицијом изучавања српске културе, језика и историје, Влада оснива посебан факултет док истовремено руши један важан део културног наслеђа као што је зграда Генералштаба. Ради се, дакле, о маркетиншком гесту иза којег не стоји никаква стварна брига Владе о неговању српске културе.

Када би Влада била заиста забринута за нашу традицију, знала би да су филозофски факултети у Србији формирани још у 19. веку као интердисциплинарне установе које негују хуманистику и друштвене науке и чине темељ интелектуалног и културног развоја. Њихово фрагментирање представља напад на традицију, знање и цивилизацијске вредности универзитетског образовања.

Оснивањем посебног факултета ствара се вештачка и опасна подела међу идентитетским дисциплинама, док се културна традиција инструментализује за потребе дневне политике. Посебно забрињава што би нови факултет био организован по принципу политичке лојалности, што може да има само негативне, а не позитивне ефекте. Традиција и идентитет неке заједнице, као што је историја показала, могу да се развијају само у окружењу слободног, критичког и плуралног академског рада, а не кроз партијско управљање институцијама.

Стога, снажно устајемо против одлуке Владе Републике Србије о оснивању Факултета српских студија у Нишу и у овој борби стојимо уз наше колеге и студенте Филозофског факултета у Нишу.

Позивамо ширу јавност, академску заједницу у земљи и иностранству, као и све грађане којима су општи интереси важнији од партијских, да се заједнички супротставе оваквој одлуци Владе.

1. Проф. др Дубравка Стојановић

2. Проф. др Александар Бауцал

3. Проф. др Тамара Џамоња Игњатовић

4. Проф. др Ксенија Крстић

5. Проф. др Милан Станчић

6. Проф. др Радован Антонијевић

7. Доц. др Мирјана Сенић Ружић

8. Проф. др Емина Хебиб

9. Доц. др Дејан Џелебџић

10. Доц. др Ивана Перуничић-Младеновић

11. др Марија Радоман, научна сарадница

12. Проф. др Милица Божић Маројевић

13. Проф. др Данијела Ђоровић

14. Проф. др Лидија Мишкељин

15. Данило Пупавац, истраживач-сарадник

16. Проф. др Зорица Шаљић

17. Ана Поповић Пецић, наставник страног језика

18. МА Драгана Гагић, истраживач-приправник

19. Ивана Веселиновиц, истраживач-сарадник

20. Војислав Пејушковић, истраживач-сарадник

21. Проф. др Марко Шуица

22. Доц. др Немања Звијер

23. Проф. др Александра Илић Рајковић

24. Проф. др Радина Вучетић

25. Проф. др Оливер Тошковић

26. Проф. др Јелена Мргић

27. Доц. др Александар З. Савић

28. Проф. др Живка Крњаја

29. Ксенија Мишић, истраживачица сарадница

30. Проф. др Драган Попадић

31. Проф. др Зоран Павловић

32. Проф. др Душица Филиповић Ђурђевић

33. Ирена Стојадиновић Вујичић

34. Проф. др Харис Дајч

35. Проф. др Наташа Николић

36. Проф. др Каја Дамњановић, виша научна сарадница

37. Проф. др Данка Пурић

38. Проф. др Никола Самарџић

39. Доц. др Сања Грбић

40. Зорана Пешић, истраживач-приправник

41. Ђорђе Лалић, истраживач – приправник

42. Катарина Беширевић

43. Лука Савчић, истраживач-сарадник

44. Доц. др Оља Јовановић

45. Доц. др Катарина Мићић

46. Проф. др Драгица Павловић Бабић

47. др Ања Златовић

48. Проф. др Илдико Ердеи

49. Проф. др Гордана Горуновић

50. Проф. др Вера Спасеновић

51. Ленка Протић, истраживачица-приправница

52. Доц. др Едиса Кецап

53. Проф. др Милица Весковић Анђелковић

54. Доц. др Владета Милин

55. Проф. др. Мирјана Бобић

56. Проф. др Иван Стевовић

57. Милица Влајић, истраживачица сарадница

58. Проф. др Горан Видовић

59. Проф. др Слободан Цвејић

60. Проф. др Ивана Степановић Илић

61. Проф. др Драгана Димитријевић

62. Проф. др Милош Миленковић

63. Проф. др Владимир Михајловић

64. Проф. др Сташа Бабић

65. Проф. др Марко Јанковић

66. др Марина Виденовић, научни сарадник

67. Доц. др Вера Ошмјански

68. Доц. др Милена Гошић Арама

69. Доц. др Драгана Пурешевић

70. Проф. др Слађана Драгишић Лабаш

71. Доц. др Зорица Кузмановић

72. Проф. др Маја Максимовић

73. Доц. др Зорица Милошевић

74. Проф. др Саша Брајовић

75. Проф. др Саша Недељковић

76. Проф. др Данијела Велимировић

77. Проф. др Лидија Б. Радуловић

78. Доц. др Милица Вукелић

79. Проф. др Катарина Поповић

80. Андреа Гашић, истраживач-сарадник

81. Проф. др Олга Шпехар

82. Проф. др Ивана Спасић

83. Немања Киџин

84. Проф. др Немања Вујчић

85. Проф. др Ирис Жежељ

86. Асистент Димитрија Рашљић

87. Проф. др Александра Пејатовић

88. Асистент др Јован Цвјетичанин

89. Проф. др Данијела Петровић

90. Проф.др Слободанка Антић

91. Доц. др Ирена Петровић

92. Проф. др Ана Алтарас

93. Матија Гвозден, истраживач приправник

94. Проф. др Татјана Вукосављевић Гвозден

95. Доц. др Наташа Јовановић Ајзенхамер

96. Проф. др Смиљка Томановић

97. Проф. др Јелена Пешић

98. Проф. др Јелена Врањешевић

99. Проф. др Вера Рајовић

100. Проф. др Вера Бацковић

101. Проф. др Кристинка Овесни

102. Асистент МА Вук Самчевић

103. Проф. др Зорана Јолић Марјановић

104. Проф. др Драгољуб Марјановић

105. Проф. др Горан Кнезевић

106. Проф. др Биљана Станковић

107. Проф. др Виолета Орловић Ловрен

108. Доц. др Драган Јанковић

109. Проф. др Нада М. Секулић

110. Проф. др Душан Мојић

111. Доц. др Владимир Илић

112. Проф. др Моника Милосављевић

113. Проф. др Жељка Манић

114. Проф. др Јово Бакић

115. Проф. др Ивана Петровић

116. Проф. др Милан Вукомановић

117. Проф. др Тамара Кликовац

118. Доц. др Милош Вулетић

119. Проф. др. Ненад Макуљевић

120. Проф. др Драгана Антонијевић

121. Проф. др Драган Станојевић

122. др Даринка Анђелковић

123. Марија Кушић, истраживачица-сарадница

124. Петар Нуркић, истраживач сарадник

125. Проф. др Перица Шпехар

126. Јован Ивановић, истраживач-сарадник

127. Проф. др Марија Бабовић

128. Проф. др Горан Опачић

129. др Маша Вукчевић Марковић

130. Сандра Илић, истраживачица сарадница

131. МА Кристина Мојовић Здравковић, истраживач-сарадник

132. Проф. др Милана Љубичић

133. Проф. др Ана Костић

134. Др Љиљана Лазаревиц, научна саветница

135. Доц. др Дејан Гашић

136. Проф. др Слободан Марковић

137. Марија Брујић, виши научни сарадник

138. Доц. др Младен Стајић

139. Доц. др Радмила Јовановиц Козлоwски

140. Др Војин Симуновић, научни сарадник

141. Анастасија Филиповић, истраживачица сарадница

142. Др Јелица Милојичић

143. Асистент МА Лука Николић

144. Доц. др Андреј Јандрић

145. Проф. др Симона Чупић

146. Проф. др Ана Ереш

147. Мср Бојана Видовић

148. Проф. др Јасмина Чубрило

149. Асистент мср Петар Јосиповић

150. др Наташа Симић, научни саветник

151. Сара Дојчиновић, истраживачица-приправница

152. Доц. др Ивана Јеремић

153. Проф. др Јасна Вуковић

154. Доц. др Дејан Радичевић

155. Доц. др Драгана Павловић

156. Тара Пешић

157. Доц. др Никола Коруга

158. Срећко Гутић, истраживач приправник

159. Проф. др Милица Мирић

160. Доц. др Невена Митранић Маринковић

161. Др Предраг Недимовић

162. Др Милица Нинковић, научна сарадница

163. Проф. др Анета Тривић

164. Др Теодора Вулетић Јоксимовић, истраживач сарадник

165. Проф. др Катарина Кржељ

166. Др Тијана Никитовић

167. Др Марко Живановић, виши научни сарадник

168. Проф. др Марко Пишев

169. Проф. др Лидија Радуловић

170. Пеђа Перић, истраживач-приправник

171. Мс Маја Стевановић

172. Јована Сухенко, истраживач сарадник

173. МА Бојана Милосављевић, истраживач приправник

174. Др Димитрије Марковић

175. Доц. др Марија Кречковић Гавриловић

176. Проф. др Јелена Ердељан

177. Доц. др Јелена Цвијетић

178. Јована Петровић, истраживач-приправник

179. Др Ана Ђуричић, научни сарадник

180. Проф. др Софија Стефановић

181. Доц. др Соња Вуковић

182. Проф. др Сандра Шћепановић

183. Проф. др Владимир Симић

184. Проф. др Иван Младеновић

Подршка Филозофском факултету Универзитета у Нишу упућена са Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу

На основу члана 77. став 1. алинеје 35. Статута Природно-математичког факултета у Нишу, Наставно-научно веће Факултета на седници одржаној дана 26.11.2025. године доноси

ЗАКЉУЧАК
о  давању подршке Филозофском факултету Универзитета у Нишу

 Овим путем изражавамо снажну и недвосмислену подршку Филозофском факултетуУниверзитета у Нишу у настојањима да очува своју институционалну аутономију, академски интегритет и организациону целину у поступку који je покренут неуставном и незаконитом одлуком Владе Републике Србије о оснивању Факултета српских студија издвајањем три департмана и већ акредитованих студијских програма.

Сматрамо да је сваки процес који подразумева структуралне промене у оквирууниверзитетског система потребно спроводити у складу са законима, академским стандардима и уз поштовање воље наставника, сарадника и студената. Очување функционалне целовитости и научно-наставне мисије Филозофског факултета Универзитета у Нишу од суштинског је значаја за квалитет високог образовања, развој хуманистичких дисциплина и стабилност Универзитета у Нишу.У том смислу, подржавамо напоре управе, запослених и студената Филозофског факултета Универзитета у Нишу, да заштите своје интересе, достигнуте резултате и углед институције, као и да обезбеде да се све одлуке доносе транспарентно, стручно и у складу са најбољим праксама високог образовања.

НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ

Писмо подршке наставника и сарадника Машинског факултета у Нишу

Наставници и сарадници Машинског факултета у Нишу изражавају пуну подршку колегиницама и колегама са Филозофског факултета Универзитета у Нишу у њиховим настојањима да очувају свој и академски интегритет и аутономију, као и стандарде у високом образовању. 

Наставници и сарадници Машинског факултета у Нишу оштро осуђују континуирано урушавање аутономије нашег универзитета које је последица доношења аката Владе Републике Србије и поред непостојања студије изводљивости предлагача и мишљења Националног савета за високо образовање, као и јасно израженог негативног мишљења Наставно-научног већа и Савета Филозофског факултета у Нишу, Савета Универзитета у Нишу, Ректорског колегијума Универзитета у Нишу, Ректорског колегијума Универзитета у Београду, великог броја наставника, сарадника истраживача, опште узев огромне већине академске заједнице. 

Овим чином и ми, наставници и сарадници Машинског факултета у Нишу, стајемо у одбрану својих колега у Нишу, институције Филозофског факултета у Нишу, институције Универзитета у Нишу и итегритета и аутономије универзитета и образовања као темељних вредности сваког, па и нашег друштва. 

С поштовањем,

Декан 
Проф до Горан Јаневски

Писмо подршке Електронског факултета у Нишу

Поштовани, 

У име Електронског факултета у Нишу, на основу закључка који је Наставно-научно веће Електронског факултета у Нишу донело на седници одржаној 13.11.2025. године, изражавамо подршку Филозофском факултету у Нишу у настојањима да очува свој интегритет, аутономију и стандарде у високом образовању. 

У вези с Одлуком Владе Републике Србије о оснивању Факултета српских студија Универзитета у Нишу, сматрамо да је неопходно да поступак оснивања и акредитације високошколских установа буде у складу са Законом о високом образовању и општим актима које је донео Национални савет за високо образовање Републике Србије. 

С поштовањем, 
ЕЛЕКТРОНСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ, број 01/05-213/25 од 14.11.2025. године 

Писмо подршке Филозофском факултету Универзитета у Нишу упућено са Филозофског факултета у Љубљани

Spoštovani dekan Filozofske fakultete Univerze v Nišu, prof. dr. Vladimir Jovanović,

prejeli smo vašo prošnjo za podporo, povezano z odločitvijo Ministrstva za izobraževanje Republike Srbije, da z nekaterimi oddelki vaše fakultete ustanovi Fakulteto za srbske študije.

S tem sporočilom vas obveščamo, da je Senat Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani na svoji redni 5. seji trenutnega sklica soglasno sprejel sklep o podpori vaši fakulteti v prizadevanju, da ostane enovita in v obliki, kot jo poznamo sedaj.

V imenu vodstva fakultete in njenega senata vam izrekam podporo v vaših prizadevanjih, ki jo v daljši obliki pošiljam v treh dokumentih (v srbščini, slovenščini in angleščini) v priponki.

S spoštovanjem 
Mojca Schlamberger Brezar

Поштовани декане Филозофског факултета Универзитета у Нишу, проф. др Владимир Јовановићу,

примили смо Вашу молбу за подршку, повезану са одлуком Министарства просвете Републике Србије да са неким одељењима Вашег факултета оснује Факултет за српске студије.

Овим дописом Вас обавештавамо да је Сенат Филозофског факултета Универзитета у Љубљани на својој редовној 5. седници текућег сазива једногласно донео одлуку о подршци Вашем факултету у настојању да остане јединствен и у облику у каквом га познајемо сада.

У име руководства факултета и његовог сената изражавам Вам подршку у Вашим настојањима, коју у дужем облику шаљем у три документа (на српском, словеначком и енглеском језику) у прилогу.

С поштовањем,
Mojca Schlamberger Brezar

Писмо подршке Факултета за социјални рад Универзитета у Љубљани.

Fakultet za socijalni rad Univerziteta u Ljubljani pridružuje se izrazima zabrinutosti zbog autoritarnih intervencija vlasti Republike Srbije u autonomiju univerziteta, koje su izneli brojne slovenačke, regionalne i evropske visokoškolske institucije, kao i Evropski parlament, Evropska komisija i Organizacija Ujedinjenih nacija. Vrhunac samovoljnog delovanja Vlade Republike Srbije predstavlja odluka o ukidanju tri odeljenja Filozofskog fakulteta u Nišu, a koja su zamenjena osnivanjem Fakulteta za srpske studije. Ova odluka doneta je bez saglasnosti Univerziteta u Nišu i samim tim predstavlja školski primer zloupotrebe vlasti i grubo kršenje temeljnih civilizacijskih normi akademske slobode i autonomije univerziteta. Državama je potrebna nauka zasnovana na slobodi istraživanja, akademskom integritetu i demokratskom funkcionisanju naučnih institucija. Takvo okruženje omogućava razvoj otkrića, inovacija i teorijskih promišljanja, kao i podsticanje istraživačke radoznalosti koja se temelji na naučnoj poštenosti, integritetu i posvećenosti istini. Ovako uređeno naučno okruženje omogućava istinski napredak društava i prosperitet, jer počiva na slobodi delovanja i izražavanja naučne zajednice. Kršenje ovih načela podstiče strah, nelagodu i autocenzuru, što vlastima kratkoročno može uvećati moć i utišati kritike, ali dugoročno razara napredak i funkcionisanje države. Autonomni univerziteti nisu samo središta znanja, već ključni stub javnog dobra i prostor kritičkog mišljenja. Zato svaki napad na akademsku slobodu prevazilazi državne okvire i predstavlja opasan otklon od demokratskih standarda. Univerzitetu u Nišu izražavamo nedvosmislenu podršku u njegovoj borbi za očuvanje akademske slobode i autonomije. Podržavamo njegov kritički stav prema vlastima, iako je upravo ta hrabra pozicija Univerzitet dovela u izuzetno težak položaj, budući da aktuelna vlast ne trpi kritiku i očigledno koristi represivne mere kao sredstvo odmazde zbog iskrenog, stručnog i odgovornog delovanja univerzitetske zajednice. Još ranije smo izrazili podršku i solidarnost sa studentskim pokretom koji je nastao pre godinu dana; danas ponovo izražavamo podršku i solidarnost sa koleginicama i kolegama na Univerzitetu u Nišu koji se bore za opšte dobro svih ljudi u Srbiji, a sada i za sopstveni opstanak. Uz vas smo! Zajedno branimo univerzitet kao temelj otvorenog, demokratskog i međunarodno povezanog društva.

Ljubljana, 24.11.2025.
Senat Fakulteta za socijalni rad Univerziteta u Ljubljani

Подршка словенског социолошког друштва (Podpora Filozofski fakulteti v Nišu)

Podpora Filozofski fakulteti v Nišu

V Slovenskem sociološkem društvu v zadnjem letu z veliko zaskrbljenostjo spremljamo dogajanje v Srbiji, zlasti posege v akademsko svobodo, avtonomijo univerz ter pravice študentk, študentov in visokošolskih učiteljic in učiteljev. V preteklosti smo javno izrazili podporo miroljubnim študentskim protestom, tokrat pa se oglašamo v podporo kolegicam in kolegom na Filozofski fakulteti Univerze v Nišu.

Nedavna odločitev Vlade Republike Srbije, sprejeta brez soglasja univerzitetnih organov, zaposlenih ali študentov, predstavlja kršitev temeljnih demokratičnih načel in grob poseg v avtonomijo univerze. Z ustanovitvijo politično nadzorovanega »Fakulteta srpskih studija« je oblast iz matične Filozofske fakultete odvzela tri oddelke – zgodovino, srbski jezik in književnost ter ruski jezik in književnost – ter jih enostransko prenesla v novo institucijo.

Še posebej zaskrbljujoče je, da se opisano siromašenje dogaja instituciji, ki je bila med prvimi, ki so javno izrazile podporo miroljubnim študentskim protestom proti korupciji in družbenim nepravilnostim. V odločitvi Vlade RS zato vidimo predvsem poskus utišanja kritičnih glasov, discipliniranja akademske skupnosti in podrejanja izobraževalnih ustanov političnim interesom.

Napad na Filozofsko fakulteto v Nišu ni le napad na eno institucijo – je napad na idejo univerze kot prostora svobodne misli, kritičnega mišljenja in strokovne integritete. Prav zato izražamo svojo nedvoumno podporo vsem, ki se v Srbiji borijo za avtonomijo univerz in za človekove pravice, saj le to omogoča demokratično prihodnost.

V solidarnosti!

V imenu predsedstva Slovenskega sociološkega društva prof. dr. Roman Kuhar, predsednik

***

U Slovenačkom sociološkom društvu tokom protekle godine sa velikom zabrinutošću pratimo dešavanja u Srbiji, posebno zadiranje u akademske slobode, autonomiju univerziteta i prava studentkinja, studenata i nastavnog osoblja. U prošlosti smo javno izrazili podršku mirnim studentskim protestima, a ovoga puta oglašavamo se u znak podrške koleginicama i kolegama na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Nedavna odluka Vlade Republike Srbije, doneta bez saglasnosti univerzitetskih organa, zaposlenih ili studenata, predstavlja kršenje osnovnih demokratskih načela i grubo zadiranje u autonomiju univerziteta. Osnivanjem politički kontrolisanog „Fakulteta srpskih studija“ vlast je matičnom Filozofskom fakultetu oduzela tri odseka – istoriju, srpski jezik i književnost i ruski jezik i književnost – i jednostrano ih prenela u novu instituciju.

Posebno zabrinjava činjenica da se opisano osiromašenje dešava ustanovi koja je među prvima javno izrazila podršku mirnim studentskim protestima protiv korupcije i društvenih nepravilnosti. U odluci Vlade RS stoga pre svega vidimo pokušaj utišavanja kritičkih glasova, disciplinovanja akademske zajednice i podređivanja obrazovnih ustanova političkim interesima.

Napad na Filozofski fakultet u Nišu nije napad samo na jednu instituciju – to je napad na samu ideju univerziteta kao prostora slobodne misli, kritičkog promišljanja i stručnog integriteta. Upravo zato izražavamo svoju nedvosmislenu podršku svima koji se u Srbiji bore za autonomiju univerziteta i za ljudska prava, jer jedino to može obezbediti demokratsku budućnost.

U solidarnosti!

U ime predsedništva Slovenačkog sociološkog društvaprof. dr. Roman Kuhar, predsednik

***

Over the past year, the Slovenian Sociological Association has been following developments in Serbia with great concern, particularly the infringements of academic freedom, university autonomy, and the rights of students and faculty members. In the past, we have publicly expressed our support for peaceful student protests. This time, we speak out in support of our colleagues at the Faculty of Philosophy of the University of Niš.

The recent decision of the Government of the Republic of Serbia, adopted without the consent of university bodies, employees, or students, constitutes a violation of fundamental democratic principles and a severe intrusion into the autonomy of the university. By establishing a politically controlled “Faculty of Serbian Studies,” the authorities have removed three departments — History, Serbian Language and Literature, and Russian Language and Literature — from the Faculty of Philosophy and unilaterally transferred them to the new institution.

It is particularly troubling that this impoverishment is occurring at an institution that was among the first to publicly support the peaceful student protests against corruption and societal injustices. We therefore view the decision of the Government of the Republic of Serbia primarily as an attempt to silence critical voices, discipline the academic community, and subordinate educational institutions to political interests.

The attack on the Faculty of Philosophy in Niš is not merely an attack on one institution — it is an attack on the very idea of the university as a space of free thought, critical inquiry, and scholarly integrity. For this reason, we express our unequivocal support for all those in Serbia who are fighting for the autonomy of universities and for human rights, as only these can ensure a democratic future.

In solidarity!

On behalf of the Presidency of the Slovenian Sociological AssociationProf. Dr. Roman Kuhar, President

Statement of support from the Executive Board of the German Sociological Association (DGS)

Gefährdung der akademischen Freiheit in Serbien - Unterstützungsstellungnahme des Vorstands der Deutschen Gesellschaft für Soziologie (DGS)

Der Vorstand der Deutschen Gesellschaft für Soziologie unterstützt ausdrücklich die beigefügte Stellungnahme der Kolleg*innen der Philosophischen Fakultät der Universität Niš zur akuten Gefährdung der akademischen Freiheit und institutionellen Integrität in Serbien.

Das Statement richtet sich gegen staatliche Eingriffe in die akademische Selbstverwaltung der Universität Niš und weist auf erhebliche Risiken für die institutionelle Unabhängigkeit sowie die akademische Freiheit vor Ort hin. Die Entscheidung der serbischen Regierung, ohne Beteiligung der zuständigen Gremien eine neue›Fakultät für Serbische Studien‹zu schaffen und bestehende Fachbereiche zwangsweise zu übernehmen, stellt einen gravierenden Angriff auf die institutionelle Unabhängigkeit der Universität dar. Die drohende Entziehung der Betriebslizenz für die Philosophische Fakultät zeigt deutlich, dass hier politischer Druck ausgeübt wird, der die Wissenschaftsfreiheit unmittelbar gefährdet.

Diese Entwicklungen sind Teil eines breiteren Musters autoritärer Eingriffe in den Bildungs- und Wissenschaftssektor in Serbien. Unsere Kolleg*innen in Niš versuchen mit ihrer Stellungnahme internationale Aufmerksamkeit zu mobilisieren, um die drohende Abwicklung ihrer Fakultät zu verhindern. Als wissenschaftliche Fachgesellschaft sehen wir es als unsere Aufgabe, sie dabei zu unterstützen. Der Vorstand der Deutschen Gesellschaft für Soziologie erklärt daher seine volle Solidarität mit der Philosophischen Fakultät der Universität Niš.

Im Anhang dokumentieren wir die vollständige Stellungnahme der Kolleg*innen aus Niš.

https://soziologie.de/aktuell/meldungen-des-vorstands/news/gefaehrdung-der-akademischen-freiheit-in-serbien-unterstuetzungsstellungnahme-des-vorstands-der-deutschen-gesellschaft-fuer-soziologie-dgs

Academic Freedom Under Attack in Serbia

Statement of support from the Executive Board of the German Sociological Association (DGS): Statement on the Threat to Academic Freedom and Institutional Integrity at the University of Niš

The Executive Board of the German Sociological Association expressly supports the attached statement by colleagues at the Faculty of Philosophy at the University of Niš on the current threat to academic freedom and institutional integrity in Serbia.

The statement opposes the government's actions against the academic autonomy of the University of Niš and points out the major threats to its institutional independence and academic freedom. The Serbian government's decision to create a new›Faculty of Serbian Studies‹without consulting the relevant committees and to forcibly take over existing departments is a serious attack on the university's institutional independence. The risk of the withdrawal of the operating license for the Faculty of Philosophy clearly shows that political pressure is being exerted here, which directly threatens academic freedom.

These developments are part of a broader pattern of authoritarian intervention in the education and academic system in Serbia. Our colleagues in Niš are attempting to mobilize international attention with their statement in order to prevent the threatened closure of their faculty. As an academic society, we consider it our duty to support them in this effort. The Executive Board of the German Sociological Association therefore declares its full solidarity with the Faculty of Philosophy at the University of Niš. 

https://soziologie.de/aktuell/meldungen-des-vorstands/news/gefaehrdung-der-akademischen-freiheit-in-serbien-unterstuetzungsstellungnahme-des-vorstands-der-deutschen-gesellschaft-fuer-soziologie-dgs

Саопштење Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду

Поштоване колегинице и колеге,

Mи, запослени на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, с дубоком забринутошћу пратимо дешавања у вези с једностраном одлуком Владе Републике Србије о оснивању Факултета за српске студије, донетом на седници Владе 6. новембра 2025. године, и објављеном у Службеном гласнику 7. новембра 2025. Иако је реч о питању од изузетног значаја за академску заједницу, не само нишку већ и српску, ова одлука је донета без сагласности надлежних факултетских и универзитетских тела, што је у супротности с дугогодишњом праксом, начелима академске аутономије и вредностима које као академска заједница и друштво треба заједнички да негујемо и штитимо. Желимо стога да изразимо јасну и недвосмислену подршку колегама и студентима Филозофског факултета у Нишу, који су се нашли пред одлуком донетом без њихове иницијативе, мимо њихове воље и супротно ставовима званичних органа факултета и универзитета. 

Сматрамо да је очување институционалног интегритета основ одговорног и одрживог високошколског система, да универзитет може и мора бити простор слободе, одговорности и узајамног поштовања. Дубоко верујемо да будућност универзитета у Србији мора бити заснована на дијалогу, транспарентности и поштовању уобичајене процедуре и досадашње позитивне праксе, те да је уместо једностраних решења, неопходно отворити простор за разговор с руководством Универзитета у Нишу и Филозофског факултета јер само се на тај начин могу сачувати научни, наставни и институционални интереси, права и слободе свих који су погођени овом одлуком.

С поштовањем,

Запослени на Одсеку за српски језик и лингвистику:

Проф. др Милан Ајџановић, редовни професор, шеф Одсека

Проф. др Исидора Бјелаковић, редовни професор

Проф. др Душанка Звекић-Душановић, редовни професор,

Проф. др Марина Курешевић, редовни професор

Проф. др Жељко Марковић, редовни професор

Проф. др Слободан Павловић, редовни професор

Проф. др Дејан Средојевић, редовни професор

Проф. др Страхиња Степанов, редовни професор

Проф. др Јелена Ајџановић, ванредни професор

Проф. др Душанка Вујовић, ванредни професор

Проф. др Наташа Киш, ванредни професор

Проф. др Јелена Редли, ванредни професор

Доц. др Биљана Бабић, доцент

Доц. др Мила Драгић, доцент

Доц. др Александра Цолић Јовановић, доцент

Мср Бранислав Веселиновић, асистент

Мср Горица Мирковић, асистент

Саопштење за јавност Факултета политичких наука Универзитета у Београду

Наставно-научно веће Универзитета у Београду – Факултета политичких наука на седници која је одржана 13. 11. 2025. године, већином гласова, увојило је закључак којим изражава искрену солидарност са својим колегиницама и колегама са Филозофског факултета Универзитета у Нишу у вези очигледно неуставног и незаконитог оснивања Факултета српских студија одлуком Владе Републике Србије од 6. 11. 2025. године.

Устав РС прокламује у чл. 72 аутономију универзитета, високошколских и научних установа, гарантујући им самосталност одлучивања о свом уређењу и раду, у складу са законом.

Закон о високом образовању (ЗВО) потврђује да се делатност високог образовања заснива, између осталог, на академским слободама, аутономији, јединству наставног и научноистраживачког рада, уважавању хуманистичких и демократских вредности националне и европске традиције и вредности културног наслеђа, као и забрани свих видова дискриминације.

Законодавац је недвосмислено утврдио (чл. 6 ЗВО) да аутономија универзитета подразумева право на утврђивање студијских програма, право на утврђивање правила студирања и услова уписа студената, право на уређење унутрашње организације, право на избор органа управљања, право на избор наставника и сарадника, право на располагање финансијским средствима, право на међународну сарадњу и друго.

Влада може донети одлуку о оснивању високошколске јединице са својством правног лица у саставу универзитета чији је оснивач Република – по прибављеном мишљењу органа управљања универзитета (чл. 57, став. 8). Влада Републике Србије је, упркос јасном и одлучном противљењу Савета Филозофског факултета и Савета Универзитета у Нишу, основала Факултет српских студија на адреси Филозофског факултета у Нишу, преузимајући наставни кадар, наставне програме, студенте и просторије.

Наставно-научно веће Факултета политичких наука Универзитета у Београду оштро осуђује континуирано урушавање аутономије универзитета неуставним и незаконитим подзаконским актима Владе Републике Србије.

Позивамо све чланице универзитета да стану у одбрану својих колега у Нишу, јер се тиме бране темељне вредности нашег друштва.

ПРЕДСЕДНИК ННВ
И ДЕКАН ФАКУЛТЕТА
Проф.др Маја Ковачевић

Саопштење Катедре за Руски језик и књижевност Филозофског факултета у Приштини

Одлука Владе Републике Србије („Службени гласник“ бр. 97 /2025 од 7. 11. 2025) представља акт којим се оснива Факултет српских студија при Универзитету у Нишу, у складу са којом се департмани за србистику, историју и руски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу, заједно са акредитованим студијским програмима на сва три нивоа студија издвајају из матичне установе и припајају новооснованом, још увек неакредитованом Факултету српских студија.

Доношењем ове одлуке, како смо обавештени, прекинути су преговори између оснивача, Владе Републике Србије и представника Универзитета у Нишу –  Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу, Савета Филозофског факултета у Нишу, Ректорског колегијума Универзитета у Нишу и Савета Универзитета у Нишу. Ова чињеница утицала је на појаву бојазни и противљења запослених на нишком Филозофском факултету, али и других чланова уже и шире академске заједнице због изостанка уважавања ставова релевантних и за то овлашћених академских тела и организација.

Не доводећи у питање потребу и разлоге оснивања Факултета српских студија, као високошколске установе која ће се првенствено бавити прочавањем научних области од националног значаја и изучавањем руског језика, овим путем апелујемо да се у академском духу преговори наставе ради достизања крајњег циља који би требало да буде интегритет већ постојећих високошколских установа, добробит и законска права студената и наставника.

Убеђени смо да је важно сачувати све студијске програме који су прошли акредитацију, што подразумева и њихову реализацију на већ акредитованим високошколским установама, а кад је реч о будућим програмима сматрамо да их је потребно усмерити на неопходан процес акредитације, што ће им обезбедити законом загарантовано право извођења наставе на свим високошколским установама у Републици Србији.

Катедра за Руски језик и књижевност
Филозофског факултета у Приштини
(са привременим седиштем у Косовској Митровици)

Саопштење поводом ситуације на Филозофском факултету у Нишу Катедре за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Приштини

Одлукa Владе Републике Србије објављенa у „Службеном гласникуˮ бр. 97 (2025) од 7. 11. 2025. представља акт којим се оснива Факултет српских студија при Универзитету у Нишу, а по слову те одлуке департмани за србистику, историју, те руски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу, заједно с акредитованим студијским програмима на сва три нивоа студија, издвајају се из своје матичне установе и припајају новооснованом, још увек неакредитованом Факултету српских студија.

Овом одлуком су прекинути преговори између оснивача, Владе Републике Србије, и представника Универзитета у Нишу, због чега запослени на нишком Филозофском факултету, али и други чланови уже и шире академске заједнице изражавају оправдану бојазан и противљење доношењу одлука без уважавања мишљења релевантних и за то овлашћених академских тела и организација: Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу, Савета Филозофског факултета у Нишу, Ректорског колегијума Универзитета у Нишу и Савета Универзитета у Нишу.

Не доводећи у питање потребу и разлоге оснивања Факултета српских студија, као високошколске установе чији ће приоритет бити проучавање научних области од националног значаја, овим путем апелујемо на наставак преговора који као свој вредносни оријентир и крајњи циљ треба да имају интегритет већ постојећих високошколских установа, те добробит и законска права студената и наставника.

Сматрамо да је важно сачувати све студијске програме који су прошли акредитацију, што подразумева и њихову реализацију на већ акредитованим високошколским установама, а све будуће програме усмерити на неопходан процес акредитације, као једино законом загарантовано право извођења наставе на свим високошколским установама у Републици Србији.

Катедра за Српску књижевност и језик
Филозофског факултета у Приштини
(са привременим седиштем у Косовској Митровици)
20. 11. 2025.

Писмо подршке Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду

Одлуком Владе Републике Србије објављеном у „Службеном гласникуˮ бр. 97 (2025) од 7. 11. 2025. основан је Факултет за српске студије при Универзитету у Нишу, без поштовања предвиђене процедуре и уз кршење аутономије универзитета. Пре месец дана Универзитет у Нишу сазнао је из медија о иницијативи за то ненадлежног Града Ниша да се департмани за србистику, славистику и историју Филозофског факултета издвоје у Факултет за српске студије. Департмани за србистику и славистику, Наставно-научно веће и Савет Филозофског факултета као и Савет Универзитета у Нишу о томе су се негативно изјаснили и одбили предлог о оснивању нове установе. Ипак, она је основана, што представља наметање и грубо кршење аутономије универзитета који је једини властан да одлучује о свом унутрашњем устројству.

Пошто су председник Владе и министар просвете универзитетски наставници којима процедуре оснивања нових универзитетских установа морају бити одлично познате, у овој одлуци препознајемо намеру да се изнад не само добрих академских обичаја него и закона ставе сопствена воља и сила, а не жеља да се унапреди проучавање научних области од националног значаја. То није могуће већ и зато што ова Влада и даље држи на снази незакониту уредбу коју је донела претходна Влада (и то у техничком мандату) којом се предвиђа свега сат времена дневно за бављење науком на универзитету и тиме практично наука на универзитету укида, па се њом неће моћи бавити ни наставници Факултета за српске студије. 

Зато се наша реакција на насилно оснивање Факултета за српске студије у Нишу кршењем свих академских и законских процедура не односи само на организационо питање једног универзитета него и на чињеницу да у Србији више нико није сигуран када је реч о његовим правима гарантованим законом. Она су подређена политичкој самовољи, па као што су колеге из Ниша премештене у новоосновани факултет упркос томе што су се сва за то надлежна тела о томе негативно изјаснила, тако је могуће да Влада ускоро и било који други универзитет безобзирно реорганизује према свом произвољном нахођењу и не водећи рачуна о дуготрајним последицама. Осуђујемо одлуку Владе о оснивању Факултета за српске студије у Нишу и политичко понашање које је њу учинило могућом и позивамо и друге катедре за српски језик, српску књижевност и славистику, као и целу академску заједницу, али и све оне који се залажу за Србију као државу владавине права, да нам се у тој осуди придруже и да пруже подршку колегама са Филозофског факултета у Нишу.

https://www.fil.bg.ac.rs/sr/vesti/2025/11/saopstenje-katedre-za-srpsku-knjizevnost-sa-juznoslovenskim-knjizevnostima

Подршка Катедре за русистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву

Поштовани,

Овим путем Катедра за русистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву упућује подршку колегама са Департмана за руски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Нишу, а изражава противљење припајању Департмана за руски језик и књижевност Факултету за српске студије. Изражавамо забринутост због начина на који се доноси одлука о формирању Факултета за српске студије, што је противно одлуци Наставно-научног већа Филозофског факултета, Савету Филозофског факултета, као и Савету Универзитета у Нишу. Овакав акт доводи у опасност читаву академску заједницу и угоржава аутономију Универзитета. Поред тога, овој одлуци се противе и студенти Департмана за руски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Нишу, што угрожава право и слободу како запослених на Филозофском факултету Универзитета у Нишу тако и студената.

С поштовањем,
Катедра за русистику
Филозофског факултета
Универзитета у Источном Сарајеву

Саопштење Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду

Одлуком Владе Републике Србије објављеном у „Службеном гласникуˮ бр. 97 (2025) од 7. 11. 2025. основан је Факултет за српске студије при Универзитету у Нишу, без поштовања предвиђене процедуре и уз кршење аутономије универзитета. Пре месец дана Универзитет у Нишу сазнао је из медија о иницијативи за то ненадлежног Града Ниша да се департмани за србистику, славистику и историју Филозофског факултета издвоје у Факултет за српске студије. Департмани за србистику и славистику, Наставно-научно веће и Савет Филозофског факултета као и Савет Универзитета у Нишу о томе су се негативно изјаснили и одбили предлог о оснивању нове установе. Ипак, она је основана, што представља наметање и грубо кршење аутономије универзитета који је једини властан да одлучује о свом унутрашњем устројству.

Пошто су председник Владе и министар просвете универзитетски наставници којима процедуре оснивања нових универзитетских установа морају бити одлично познате, у овој одлуци препознајемо намеру да се изнад не само добрих академских обичаја него и закона ставе сопствена воља и сила, а не жеља да се унапреди проучавање научних области од националног значаја. То није могуће већ и зато што ова Влада и даље држи на снази незакониту уредбу коју је донела претходна Влада (и то у техничком мандату) којом се предвиђа свега сат времена дневно за бављење науком на универзитету и тиме практично наука на универзитету укида, па се њом неће моћи бавити ни наставници Факултета за српске студије. 

Зато се наша реакција на насилно оснивање Факултета за српске студије у Нишу кршењем свих академских и законских процедура не односи само на организационо питање једног универзитета него и на чињеницу да у Србији више нико није сигуран када је реч о његовим правима гарантованим законом. Она су подређена политичкој самовољи, па као што су колеге из Ниша премештене у новоосновани факултет упркос томе што су се сва за то надлежна тела о томе негативно изјаснила, тако је могуће да Влада ускоро и било који други универзитет безобзирно реорганизује према свом произвољном нахођењу и не водећи рачуна о дуготрајним последицама. Осуђујемо одлуку Владе о оснивању Факултета за српске студије у Нишу и политичко понашање које је њу учинило могућом и позивамо и друге катедре за српски језик, српску књижевност и славистику, као и целу академску заједницу, али и све оне који се залажу за Србију као државу владавине права, да нам се у тој осуди придруже и да пруже подршку колегама са Филозофског факултета у Нишу.

https://www.fil.bg.ac.rs/sr/vesti/2025/11/saopstenje-katedre-za-srpsku-knjizevnost-sa-juznoslovenskim-knjizevnostima

Подршка Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду

У Новом Саду, 26. 11. 2025.

Поштоване колегинице и колеге,

Mи, запослени на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, с дубоком забринутошћу пратимо дешавања у вези с једностраном одлуком Владе Републике Србије о оснивању Факултета за српске студије, донетом на седници Владе 6. новембра 2025. године, и објављеном у Службеном гласнику 7. новембра 2025. Иако је реч о питању од изузетног значаја за академску заједницу, не само нишку већ и српску, ова одлука је донета без сагласности надлежних факултетских и универзитетских тела, што је у супротности с дугогодишњом праксом, начелима академске аутономије и вредностима које као академска заједница и друштво треба заједнички да негујемо и штитимо. Желимо стога да изразимо јасну и недвосмислену подршку колегама и студентима Филозофског факултета у Нишу, који су се нашли пред одлуком донетом без њихове иницијативе, мимо њихове воље и супротно ставовима званичних органа факултета и универзитета. 

Сматрамо да је очување институционалног интегритета основ одговорног и одрживог високошколског система, да универзитет може и мора бити простор слободе, одговорности и узајамног поштовања. Дубоко верујемо да будућност универзитета у Србији мора бити заснована на дијалогу, транспарентности и поштовању уобичајене процедуре и досадашње позитивне праксе, те да је уместо једностраних решења, неопходно отворити простор за разговор с руководством Универзитета у Нишу и Филозофског факултета јер само се на тај начин могу сачувати научни, наставни и институционални интереси, права и слободе свих који су погођени овом одлуком.

С поштовањем,

Запослени на Одсеку за српски језик и лингвистику:

Проф. др Милан Ајџановић, редовни професор, шеф Одсека

Проф. др Исидора Бјелаковић, редовни професор

Проф. др Душанка Звекић-Душановић, редовни професор,

Проф. др Марина Курешевић, редовни професор

Проф. др Жељко Марковић, редовни професор

Проф. др Слободан Павловић, редовни професор

Проф. др Дејан Средојевић, редовни професор

Проф. др Страхиња Степанов, редовни професор

Проф. др Јелена Ајџановић, ванредни професор

Проф. др Душанка Вујовић, ванредни професор

Проф. др Наташа Киш, ванредни професор

Проф. др Јелена Редли, ванредни професор

Доц. др Биљана Бабић, доцент

Доц. др Мила Драгић, доцент

Доц. др Александра Цолић Јовановић, доцент

Мср Бранислав Веселиновић, асистент

Мср Горица Мирковић, асистент

Саопштење Катедара за српски језик и српску књижевност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу

Запослени на Катедри за српски језик и на Катедри за српску књижевност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу придружују се колегама са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, као и колегама са других филолошких и филозофских факултета у Србији, у изражавању протеста против нелегалног и нелегитимног поступка оснивања Факултета за српске студије у Нишу.

Поступак оснивања Факултета за српске студије у Нишу спроведен од стране Владе Републике Србије упркос негативном мишљењу Департмана за србистику, Филозофског факултета и Универзитета у Нишу у супротности је не само са духом на коме вековима почива Универзитет већ и са Уставом Републике Србије и Законом о високом образовању.

Изражавамо пуну солидарност са запосленима на Филозофском факултету у Нишу у жељи да заједничким снагама сачувамо аутономију високог образовања, наставни, научни и људски интегритет студената и наставника.

Саопштење Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду

Са дубоким разумевањем и искреном подршком пратимо дешавања поводом једностране одлуке о издвајању департмана за србистику, историју и руски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу и њиховом припајању новооснованом Факултету за српске студије. Одлуку о формирању Факултета за српске студије Влада је донела 6. новембра 2025. без сагласности званичних тела Филозофског факултета: Наставно-научно веће Филозофског факултета на седници одржаној 27. октобра било je против овог Предлога. Предлог није подржан ни на Савету Филозофског факултета нити на Савету Универзитета у Нишу.

Изражавамо најискренију подршку нашим колегама са Департмана за руски језик и књижевност, као и свим запосленима и студентима Филозофског факултета у Нишу, који су се нашли пред свршеним чином без своје иницијативе и без сагласности надлежних органа факултета и универзитета.

Сматрамо да је очување институционалног интегритета и академске аутономије темељ сваког универзитета. Само уз поштовање ових вредности могуће је сачувати поверење у високошколску заједницу, као и достојанство наставника и студената.

Апелујемо на надлежне институције да не нарушавају аутономију универзитета и интегритет Филозофског факултета. Изражавамо забринутост за будућност студената који су уписани на акредитоване програме Филозофског факултета, као и за запослене ових департамана.

Катедра за славистику стоји уз своје колеге из Ниша у уверењу да се академски принципи, научни и наставни рад не могу и не смеју доводити у питање исхитреним  политичким и административним одлукама, апелује да се наставе започети разговори с руководством Филозофског факултета.

https://www.fil.bg.ac.rs/sr/vesti/2025/11/saopstenje-katedre-za-slavistiku-filoloskog-fakulteta-univerziteta-u-beogradu

Писмо подршке групе професора Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

На седници Наставно - научног већа, Филозофски факултет у Нишу негативно се изјаснио, а одлуку потврдили Сенат факултета и Савет Универзитета у Нишу, о иницијативи града Ниша за оснивање Факултета за српске студије издвајањем три департмана. Упркос овим одлукама, Влада Републике Србије донела је 6. новембра одлуку о оснивању новог факултета. Група доле наведених професора Факултета инжењерских наука у Крагујевцу изражава недвосмислену подршку колегама са Филозофског факултета у Нишу и оправданост њихове одлуке којом се брани аутономија универзитета и академски интегритет.

1. Доц.др Сандра Стефановић
2. Проф. др Миладин Стефановић
3. Проф.др Мирко Благојевић
4. Проф.др Зорица Ђорђевић
5. Проф. др Иван Милетић
6. Проф. др Саша Јовановић
7. Проф. др Бобан Митровић
8. Доц. др Дубравка Живковић
9. Проф.др Давор Кончаловић
10. Доц. др Тијана Димитријевић

Став Одељења језика и књижевности САНУ према догађајима на Филозофском факултету у Нишу

На ѴІІІ скупу Одељења одржаном 26. новембра 2025. године донет је

Став Одељења језика и књижевности САНУ према догађајима на Филозофском факултету у Нишу

Одељење језика и књижевности САНУ пружа недвосмислену подршку очувању целовитости Филозофског факулета у Нишу, у складу с важећим уверењима о акредитацији студијских програма која је издало Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању и важећом дозволом за рад Факултета коју је издало Министарство просвете. Издвајањем студијских програма Србистике, Руског језика и књижевности и Историје, без сагласности одговарајућих органа Универзитета у Нишу и противно ставу Наставно-научног већа и Савета Филозофског факултета у Нишу, крше се наведене одлуке Националног тела за акредитацију и Министарства просвете. Такође, предвиђеним издвајањем три наведена студијска програма и одговарајућих департмана као носилаца ових студијских програма и организационих јединица Факултета директно ce крши аутономија универзитета и високошколских установа, која, према члану 6 Закона о високом образовању, предвиђа, између осталог, право на утврђивање студијских програма и право на уређење унутрашње организације.

Садашњи састав Филозофског факулета у Нишу је са стручног и научног становишта у потпуности оправдан, утемељен на традицијама високог образовања у Србији и у интересу је студената, будући да су сви студијски програми језика и књижевности (србистике и страних филологија), који су по природи упућени једни на друге, под једним кровом.

Имајући речено у виду, Одељење језика и књижевности САНУ чврсто се залаже за очување садашње организационе структуре Филозофског факултета у Нишу и даје пуну подршку управи Факулета у настојањима да се она очува.

Секретар Одељења
академик Злата Бојовић

Саопштење сарадника Института за српски језик САНУ

Ми, доле потписани сарадници Института за српски језик САНУ, упућујемо снажну подршку наставницима, сарадницима и студентима Филозофског факултета Универзитета у Нишу у њиховим напорима да очувају академску аутономију и институционални интегритет свог универзитета, а тиме и стабилност и достојанство целокупне научне и универзитетске заједнице у нашој земљи.

1. Марија Вучковић, научни саветник

2. Марија Ђинђић, научни саветник

3. Марина Николић, научни саветник

4. Снежана Петровић, научни саветник

5. Весна Ђорђевић, виши научни сарадник

6. Милена Јакић Шимшић, виши научни сарадник

7. Јелена Јанковић, виши научни сарадник

8. Јована Јовановић, виши научни сарадник

9. Марина Јуришић, виши научни сарадник

10. Ана Мацановић, виши научни сарадник

11. Наташа Миланов, виши научни сарадник

12. Ана Миленковић, виши научни сарадник

13. Тања Милосављевић, виши научни сарадник

14. Слободан Новокмет, виши научни сарадник

15. Мирјана Петровић-Савић, виши научни сарадник

16. Светлана Слијепчевић Бјеливук, виши научни сарадник

17. Марина Спасојевић, виши научни сарадник

18. Милица Стојановић, виши научни сарадник

19. Драгана Цвијовић, виши научни сарадник

20. Маријана Ђукић, научни сарадник

21. Јелена Капустина, научни сарадник

22. Ивана Маринковић, научни сарадник

23. Вања Миљковић, научни сарадник

24. Биљана Савић, научни сарадник

25. Анета Спасојевић, научни сарадник

26. Жељко Степановић, научни сарадник

27. Бојана Томић, научни сарадник

28. Ана Шпановић, научни сарадник

29. Јована Шћеповић, научни сарадник

30. Марина Баги, истраживач-сарадник

31. Драгана Дукић-Бојић, истраживач-сарадник

32. Јована Иваниш, истраживач-сарадник

33. Јанко Ивановић, истраживач-сарадник

34. Милица Рабреновић, истраживач-сарадник

35. Ана Крстић, истраживач-сарадник

36. Марија Раденковић, истраживач-сарадник

37. Миљана Чопа, истраживач-сарадник

38. Мила Анђеловић, истраживач-приправник

39. Анђела Митровић, истраживач-приправник

40. Матија Нешовић, истраживач-приправник

41. Јована Тодорић, истраживач-приправник

42. Александра Томашевић, истраживач-приправник

43. Марија Милосављевић Тодоровић, стручни сарадник

44. Владимир Живановић, виши дипломирани библиотекар

45. Ивана Предолац, дипл. филолог за српски језик

Београд, 20. новембар 2025. године

Подршка сарадника Балканолошког института САНУ

Ми, доле потписани сарадници Балканолошког института САНУ у потпуности изражавамо подршку ставовима изнетим у Мишљењу Савета Универзитета у Нишу од 28.10.2025. Закључцима Ректорског колегијума Универзитета у Нишу од 12.11.2025. и Саопштењу наставника и сарадника Департмана за србистику, Департмана за руски језик и књижевност и Департмана за историју Филозофског факултета у Нишу од 13.11.2025.

Неспорно је право Владе Републике Србије да оснује нови факултет, као што је и неупитно да тај нови факултет у свом научно-истраживачком раду буде посвећен и идентитетским темама.

Неприхватљиво је, међутим, да се у процесу оснивања новог факултета не поштују законске процедуре и да се не узме у обзир мишљење већине колега које би требало да буду наставници на новом факултету, а који су се изјаснили против његовог оснивања. Аутономија Универзитета претпоставља да се у процесу оснивања новог факултета следи мишљење Универзитета чији би нови факултет био члан. Процес током којег је формиран Факултет српских студија није следио мишљење апсолутне већине колега на Филозофском факултету у Нишу и на Универзитету у Нишу, што се може видети из саопштења њихових руководећих тела. Наметање решења споља универзитетској заједници, не само да ствара непремостиве проблеме већини колега са поменутих департмана Филозофског факултета у Нишу, већ универзитетску заједницу у целини
своди на део државне управе која о свом раду нема одлучујућу реч.

1. Војислав Г. Павловић, научни саветник,
2. Анемари Сореску-Маринковић, научна саветница
3. Небојша С. Шулетић- научни сарадник
4. Светлана Ћирковић, научна саветница
5. Мирјана Мирић, виша научна сарадница
6. Марија Васиљевић, научна сарадница
7. Душан Фундић, виши научни сарадник
8. Анђела Бабић, научна сарадница
9. Ања Николић,, научна сарадница
10. Растко Ломпар, научни сарадник
11. Владимир Петровић, научни саветник
12. Валентина Живковић, научна саветница
13. Огњен Крешић, научни сарадник
14. Милена Давидовић, научни сарадник
15. Богдан Живковић, научни сарадник
16. Драган Бакић, виши научни сарадник
17. Мирослав Марић,виши научни сарадник
18. Александра Ђурић Миловановић, научни саветник
19. Драгана Николић, виша научна сарадница
20. Данило Савић, истраживач сарадник
21. Милош Војиновић, научни сарадник
22. Радмила Пејић, научни секретар
23. Валентина Бабић, библиотекар
24. Дубравка Прерадовић, научна сарадница

Подршка мреже академске солидарности (MASA)

Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) најоштрије осуђује одлуку актуелне Владе о оснивању такозваног „Факултета српских студија“ при Универзитету у Нишу.

Сматрамо да се овим чином директно урушава Уставом загарантована аутономија универзитета. Одлука је донета једнострано, без сагласности и против изричите воље Савета Универзитета у Нишу, Савета Филозофског факултета, студената, као и убедљиве већине запослених.

Идеја о формирању овог факултета пласирана је у јеку највеће кризе високог школства, док је сам процес „оснивања“ спроведен тајно, мимо знања управних тела Универзитета и већине запослених. Одлука да се департмани за историју, србистику и руски језик и књижевност на овај начин издвоје нема ни научно ни правно утемељење, већ представља искључиво израз самовоље власти.

Посебно истичемо да се нови факултет оснива на адреси постојећег Филозофског факултета. Овим актом политичког насиља најдиректније се крши аутономија, јер се простор за наставу, акредитовани програми, запослени и студенти поменутих департмана практично отимају и припајају „новооснованом факултету“.

МАСА пружа пуну подршку Филозофском факултету Универзитета у Нишу и чврсто стоји уз колегинице и колеге у њиховој борби за очување академске аутономије и интегритета свих високошколских установа у Србији.

У наставку вам шаљемо линк ка петицији где лично можете изразити подршку иницијативи да се спорна одлука Владе укине: https://www.peticije.online/503525

Саопштење Српског књижевног друштва

САОПШТЕЊЕ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА ПОВОДОМ  НАМЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДА ИЗДВАЈАЊЕМ ТРИ ДЕПАРТМАНА ИЗ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ ОСНУЈЕ ФАКУЛТЕТ ЗА СРПСКЕ СТУДИЈЕ

Високошколске установе у Србији од почетка су се оснивале по одређеној процедури која се није сводила искључиво на законске и друге акте државе.

Како би нека установа уопште могла да се назове факултетом потребно је, а тако је у прошлости и било, да јој се, поред процедуре за оснивање, обезбеди аутономија. Без аутономије немогуће је и замислити развој универзитета односно науке у свакој култури, односно нацији.

Париски универзитет, основан у XII веку, не би се одржао да није имао аутономију, већу или мању. Аутономија значи и да само Универзитет и његови органи могу одлучивати о издвајању одређених департмана и оснивању новог факултета од њих.

У случају оснивања Факултета за српске студије у Нишу, издвајањем три департмана, грубо је прекршена аутономија универзитета.

С друге стране таква воља Владе говори да она нема поверења у изучавање историје, славистике и србистике под окриљем Филозофског факултета у Нишу што представља увреду и понижење професора и сарадника не само Филозофског факултета већ читавог Нишког универзитета.

Преседан који је начињен прети да устали овакву праксу оснивања нових факултета и високо школство у Србији доведе у нова искушења. Могуће је замислити да ће на сваком факултету у Србији нека група незадовољних професора, која је у стању да обезбеди подршку власти, или моћника из власти, моћи да се издвоји у посебан факултет и без радњи које су потребне за оснивање високошколске установе.

Високо школство и универзитети у Србији морају бити заштићени од мешања власти у њихов рад мимо закона, обичаја и интереса академске заједнице у целини. Гажењем воље органа универзитета и факултета доводи се у питање и престиж нашег високошколског образовања у свету, односно вредност диплома и звања на њима стечених, што је супротно тежњама српских грађана и српске нације у последња два века.

Универзитети се називају понекад државним универзитетима само да би се нагласила разлика у односу на приватне. Не могу се универзитетски наставници слати у прекоманду као у војсци, полицији и некада у државној управи.

Ненад Милошевић
председник УО Српског књижевног друштва

У Београду, 25. новембра 2025.

Подршка сарадника института у којима се истражују историјске науке

Ми, долепотписани сарадници института у којима се истражују историјске науке, упућујемо пуну подршку Филозофском факултету у Нишу. Сматрамо да је одлука о оснивању Факултета српских студија, издвајањем три департмана, противзаконита, противуставна и мотивисана личном и политичком амбицијом групе професора, те представља грубо урушавање научног, образовног и стручног интегритета и аутономије Филозофског факултета, а самим тим и Универзитета у Нишу. Нашу пуну колегијалну подршку дајемо запосленима на три департмана (историја, србистика и руски језик и књижевност), који се у великој већини противе оваквој одлуци и којима су због оваквог противзаконитог чина доведена у питање радна права. Коначно, пружамо подршку и студентима, којима је због ове одлуке угрожено студирање по акредитованим студијским програмима.

Београд, 27. новембар 2025.

1. Др Весна Алексић, научни саветник, Институт за новију историју Србије
2. Др Драгомир Бонџић, научни саветник, Институт за савремену историју
3. Др Ранка Гашић, научни саветник, Институт за савремену историју
4. Др Бојан Димитријевић, научни саветник, Институт за савремену историју
5. Др Ивана Добривојевић Томић, научни саветник, Институт за савремену историју
6. Др Милош Ивановић, научни саветник, Историјски институт
7. Др Невен Исаиловић, научни саветник, Историјски институт
8. Др Владан Јовановић, научни саветник, Институт за новију историју Србије
9. Др Татјана Катић, научни саветник, Историјски институт
10. Др Бојана Крсмановић, научни саветник, Византолошки институт САНУ
11. Др Јасмина Милановић, научни саветник, Институт за савремену историју
12. Др Ратомир Миликић, научни саветник, Институт за савремену историју
13. Др Милић J. Милићевић, научни саветник, Историјски институт
14. Др Коста Николић, научни саветник, Институт за савремену историју
15. Др Владимир Петровић, научни саветник, Институт за савремену историју
16. Др Бојан Симић, научни саветник, Институт за новију историју Србије
17. Др Александар Стојановић, научни саветник, Институт за новију историју Србије
18. Др Ана Столић, научни саветник, Историјски институт
19. Др Дмитар Тасић, научни саветник, Институт за новију историју Србије
20. Др Срђан Цветковић, научни саветник, Институт за савремену историју
21. Др Станоје Бојанин, виши научни сарадник, Византолошки институт САНУ
22. Др Александра Вулетић, виши научни сарадник, Историјски институт
23. Др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју
24. Др Милутин Живковић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју
25. Др Срђан Катић, виши научни сарадник, Историјски институт
26. Др Александар Лукић, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије
27. Др Олга Манојловић-Пинтар, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије
28. Др Љубомир Милановић, виши научни сарадник, Византолошки институт САНУ
29. Др Александар В. Милетић, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије
30. Др Александар Р. Милетић, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије
31. Др Бојан Миљковић, виши научни сарадник, Византолошки институт САНУ
32. Др Ивана Пантелић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју
33. Др Владета Петровић, виши научни сарадник, Историјски институт
34. Др Сања Петровић Тодосијевић, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије
35. Др Раде Ристановић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју
36. Др Небојша Стамболија, виши научни сарадник, Институт за савремену историју
37. Др Биљана Стојић Радовић, виши научни сарадник, Историјски институт
38. Др Исидора Точанац Радовић, виши научни сарадник, Историјски институт
39. Др Јован Чавошки, виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије
40. Др Данило Шаренац, виши научни сарадник, Институт за савремену историју
41. Др Љубинка Шкодрић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју
42. Др Марија Андрић, научни сарадник, Историјски институт
43. Др Зоран Бајин, научни сарадник, Институт за новију историју Србије
44. Др Душан Бојковић, научни сарадник, Институт за новију историју Србије
45. Др Дејан Булић, научни сарадник, Историјски институт
46. Др Јелена Глушац, научни сарадник, Историјски институт
47. Др Наталија Димић Ломпар, научни сарадник, Институт за новију историју Србије
48. Др Весна Ђикановић, научни сарадник, Институт за новију историју Србије
49. Др Милош Жикић, научни сарадник, Институт за савремену историју
50. Др Владан Здравковић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ
51. Др Тамара Илић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ
52. Др Данило Ковач, научни сарадник, Институт за савремену историју
53. Др Илија Кукобат, научни сарадник, Институт за савремену историју
54. Др Милан Кутлешић, научни сарадник, Историјски институт
55. Др Марко Милетић, научни сарадник, Институт за савремену историју
56. Др Наташа Милићевић, научни сарадник, Институт за новију историју Србије
57. Др Немања Митровић, научни сарадник, Институт за савремену историју
58. Др Маја Николић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ
59. Др Бојана Павловић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ
60. Др Давор Стипић, научни сарадник, Институт за новију историју Србије
61. Др Урош Татић, научни сарадник, Историјски институт
62. Др Борис Томанић, научни сарадник, Институт за савремену историју
63. Др Марка Томић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ
64. Др Огњен Томић, научни сарадник, Институт за новију историју Србије
65. Др Радосав Туцовић, научни сарадник, Институт за савремену историју
66. Др Ирена Ћировић, научни сарадник, Историјски институт
67. Др Лука Филиповић, научни сарадник, Институт за савремену историју
68. Др Бењамин Хекић, научни сарадник, Историјски институт
69. Др Милош Цветковић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ
70. Др Ирена Цвијановић, научни сарадник, Историјски институт
71. Др Јована Шијаковић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ
72. Мср Јелица Вујовић, истраживач сарадник, Историјски институт
73. Мср Вељко Гогановић, истраживач сарадник, Византолошки институт САНУ
74. Мср Зоран Јовановић, истраживач сарадник, Византолошки институт САНУ
75. Мср Никола Конески, истраживач сарадник, Институт за новију историју Србије
76. Мср Димитрије Матић, истраживач сарадник, Институт за новију историју Србије
77. Мср Ана Радаковић, истраживач сарадник, Институт за савремену историју
78. Мср Oгњен Тутић, истраживач сарадник, Историјски институт
79. Мср Кристина Миличић, виши стручни сарадник, Историјски институт

Саопштење Славистичког друштва Србије

У контексту саопштења за јавност Филозофског факултета у Нишу на дан 9.11.2025, као и Ректорског колегијума Универзитета у Нишу на седници од 12.11.2025, те одговарајући и на апел Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду (10.11.2025), а у вези са реакцијом поводом оснивања Факултета српских студија у Нишу, Славистичко друштво Србије се придружује подршци свим запосленима и студентима Филозофског факултета у Нишу, нарочито пак колегама са Департмана за руски језик и књижевност, Департмана за србистику и Департмана за историју, који би оснивањем мистификоване институције били издвојени из састава Филозофског факултета. Овим саопштењем изражавамо дубоку забринутост због начина на који се једнострано доносе одлуке које се директно односе на индивидуалне судбине и животе људи наставника и научника

ове земље, те с тим у вези и на наставни процес и развој науке. Наметнутим решењима која се априорно косе са постојећим Уставом Републике Србије (72 члан), Законом о високом образовању (6 члан), прописима које је донео Национални савет за високо образовање, академском праксом, а без дијалога, без консултације, самовољно и искључиво, све више се удаљавамо од заједничког циља превазилажења изузетно дубоке егзистенцијалне кризе у којој се налази читава заједница ове земље. Оглушењем о највиши правни акт наше државе, не само што је угрожена аутономија Универзитета, а једнако права и слободе грађана, већ нестаје сама држава у магли упитних интенција насилне реорганизације постојећег факултета. Стога оправдано делимо забринутост запослених на Филозофском факултету у Нишу због неизвесне будућности како личне, тако и академске, те апелујемо на дијалог и изналажење заједничког прихватљивог решења поводом ове кризе.

Подршка Заједнице института Србије (ЗИС)

Поштоване колегинице и колеге,

На седници Председништва Заједнице института Србије (ЗИС) упознали смо чланове Председништва са вашим обраћањем и једногласно вас подржавамо у вашим ставовима и захтевима.

Председништво Заједнице института Србије осуђује поступак оснивања „Факултета српских студија“, којим се крши аутономија Универзитета у Нишу.

Председништво Заједнице института Србије на Седници Председништва одржаној 13. 11. 2025. године у Београду, након обраћања колега са Универзитета у Нишу, једногласно је осудило поступање Владе Републике Србије и ресорног министарства приликом оснивања „Факултета српских студија“ при Универзитету у Нишу.

Председништво ЗИС сматра спроведене поступке нелегалним, нелегитимним и супротним добрим академским обичајима. Доношење одлуке о оснивању факултета путем преузимања три департмана Филозофског факултета Универзитета у Нишу, противно одлукама надлежних тела: наставно-научног већа Филозофског факултета, Савета Филозофског факултета и Савета Универзитета у Нишу, уз то нетранспарентно и без сагласности већине запослених на поменутим департманима, представља директан атак на уставом зајамчену аутономију универзитета. Ни Влада Србије, нити ресорно министарство, немају ингеренције да једнострано издвоје од Филозофског факултета Универзитета у Нишу департмане за историју, србистику и руски језик и књижевност, заједно са њиховим запосленима. Премда Влада и Министарство просвете имају право да оснују нови факултет, према јасно утврђеној процедури, нико без дозволе и иницијативе конкретних универзитетских тела не може да издваја акредитоване програме, запослене и студенте нити да их припаја другим установама. Председништво Заједнице института Србије као погубну посебно истиче и могућност да се и научно особље, које је у радном односу на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, укључујући ту и докторанде, изузме из постојећих оквира и припоји новоформираном факултету.

Председништво Заједнице института Србије стога у потпуности подржава колегинице и колеге са Филозофског факултета Универзитета у Нишу у њиховим напорима да достојанствено очувају наставну и научну аутономију њиховог универзитета, а тиме и српске универзитетске и научне заједнице у целини.

У име Председништва ЗИС,
др Душко Благојевић

Саопштење Научног већа Института за књижевност и уметност

На 66. ванредној Седници Научног већа Института за књижевност и уметност, одржаној 18. новембра 2025. године, усвојено је, већином гласова, следеће

САОПШТЕЊЕ

Научно веће Института за књижевност и уметност изражава, већином гласова, безрезервну подршку колегама са Филозофског факултета Универзитета у Нишу у борби за очување аутономије универзитета. Стога се придружујемо захтеву да се повуче Одлука Владе Републике Србије о оснивању Факултета српских студија издвајањем Департмана за србистику, Департмана за руски језик и књижевност и Департмана за историју Филозофског факултета у Нишу (бр. 022-12202/25-2).

Поменутом Одлуком, која је донесена упркос противљењу Наставно-научног већа и Савета Филозофског факултета и Савета Универзитета у Нишу, прекршене су и законске процедуре и добри академски обичаји. Као део академске заједнице сматрамо да ће последице оваквог деловања бити у драматичној мери штетне, будући да се њиме озбиљно угрожавају људска права, слобода мишљења и одлучивања, те законски и уставни оквири. Подсећамо да се србистичка струка годинама, без одзива власти, залаже за институционално снажење србистичких студија, али овакав начин и ритам доношења далекосежних одлука може само да изазове штету и непотребне поделе.

Залажући се за развој друштва у Србији у складу са начелима демократије, позивамо и чланове академске заједнице, и све оне који верују у Србију као државу владавине права, да колегама са Филозофског факултета у Нишу пруже подршку.

Саопштење удружења истраживача института хуманистичких наука

Удружење истраживача института хуманистичких наука пружа пуну подршку колегама с Филозофског факултета Универзитета у Нишу, које је поступање Владе Републике Србије и Министарства просвете приликом незаконитог оснивања Факултета српских студија довело у незавидан положај. Законско је право Владе да, на предлог Министарства, у оквиру државног универзитета оснује нови факултет, али искључиво према прописима утврђеној процедури, уз поштовање аутономиј е универзитета и достојанства и радних права запослених.

Имајући у виду да поменути предуслови нису испоштовани - да су се Наставно-научно веће и Савет Филозофског факултета, као и Савет Универзитета у Нишу изјаснили против предложене одлуке Владе, да нема назнака да је Национални савет за високо образовање консултован, нити да се поступало према његовим правилницима о акредитацији, те да надлежнима није достављен Елаборат о оправданости оснивања високошколске установе - сматрамо да експресно доношење одлуке Владе, упркос започетим преговорима, представља нелегалан и нелегитиман акт кршења аутономије универзитета који има искључиво личну и политичку, а не образовно-научну мотивацију.

Посебну подршку пружамо запосленима на департманима за србистику, руски језик и књижевност и историју којима, упркос резултатима консултативног изјашњавања на коме се 65% од укупног броја наставника на ова три департмана изјаснило против преласка департмана и запослених на нови факултет, прети насилно преузимање од стране нелегално основане, неакредитоване установе. Напомињемо да преузимање департмана није законски могуће, да угрожава акредитацију Филозофског факултета као високошколске установе и научноистраживачке организације и да доводи у значајне проблеме докторанде и запослене у научноистраживачкој делатности на факултету.

Позивамо Владу да поништи своју одлуку, врати процедуру у законске оквире и, ако се на легалан начин одлучи да оснује нови факултет, омогући његову прописну акредитацију, без задирања у аутономију Универзитета у Нишу, нарушавања структуре студијских програма Филозофског факултета и нелегитимног преузимања запослених.

У Београду, 18.11.2025. године.

Управни одбор Удружења истраживача института хуманистичких наука

Станоје Бојанин (Византолошки институт САНУ) Селена Витезовић (Археолошки институт)
Ивана Добривојевић Томић (Институт за савремену историју)
Невен Исаиловић (Историјски институт)
Олга Манојловић Пинтар (Институт за новију историју Србије)
Мирјана Мирић (Балканолошки институт САНУ)
Александра Павићевић (Етнографски институт САНУ)
Снежана Петровић (Институт за српски језик САНУ)

https://eu.docs.wps.com/module/common/aiGuide/?sid=sILz_8bb7AZaOgMkG#1763726056111