Aкадемски назив: Дипломирани социјални радник
Дужина трајања студија: 8 семестара/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљ студијског програма je теоријско и практично оспособљавање студената да разумеју комплексност социјалог рада као научне дисциплине и професије, да се упознају са његовим вредносним основама и подручјима деловања и да компетентно обављају посао социјалног радника. Опште способности које се на основном нивоу студија стичу укључују способност аналитичког и синтетичког начина мишљења и способност поређења, способност критичке процене аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способност комуникације и тимског рада и развијену професионалну етику. Предметно-специфичне компетенције су: а) аналитичке компетенције (које укључују анализу друштвених феномена и коришћење резултата друштвених истраживања), б) истраживачке компетенције (које се огледају у њиховој способности да прикупљају податке користећи различите инструменте и технике, формирају базе података, самостално обаве анализу прикупљених података и презентују резултате анализе) и ц) практичне компетенције (које се огледају у оспособљености за социјални рад са појединцима и друштвеним групама).

Циљ студијског програма је да студенти овладају појмовима из области социјалног рада, упознају се с основним теоријским правцима и типовима објашњења у социјалном раду, стичу знања о основним друштвеним институцијама и системима социјалне политике, као и увид у механизме друштвеног функционисања и основне изворе друштвених нефункционалности и социјалних проблема. Циљ програма је:

• развијање критичког разумевања социјалног рада као професије;
• стицање знања и практичних вештина потребних за процену и интервенције на микро, мезо и макро нивоу, са циљем превентивних, заштитних и/или терапеутских интервенција;
• разумевање утицаја социокултурне неједнакости, дискриминације, друштвене и економске неправде на функционисање појединаца и друштвених група;
• стицање знања о људском понашању и социјалном окружењу (интеракција појединац-окружење, психосоцијални развој и сазревање, интеракција психолошких, социокултурних фактора који обликују људско понашање и развој);
• стицање знања и развијање способности и вештина за практично деловање, које укључује коришћење различитих приступа (рад са појединцем, породицом, групом, заједницом) из различитих етничких, религијских и културних група;
• стицање знања и развијање способности и вештина за олакшавање положаја и социјално укључивање маргинализованих, обесправљених и појединаца и група у ризику;
• препознавање и суочавање са друштвеним неједнакостима и неправдама у циљу њиховог ублажавања и повећања шанси што већем броју појединаца и група у погледу доступности друштвених ресурса;
• стицање знања и развијање способности и вештина за рад са појединцима и групама у циљу решавања њихових проблема и постизања благостања;
• подржавање и мобилисање појединаца и група да остваре своја права, побољшају свој положај и сопствене ресурсе за решавање проблема;
• стицање знања и развијање способности и вештина за пружање одговарајуће заштите појединцима и групама у ризику (деца без родитељског старања, занемарена деца, злостављана деца, особе са потребом за посебном друштвеном подршком и слично);
• стицање знања и развијање способности и вештина за охрабривање појединаца и група да се укључе у решавање значајних локалних, националних, регионалних и глобалних проблема;
• стицање знања и развијање способности и вештина за заступање, усмеравање и примену социјалних политика у складу с етичким начелима професије;
• ангажовање у друштвеним и политичким активностима у циљу утицања на социјалну политику.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Након дипломирања на основним академским студијама студент ће бити у стању да:

• идентификује, анализира и објасни проблеме друштвене неједнакости, сиромаштво, незапосленост, као и процесе дискриминације, маргинализације и искључивања из перспективе различитих теоријских приступа и да демонстрира познавање и способност примене механизама укључивања;
• наведе и анализира различите мере социјалне политике и демонстрира њихово разумевање и примену у контексту пружања услуга социјалног рада;
• наведе најзначајније теоријске и методолошке приступе у области социјалног рада;
• образложи вредности социјалног рада и кодекса професионалне праксе (да је посвећен) и демонстрира способност решавања етичких проблема на основу познавања и поштовања културолошки условљених различитости;
• демонстрира знања о функционисању и финансирању процеса формулације и имплементације мера социјалне политике у чијем оквиру се пружају услуге социјалног рада;
• сумира, анализира и саопшти у вербалној и писаној форми резултате друштвених истраживања, релевантне за пружање услуга социјалног рада;
• демонстрира способност за тимски рад, међупрофесионалну сарадњу и теренски рад;
• наведе и објасни специфичности структуре, развоја и потреба деце и одраслих из различитих осетљивих група, као и да препозна ризике, предложи мере превенције и примени одговарајуће интервенције;
• објасни настанак различитих видова дисфункционалности тих група из системског угла;
• примени различите приступе, методе, облике, технике процене у социјалном раду са децом и одраслима из различитих угрожених група;
• прати и евалуира примењене интервенције.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

У прву годину Основних академских студија социјалне политике и социјалног рада могу се уписати кандидати са завршеном средњом школом у трајању од четири године и положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високом образовању, Статутом и Правилником Филозофског факултета у Нишу.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Пријемни испит подразумева проверу синтетисаног знања из социологије и психологије, стеченог по средњошколским програмима. Садржај и начин полагања пријемног испита утврђени су Правилником о пријемном испиту Филозофског факултета. Информација о врсти теста објављује се у конкурсу и информатору Факултета, као и програму пријемног испита.

Academic degree: Bachelor with Honours in Social Work
Duration of studies: 8 semesters/4 academic years
The scope of the studies: 240 ECTS

REQUIREMENTS FOR ENROLMENT IN THE STUDY PROGRAMME

Candidates who finished 4-year high school and who passed the entrance exam can enrol in the first year of undergraduate academic studies of social policy and social work. Other requirements are regulated by the Law on Higher Education of the Republic of Serbia, the Statute and the Rule Book of the Faculty of Philosophy in Niš.

ENTRANCE EXAM

The entrance exam is an examination of the synthesised knowledge in the fields of sociology and psychology, acquired on the basis of high school programmes. The content and the mode of taking the entrance exam are determined by the Rule Book on the entrance exam of the Faculty of Philosophy. The information referring to the type of testing is published in the form of a call, in the information brochure of the Faculty, and it is included in the programme of the entrance exam.

Академски назив: Дипломирани филолог за француски језик и књижевност
Дужина трајања студија: 4 године
Обим студија: 240 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Студијски програм Француског језика и књижевности има за циљ да омогући студентима да стекну неопходна знања и вештине, и да их оспособи да стечена знања и вештине примењују у практичном раду. Циљ студијског програма јесте:

• Свестрано образовање сваког студента, стицање основних теоријскометодолошких, научних и стручних знања из области лингвистике француског језика, књижевности, културе и методике наставе – дидактике француског језика и књижевности.
• Развијање језичких вештина и компетенција студената у француском као страном језику до нивоа Ц1/Ц2 (Самостални ниво или компетенција ефективне оперативности), укључујући не само компетенције у домену изговора, граматике, вокабулара, разумевања, говорења, читања и писања, већ и употребе језика, прагматске и комуникативне компетенције, те културне компетенције у најширем смислу, уз разумевање различитих језичких стилова и варијетета.
• Развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима.
• Развијање свих индивидуалних квалитета и способности студената које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду у будућности.

Исход процеса учења

Након реализације студијског програма:

• Студент је стекао знања и вештине из француског језика на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике.
• Студент је упознат са основним теоријским и методолошким оквиром језичке анализе на свим лингвистичким нивоима (фонолошком, морфолошком, синтаксичком, семантичком), као и са детаљнијим и специфичнијим лингвистичким и примењено-лингвистичким дисциплинама.
• Студент темељно познаје историјски развој, жанровску структуру и стилске специфичности француске књижевности, поседује добар увид у књижевности франкофоних земаља, и располаже знањем и вештинама коjе му омогућавају разумевање, анализу и вредновање књижевних дела.
• Студент поседује темељно познавање француске културе, упознат је с културама франкофоних земаља, и способан је да их разуме, анализира и пореди међусобно, као и са другим културама.
• Студент поседује неопходна знања из области дидактике, педагогије и психологије које га оспособљавају за образовноваспитни рад, односно, које му омогућују да обавља посао наставника француског језика на свим нивоима образовног система, примењујући сопствена стечена знања и вештине како у самосталној аналитичко- методолошкој припреми за наставу, тако и у практичном раду са ученицима, у развијању њихове компетенције у француском језику, али и у развијању њихових вештина у ширем смислу ― креативности, критичког мишљења и кооперативности.
• Студент поседује знања и вештине из још једног страног језика (енглески, немачки, руски, грчки), најмање на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике.
• Студент поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности непрекидног интелектуалног и професионалног усавршавања током каријере.
• Студент је оспособљен за даље образовање на мастер и докторским студијама, односно, за даље стручно усавршавање на специјалистичким студијама и у пројектима за професионално усавршавање.

Услови за упис студијског програма

У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири године и положеним пријемним испитом. Пријемни испит састоји се из теста знања из француског језика или теста знања из српског, енглеског, руског или немачког језика – за кандидате који у досадашњем школовању нису учили француски језик.

Остали услови регулисани су Законом о високом образовању.

Шта после студија?

Пословање француских и других страних фирми у Србији са франкофоним говорницима у области IT технологије и маркетинга нашим студентима омогућава рад на позицијама: Business Аnalyst, Quality Аnalyst, Help Desk Specialist, Call Center Agent, SEO Specialist, Business Developement Representative, ASO Specialist, Customer Support & Translator. Стекавши језичке компетенције у области стручног француског језика током сва три нивоа студија, студенти успешно проналазе запослење у IТ сектору. Преводилачки предмети и могућност боравка у Француској на различитим универзитетима и у школи језика (Бордо, Поатје, Арас, Жекс) и летњим праксама (Ница, Сен Тропе, Алпи) омогућавају да наши студенти теоријска знања употпуне практичним, која им помажу у проналажењу послова из  области туризма и преводилаштва.

Aкадемски назив: Дипломирани журналиста
Дужина трајања студија: 8 семестара/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ

У односу на претходно акредитован програм Основних академских студија новинарства, пратећи трендове у развоју ове области, сада редизајнирамо приступ, тако што се фокусирамо на незаобилазне дигиталне вештине и технике, али и теоријске анализе новог информационо-комуникационог окружења. Поред припреме студената за рад у традиционалним медијима, у штампи и електронским медијима, и теоријског и методолошког приступа при изучавању рада и ефеката масовних медија, рекаредитован програм нуди и потпуно нови сет предмета којима се дигитално окружење, које обликује новинарску професију данас, поставља као кључно. Наставни процес фокусиран је на изучавање модерних теоријских поставки у области комуниколошких наука и новинарства, уз примену савремених масмедијских алатки и уважавање јавности као неопходног чиниоца демократизације. Један од кључних циљева у реакредитованом програму јесте развијање креативних способности, нарочито кроз самосталне практичне радове, анализе и истраживања.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви програма укључују постизање адекватних компетенција и метода новинара, као и овладавање специфичним вештинама:

• Стварање компетентних новинара, са способношћу директног идентификовања, креирања, дистрибуције и презентације информација у свим медијским формама и каналима.
• Овладавање одговарајућим академским и стручним знањима, вештинама и техникама.
• Стицање општих и посебних знања из комуниколошких, културолошких, историјских, правних, социолошких, уметничких и других научних области, која ће им омогућити да стручно и компетентно обављају активности новинара.
• Развој креативних способности у складу са сврхом студијског програма и оспособљавање за компетентно бављење новинарском професијом. Академска знања којима би студенти на основним академским студијама требало да овладају односе се на академско-општеобразовна,  теоријско-методолошка, научно стручна и стручно апликативна подручја.
• Овладавање одговарајућим способностима и вештинама неопходним за бављење новинарском професијом: способношћу да уоче (а често и предвиде) догађај од јавног интереса, разумеју и истраже његове узроке и предвиде последице и алтернативе, вероватноћу одређених последица, као и овладавање вештином објективног преношења информација у складу са захтевима и могућностима медија у којима раде.
• Оспособљавање студената за послове анализе, истраживања и предвиђања, друштвено релевантних догађаја и процеса.
• Од студената се очекује да овладају различитим дигиталним технологијама, како би постали компетентни субјекти информационо-комуникационих система. Ове вештине биће омогућене кроз предмете који су фокусирани на дигитално окружење (од нових медија до креирања садржаја на друштвеним мрежама и мобилног новинарства).
• Овладавање теоријским знањима која су неопходан темељ за даље студирање и усавршавање.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Концепт студија новинарства заснован је на низу општих и специфичних комуниколошких компетенција кандидата. Опште способности подређене су квалитетном и аутономном обављању новинарске делатности, а као најважније издвајају се:

• формирање новинара способних да примене стечена знања и вештине у домаћој и међународној комуниколошко-културолошкој пракси
• способност истраживања, идентификације, анализирања, предвиђања и објављивања одређених информација, битних за шири друштвени интерес; способност критичког мишљења при извештавању, као и током истраживачког процеса
• самосталност у стручном раду и доношењу одлука битних за придобијање публицитета уз развој комуникационих способности и вештина;
• разумевање и поштовање професионалних стандарда, уз способност друштвене интеракције и квалитетне тимске сарадње; колегијалност, смисао за сарадњу и прихватање критике

Савладавањем студијског програма студенти стичу и специфичне компетенције:   

• темељно познавање облика новинарске комуникације, медија и културе, развијање суштинских знања из области медијске праксе.
• способност анализе утицаја новинарства на друштво, као и историјски контекст развоја медија употреба адекватних новинарских форми и естетике уз познавање тренутних регулаторних питања у новинарству
• разумевање основних појмова, термина и категорија из области социолошких, психолошких и осталих друштвених и хуманистичких наука
• способност примене информационих технологија у овладавању знањима из области комуниколошких наука,  коришћења извора различитог типа и праћења и примене новина у струци

Темељно теоријско и практично познавање и разумевање процеса идентификовања, креирања и дистрибуирања информација. Студент је стручно обучен да примени информатичке и комуникационе технологије у традиционалним и новим медијима, према потребама информационе заједнице. Такође студент је обучен да управља и води сложену комуникацију, интеракцију и сарадњу са другима из различитих друштвених група. Посебно се развијају знања и методе тимског рада, вештине преношења информација и њиховог ширења, као и способност континуираног образовања. Захваљујући предметима на којима се изучавају менаџерске компетиције, као и компетиције у области односа са јавношћу, студенти ће имати прилику да стекну неопходна знања уз помоћ којих ће моћи да делују предузетнички и преузимају руководеће послове, али и да самостално и са пуном одговорношћу воде најсложеније пројекте.

Академски назив: Дипломирани педагог
Дужина трајања студија: 8 семестара /4 академске године
Обим студија: 240 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Општи циљ програма јесте постизање кључних компетенција и академских вештина неопходних за успешно обављање професије педагога: овладавања релевантним теоријским концептима, принципима и законитостима;  планирања, реализовања и унапређивања васпитно-образовног процеса; самосталног практичног рада у свим врстама образовних установа и установама социјалне заштите у својству стручног сарадника; као и самосталног и стваралачког истраживања васпитно-образовних проблема.

Из општег циља студијског програма произлази низ посебних циљева:

• овладавање релевантним теоријским концептима, принципима и законитостима васпитно-образовног процеса;
• упознавање актуелних трендова, алата и метода педагошког рада;
• разумевање, критичко промишљање и примена релевантних педагошких знања;
• развијање креативних способности и специфичних практичних вештина потребних за успешно обављање професије;
• схватање комплексности функционисања образовних установа као дела система васпитања и међузависности социјалних интеракција у њему;
• оспособљавање за планирање образовног рада заснованог на индивидуалним и групним одликама васпитаника, специфичностима васпитно-образовног контекста, шире друштвене средине и општим циљевима савременог васпитања и образовања;
• разумевање улоге педагога у васпитно-образовном процесу и развијање спремности за стицање компетенција неопходних за њихово успешно остваривање;
• оспособљавање за идентификацију, разумевање и решавање изазова и тешкоћа у васпитно-образовном раду, односно осмишљавање, планирање и реализација самосталног практичног рада у свим врстама образовних установа (предшколске установе, основне и средње школе, установе социјалне заштите, установе за образовање одраслих, посебно профилисане образовне институције, и др.);
• оспособљавање за истраживање и евалуацију васпитно-образовних активности и постигнућа;
• развијање истраживачког и стваралачког односа према васпитној делатности и сопственом раду;
• схватање проблема непосредне практичне делатности, њихово критичко промишљање и проналажење креативних начина за њихово решавање;
• развијање професионалног идентитета и оспособљавање за професионално усавршавање, иновирање и унапређивање рада.
• овладавање савременом технологијом као видом подршке васпитно-образовног процеса;
• оспособљавање за конструктивну комуникацију, сараднички рад и подршку свим актерима образовно-васпитног процеса;
• прецизно конципирање, анализирање и поређење истраживачких налаза, компетентно презентовање и активна примена у раду.

Исход процеса учења

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне компетенције квалитетног обављања педагошке делатности које су усаглашене са одговарајућим нивоима Националног оквира квалификација у Републици Србији.

У оквиру општих компетенција студенти се оспособљавају да:

• Примењују систематизована академска знања из педагошке теорије и праксе;
• Критички и самокритички просуђују и вреднују појаве и процесе васпитања и образовања;
• Анализирају, евалуирају и усавршавају професионалну делатност користећи савремена научна знања, примере добре праксе и резултате вредновања и самовредновања;
• Развијају комуникационе компетенције и сарадничке односе са ужим и ширим васпитно-образовним и социјалним контекстом;
• Учествују у тимском раду и другим кооперативним облицима рада, подстичу и развијају квалитетне интеракције међу учесницима васпитно-образовног процеса;
• Испољавају сензибилност за етичке, мултиетичке и интеркултуралне проблеме;
• Овладавају методама, техникама и процесима истраживачког рада, процизно конципирају налазе својих и других истраживања и систематски презентују утврђене резултате;
• Усаглашавају васпитно-образовни рад са актуелним иновацијама у педагошкој делатности;
• Изграђују професионалну етичност педагошког позива.

У оквиру предметно-специфичних компетенције студенти се оспособљавају да:

• Тумаче васпитање и образовање са аспекта савремених концепција образовања и критички сагледавају њихово значење у пракси;
• Прате и примењују савремена научна сазнања и новине из области педагогије;
• Демонстрирају иновативност, научни и професионални интегритет и посвећеност развијању нових идеја и унапређивању васпитно-образовног рада;
• Поседују дидактичко-методичка знања и компетенције неопходне за успешно обављање позива стручног сарадника - педагога;
• Користе разноврсне методе, технике, облике рада и доступна наставна средства у циљу обезбеђивања квалитета рада;
• Планирају и реализују васпитно-образовни рад користећи разноврсне методичке поступке усклађене са циљевима, исходима и стандардима постигнућа, специфичностима васпитно-образовног контекста, узрасним и индивидуалним капацитетима и потребама васпитаника;
• Примењују информационо-комуникационе технологије за унапређивање васпитања, образовања, наставе и учења;
• Дијагностификују, истражују и решавају конкретне проблеме у васпитно-образовној пракси употребом научних метода и поступака;
• Развијају и примењују напредне и специјализоване вештине и технике решавања кључних проблема васпитно-образовног рада и истраживања;
• Креирају, анализирају и спроводе истраживања значајна за унапређивање педагошке теорије и праксе;
• Континуирано прате и вреднују квалитет и ефективност васпитно-образовне праксе користећи различите врсте и технике евалуације;
• Развијају позитиван активистички однос према континуираном целоживотном учењу, личном и професионалном развоју и усавршавању.

Услови за упис студијског програма

Број студената који се уписује на студијски програм одређује се на основу процене  друшвених потреба и  кадровских и просторних могућности високошколске установе.

у прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у четворогодишњем трајању и положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су другим релевантним правним актима: Законом о високом образовању, Статутом Универзитета у Нишу, Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Нишу, Статутом и Правилником Филозофског факултета у Нишу.

Кандидати полажу пријемни испит који обухвата Тест знања из области психологије. Распоред кандидата који се уписују на Студијски програм педагогије утврђује се на основу општег успеха постигнутог у току средњoшколског образовања и резултата постигнутог на пријемном испиту. Заинтересованим кандидатима је доступна информација о врсти теста (објављује се у конкурсу), као и програму пријемног испита. Кандидат се може уписати на студијски програм у статусу студента који се финансира из буџета Републике Србије (статус буџетског студента) или студента који сам финансира студије (статус самофинансирајућег студента) у зависности од укупног броја остварених бодова на ранг листи и квоте предвиђене за упис кандидата. Студенти могу да пређу са истоветних и сродних студијских програма на студије педагогије ако остваре услове предвиђене Статутом Филозофског факултета у Нишу.

Шта после студија?

Педагози су стручњаци који делују у васпитно-образовним установама и баве се проучавањем и истраживањем подручја васпитања и образовања. Стечена знања, вештине и компетенције педагози користе како би унапредили квалитет живота појединца и друштва у целини. Након завршених студија педагози се могу запослити у:

• Предшколским установама;
• Основним школама;
• Средњим школама;
• Високошколским установама;
• Центрима за социјални рад;
• Установама социјалне заштите (Центар за породични смештај и усвојење, Завод за васпитање омладине, Сигурна кућа за жене и децу жртве породичног насиља…)
• Васпитно поправним домовима;
• Центрима за боравак деце са потребом за посебном друштвеном подршком;
• Истраживачким институтима;
• Организацијама цивилног друштва и предузећима;
• Институцијама које са баве саветодавним радом (саветовалишта за децу и младе);
• Невладиним секторима и организацијама;
• HR сектору;
• Музејима;
• Медијима.

Академски назив: Дипломирани социолог
Дужина трајања студија: 8 семестара/4 академске године
Обим студија: 240 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма из социологије на нивоу основних студија укључују стицање општих способности и предметно-специфичних компетенција неопходних за обављање висококвалификованих послова социолога.

Опште способности које се на основном нивоу студија социологије стичу су:

• аналитичко и синтетичко мишљење и поређења;
• критичка процена аргумената и евиденције;
• примена знања у пракси;
• комуникација и тимски рад и
• развијена професионална етика.

Предметно-специфичне компетенције које се стичу на основним академским студијама социологије су:

Аналитичке компетенције:

• Анализа друштвених феномена;
• Формулација мера за остварење постављених друштвених циљева (посебно у области социјалне, културне, медијске и образовне политике, политике радних односа и просторног планирања);
• Коришћења резултата друштвених истраживања и заснивања мера државне и локалне управе, као и пословне политике предузећа на овим резултатима;
• Праћења и евалуације државних, локалних и пословних политика с обзиром на постављене циљеве.

Истраживачке компетенције:

• Студенти су оспособљени да раде као сарадници на истраживачким програмима;
• Умеју да прикупљају податке користећи различите инструменте и технике;
• Умеју да формирају базе података у барем једном статистичком програму;
• Могу самостално да обаве дескриптивну анализу прикупљених података и да презентују резултате анализе.
• Могу самостално да изведу једноставнија истраживања и анализе.

Педагошке компетенције:

• Разумевање механизама социјализације пре свега у породици, вршњачкој групи, школи и у професионалном окружењу;
• Препознавање проблема неадекватне социјализације, девијантног понашања и њихових последица по друштвено окружење;
• Познавање методике наставе и способност преношења знања у области друштвених наука.

Компетенције администрирања и управљања људским ресурсима:

• Примена мера државне и локалне управе и пословне политике појединих институција;
• Формулисање пројеката и пројектних задатака;
• Селекција и расподела људи на радне положаје;
• Координација рада мањег броја сарадника.

Исход процеса учења

Исход процеса учења обухватају:

• Овладавање концептуалним апаратом социологије као науке;
• Познавање основних теоријских правца и типова објашњења у социологији и способност њихове примене у анализи друштвених феномена и друштвених проблема;
• Познавање основних друштвених институција (у компаративној перспективи);
• Разумевање разноврсних културних система и пракси и друштвене интеракције;
• Разумевање механизама функционисања друштва и основних друштвених институција;
• Разумевање основних извора друштвене дисфункционалности и социјалних проблема;
• Познавање основних линија друштвених подела и основних извора друштвених конфликaта;
• Разумевање узрока (и специфичних историјских услова) и последица друштвених промена;
• Препознавање социјалних актера и разумевање структурних ограничења друштвене акције;
• Познавање неколико типова истраживачких нацрта и разумевање логике научног и друштвеног истраживања и способност примене у истраживањима различитих социјалних фенеомена;
• Познавање и примена различитих техника за прикупљање података;
• Познавање и примена основних техника обраде и анализе података;
• Познавање стандардних начина на који се могу саопштити резулатате анализа и истраживања социјалних феномена стручној и широј јавности;
• Поседовање способности, знања и компетенција у области социологије који омогућују упис на други ниво студија.

Услови за упис студијског програма

На Основне академске студије социологије имају право да конкуришу за упис сви појединци који су завршили средње школе у четворогодишњем трајању. Након конкурисања пријављени кандидати приступају полагању пријемног испита, који се састоји из теста знања из Социологије (према програму за гимназије у Републици Србији). Након пријемног испита и оцене резултата пријављених кандидата на тесту знања врши се рангирање на основу успеха кандидата у средњој школи и резултата оствареног на тесту занања (успех из средње школе носи максимално 40 поена, а успех на тесту знања укупно 60 поена).

На основу ових укупних резултата формира се ранг листа кандидата. Упис кандидата на студије првог степена се врши према редоследу на ранг листи до броја кандидата предвиђеног квотом за упис која је објављена у конкурсу. По актуелним прописима, у статусу буџетског студента могу бити примљени само кандидати који остваре укупно више од 50 поена (пријемни испит + школски успех), а у статусу самофинансирајућег само они који остваре најмање 30 поена.

Кандидат који има положену општу матуру не полаже пријемни испит. Уместо пријемног испита овом кандидату вреднују се резултати опште матуре, у складу са општим актом Универзитета.

Кандидат који је као ученик III и IV разреда средње школе освојио једно од прва три појединачна места на републичком такмичењу из социологије, које организује Министарство просвете и науке, или међународном такмичењу из социологије, не полаже пријемни испит. Том кандидату вреднује се пријемни испит максималним бројем бодова.

Лица из осетљивих група могу полагати пријемни испит на начин прилагођен њиховим потребама који предложе у писаном облику приликом пријаве на конкурс за упис на студијски програм у складу са објективним могућностима факултета.

Шта после студија?

Студије социологије пружају знања о појавама из различитих области друштва (културе, понашања људи у свакодневном животу, политике, морала, религије, образовања, рада, односа међу половима, девијантног понашања, истраживања). Кад заврше студије социологије и савладају „занат социолога“, свршени студенти имају разноврсне могућности за развој своје каријере. Они могу да се запошљавају на радним местима:

• у државним органима и локалној самоуправи, на пословима креирања, примене и евалуације мера у различитим областима јавних политика;
• у предузећима, на пословима људских ресурса и маркетинга;
• у установама за пружање социјалне заштите као стручни сарадници;
• у културним установама, на пословима организације и реализације програма и пројеката и као менаџери у култури;
• у истраживачким агенцијама као сарадници истраживачи;
• у маркетинг и адвертајзинг агенцијама као сарадници истраживачи;
• у политичким партијама као политички аналитичари;
• у штампаним и електронским медијима као новинари;
• у школама као наставници социологије, грађанског васпитања и изборних предмета из области друштвених наука;
• у школама као сарадници у стручним тимовима.

Aкадемски назив: Дипломирани психолог
Дужина трајања студија: 8 семестaра/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма психологије: да се студенти упознају са 1. предметом, основним методама и развојем психологије, као фундаменталне и примењене науке; 2. основним психолошким појмовима и теоријским системима; 3. основним карактеристикама, принципима и факторима психичког живота човека; 4. примењеним психолошким дисциплинама.Циљеви овог програма су да се студенти оспособе за: 5. коришћење различитих психолошких техника и метода за прикупљање података; 6. примену статистичких метода и знања из методологије емпиријских истраживања у припреми и спровођењу истраживања; 7. коришћење стручне литературе; 8. тимски рад у пословима где се могу применити основна знања из психологије; 9. даље студирање и усавршавање.

Исход процеса учења

По завршетку основних академских студија психологије студент поседује знања, особине и вештине потребне за обављање помоћних послова психолога, као и за самостално обављање психолошких послова у различитим подручјима здравства, просвете, привреде и других делатности. Поред тога, студент поседује компетенције неопходне за даље студирање психологије и сродних области (на вишим нивоима студија или кроз различите облике специјализације), као и за наставак професионалног образовања и усавршавања у правцу оспособљавања за самостано извршавање послова психолога на напредном нивоу у различитимделатностима.

Услови за упис студијског програма

1. На акредитовани студијски програм основних студија психологије могу се уписати кандидати под условима и на начин утврђен Законом, Статутом и општим актима Универзитета и Факултета.
2. Страни држављанин може се уписати на студијски програм из претходногстава под истим условима као и домаћи држављанин.
3. Лице из става 2. се може уписати на студијски програм из члана 1. ако познајејезик на коме се изводи настава. Провера знања српског језика обавља се предкомисијом коју на предлог већа департмана образује Наставно-научно већеФакултета. Комисија је трочлана.
4. Лице које се упише на студијски програм из члана 1. стиче статус студента.
5. Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лицекоје има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме јепрестао статус студентау складу са овим законом, може се уписати на студијепрвог степена, под условима предвиђеним овим Правилником и законом.Право из претходног члана остварује се на лични захтев.
6. Студент се уписује у статусу студента који се финансира из буџета или студентакоји се сам финансира.
7. Студент уз рад може се уписати само у статусу самофинансирајућег студента.
8. Страни држављанин плаћа школарину ако међународним споразумом ниједругачије одређено, и здравствено осигурање према прописима о обавезномздравственом осигурању.

Кандидат за упис на студијски програм може освојити укупно највише 100 бодоваи то по основу општег успеха у средњој школи и по основу резултата постигнутог напријемном испиту.Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена усваком разреду средње школе помножен са 2. По овом основу кандидат може стећи

најмање 16, а највише 40 бодова. Општи успех у средњој школи рачуна сезаокруживањем на две децимале.За кандидате који су завршили средњу у иностранству, Централана комисијаутврђује начин бодовања њиховог успеха.На пријемном испиту кандидат може стећи од 0 до 60 бодова.

Кандидати који конкуришу за упис у прву годину основних студија психологије полажупријемни испит који се састоји из тест знања из психологије и теста опште информисаности.

Шта после студија?

Дипломирани психолог пред собом има широк спектар занимања којима се може бавити. Уколико се одлучи за клиничку психологију, његови задаци подразумевају психодијагностичку процену, осмишљавање плана третмана, пружање различитих видова психо-социјалне подршке појединцима и групама. Понекад се дипломирани психолог одлучује на даље усавршавање у области психотерапије, што му омогућава да се бави саветодавним и психотерапијским радом са људима који се суочавају са психијатријским болестима, али и здравим људима који желе да раде на личном расту и развоју. Изузетно заступљена област рада психолога су и људски ресурси у радним организацијама, где се од њега очекује да се посвети питањима попут професионалне оријентација и развоја запослених, менаџмента људских ресурса, а често и активностима у области маркетинга. Дипломирани психолог се може одлучити иза научно – истраживачки рад, што му омогућава да планира и изводи истраживања, прикупља, обрађује, објашњава добијене резултате и изводи релевантне закључке, унапређујући тиме теоријска и емпиријска знања.

Aкадемски назив: Дипломирани филозоф
Дужина трајања студија: 8 семестара/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студирање филозофије треба да вас подстакне да се суочите са филозофским проблемима који су саставни део доживљавања себе, других и света; да развије вашу способност јасног критичког мишљења у оквирима филозофске методологије; коначно, да вам помогне да сами формулишете своју животну филозофију у складу са циљевима хуманистичког образовања.

Основни циљ ових студија јесте стицање знања, вештина и компетенција које су неопходне за успешно обављање научне и наставне праксе филозофа. У специфичне циљеве студија спадају:

• упознавање са историјом филозофије од традиционалних до савремених аутора;
• овладавање основним филозофским појмовима, концепцијама и проблемима:
• упознавање са карактеристикама филозофских праваца и упућивање у проблематику појединачних филозофских дисциплина;
• контекстуализација филозофских проблема у оквиру проблематике друштвено-хуманистичких наука, као и научног сазнања уопште и њихов однос са питањима од јавног и политичког значаја;
• усвајање наставних знања и метода преко педагошко-психолошко-методичких курсева.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Савладавањем програма основних академских студија филозофије, бићете у стању да анализирате и критички евалуирате аргументе и теоријске позиције обрађене у оквиру похађаних курсева и да примењујете стечена знања, вештине и компетенције у свом даљем научном или наставном усавршавању и раду.

Савладавањем студијског програма стећи ћете следеће опште способности:

• овладавање методама, техникама и процедурама истраживања;
• компетентно анализирање проблема, кроз разумевање њиховог контекста, њихово сагледавање из више углова и поседовање разноврсних дирекција за њихово решавање.
• примене знања у пракси, интеграције сфере научног знања и сфере јавног дискурса и формирања јавних политика;
• придржавање принципа професионалне етике;

Савладавањем студијског програма стећи ћете следеће предметно-специфичне способности:

• темељно познавање и разумевање традиционалних и савремених проблема из области филозофије, способност да те проблеме изложи, објасни и критички евалуира;
• повезивања и интегрисања основних знања из различитих области (како филозофских, тако и осталих друштвено-хуманистичких) и њихове имплементације у новим и непредвидивим ситуацијама и околностима;
• праћења новина у филозофској струци, укључивање у критички дијалог поводом њих и њихова имплементација у научном и наставном раду;
• употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима, њиховој примени и популаризацији.

Услови за упис студијског програма

Услов за упис на Основне академске студије филозофије јесте завршена средња школа у четворогодишњем трајању и положен пријемни испит до ступања на снагу Закона о Високом образовању којим је предвиђена државна матура (општа, стручна и уметничка) као услов за упис на студијске програме. Остали услови регулисани су и Статутом и Правилником Филозофског факултета у Нишу.

Шта после студија?

Филозофија вас не учи шта да мислите, већ како да мислите. Након завршених основних академских студија филозофије, отвара вам се широк простор за даљи развој. Можете наставити своје образовање на мастер студијама филозофије или било које друге друштвено-хуманистичке науке, било да се оне изучавају на Филозофском факултету било на правима, економији, политичким наукама, факултету безбедности... Поред каријере у науци и образовању, знања и способности које стичете на овим студијама су изузетно драгоцене за велики број занимања у издаваштву, маркетингу, људским ресурсима, IT-сектору.

Тешко је предвидети како ће се развијати тржиште радних места, али је извесно да ће увек на цени бити способности аналитичног, критичког мишљења, уочавања суптилних разлика, сагледавања проблема из различитих перспектива и синтетичности, какве пружа филозофско образовање.

Академски назив: Дипломирани филолог
Дужина трајања студија: 4 године
Обим студија: 240 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

• Стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области германистичке лингвистике и науке о језику уопште;
• Развијање језичких вештина и компетенција студената у немачком као страном језику до нивоа Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике: језичка компетенција која се огледа у синтези интегрисаних језичких вештина (говор, читање, слушање и писање) са знањима из области граматике, вокабулара као и употребе језика; такође се развијају и прагматска и комуникативна компетенција, те културна компетенција у најширем смислу;
• Стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области методике и дидактике наставе немачког језика и књижевности, као и знања из области педагогије и психологије која су неопходна за профил наставника немачког језика у основним и средњим школама; такође се стичу практична знања и вештине у области нових медија и мултимедијалних система у образовању;
• Стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области немачке књижевности – упознавање са друштвено-историјским, материјалним и идејним претпоставкама књижевних праваца, стилским и жанровским структурама и специфичностима немачке књижевности, као и упознавање са различитим критичко-теоријским приступима књижевном делу;
• Стицање основних знања, вештина и компетенција из области превођења, обликовања текстова, корекције, лекторисања, језичке редакције у различитим врстама текстова;
• Стицање практичних знања и вештина у области културе, нових медија и мултимедијалних система у образовању, преводилаштва, односа са јавношћу, издаваштва, туризма и привреде;
• Стицање знања и вештина из још једног страног језика (енглески, француски, руски, грчки) на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике;
• Развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима;
• Развијање индивидуалних квалитета и способности студената који могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду у будућности. 

Исход процеса учења

Након реализације студијског програма, студент је

• стекао основна теоријско-методолошка, научна и стручна знања из области германистичке лингвистике и науке о језику уопште; студент је упознат са основним теоријским и методолошким оквиром језичке анализе на свим лингвистичким нивоима, као и са детаљнијим и специфичнијим лингвистичким и примењено-лингвистичким дисциплинама;
• стекао вештине и знања из немачког као страног језика на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике; развио комуникативну и (интер)културну компетенцију уз способност разумевања и анализе културе немачког говорног подручја и поређења са сопственом културом;
• стекао знања и компетенције из области методике и дидактике наставе немачког језика и књижевности, као и педагогије и психологије које су неопходне за подучавање немачког као страног језика у основним и средњим школама; уме да примени стечена језичка, лингвистичка, методичка и педагошко-психолошка знања и компетенције у припреми наставе и у практичном раду са ученицима; уме да користи нове медије и мултимедијалне системе у процесу припреме и извођење савремене наставе;
• темељно познаје историјски развој, теоријско-критичке токове, жанровску структуру и стилске специфичности немачке књижевности и поседује знања и вештине коjе му омогућавају разумевање, анализу и вредновање књижевних дела;
• поседује знања и вештине из још једног страног језика (енглески, француски, руски или грчки), на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике;
• развио вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима;
• поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања током професионалне каријере, у области немачког језика, немачке књижевности и културе, методике и дидактике наставе немачког језика;
• оспособљен за даље образовање кроз мастер и докторске студије, односно, за даље стручно усавршавање кроз специјалистичке студије и пројекте за професионално усавршавање у области немачког језика, немачке књижевности и културе, методике и дидактике наставе немачког језика.

Услови за упис студијског програма

У прву годину ОАС немачког језика и књижевности могу се уписати кандидати са завршеном средњом школом у трајању од четири године и положеним пријемним испитом. Пријемни испит подразумева проверу синтетисаног знања из немачког језика стеченог током претходног школовања. Испит се ради писмено и кандидат може да освоји до 60 бодова. Рангирање кандидата за упис утврђује се на основу општег успеха постигнутог у току средњoшколског образовања (40 поена) и резултата постигнутог на пријемном испиту (60 поена).

Кандидати који током претходног школовања нису учили немачки језик, а конкуришу за упис на Основне академске студије немачког језика и књижевности, могу се определити да на пријемном испиту уместо теста знања из немачког језика полажу тест знања из енглеског језика.

Шта после студија?

По завршетку ОАС немачког језика и књижевности стечене језичке, комуникативне и (интер)културолошке компетенције квалификују вас за обављање послова

• наставника немачког као страног језика (Deutsch als Fremdsprache) у школским установама у земљи и иностранству;
• преводиоца и тумача за немачки језик;

као и за широк спектар занимања

• у установама културе (библиотеке, културни центри);
• у оквиру издавачке делатности;
• у дипломатским представништвима;
• у редакцијама новина, радија и телевизије;
• у привредној делатности;
• у области маркетинга;
• у области туризма итд.

Aкадемски назив: Дипломирани комуниколог
Дужина трајања студија: 8 семестара/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ

У односу  на  претходно  акредитован  програм  Комуницирање  и  односи  с  јавношћу сада редизајнирамо  приступ,  тако  што поред  темељитог  упознавања  основа,  теорија  и  техника настајања  јавности,  студенти  овладавају  техникама  и  вештинама  идентификовања,  креирања, моделовања  и  дистрибуције  информација,  уз  примену  савремених  масмедијских  алатки и уважавање јавности као неопходног чиниоца демократизације. То подразумева примену актуелних техника и метода креирања догађаја и процеса, промену садржаја предмета уопште, али и примену нових  начела  у  поступцима  валоризовања  студентског  рада.  Наставни  процес  фокусиран  је  на изучавање  модерних  теоријских  садржаја  комуниколошких  наука,  с  паралелном  применом вештина и техника ПР комуницирања, лобирања и управљања информацијама.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви  програма  укључују  постизање  адекватних  компетенција  и  метода  комуниколога (ПР-ова), као и овладавање специфичним вештинама:

• стварање компетентних комуниколога (ПР-ова), са способношћу директног идентификовања, креирања, дистрибуције и презентације информација у свим медијским формама и каналима;
• образовање за послове  и  задатке  који  захтевају  познавање  професионалних  стандарда  у придобијању пажње јавности и ширења утицаја (лобирања);
• оспособљавање студената за  послове  анализе,  истраживања  и  предвиђања,друштвено релевантних догађаја и процеса. Поред информатичког образовања, од студената се очекује да овладајуразличитим  медијским  технологијама,  како  би  постали  компетентни  субјекти информационо-комуникационих система;
• стицање општих и  посебних  знања  из комуниколошких,  културолошких,  историјских, правних,  социолошких,  безбедносних,  уметничких  и  других  научних  области,  која  ће  им омогућити да стручно и компетентно обављају активности ПР менаџера или друге послове у оквирима служби заодносе с јавностима;
• разумевање политичког, социјалног  и  културног  амбијента  у  којем  раде  масмедијска предузећа,  установе  и  организације  у  Републици  Србији,  и  оспособљавање  за  уочавање специфичности  које  треба  уважити  у  креирању  пословног  наступа  ради  придобијања публицитета.
• Развијање самосталних програма  за  унапређење  рада  у  медијима  и  службама  односа  с јавностима, за кризне комуникације, као и развијање способности за примену у пракси.

Циљеви су усклађени са основним задацима:

• преношење стручно-апликативних знања ивештина  из  комуниколошко-културолошке области, уз усмеравање знања ка квалитетним компетенцијама;
• стицање комуниколошке способности  и  критичке  зрелости  студената  за  самосталан  рад  и анализирање  у  медијима,  као  и  самостално  уочавање  друштвеног  догађаја,  вредновања његовог значаја, те проналажења истинитих података који постају комуникацијски пакети; -пружање могућности појединцима да под  једнаким условима располажу информацијама, али и да стекну високо образовање и да се усавршавају током живота.
• стицање наведених способности обезбеђено је уношењем у курикулум већег броја предмета из области медијско-комуниколошких и  примењених  ПР  знања  и  вештина,  при  чему  програм перцепцира основне трендове који ће редефинисати концепт друштвене заједнице усмислу даље  демократизације,  глобализације  и  дигитализације.  Тако  дефинисани  циљ  део  је остварења педагошке мисије Филозофског факултета у Нишу и важан је за развој овог дела Србије.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Концепт  студија Комуницирање  и  односи  с  јавношћу заснован  је  на  низу  општих  и специфичних  комуниколошких  компетенција  кандидата,  како  би  били  спремни  да  одговоре изазовима  масмедијских промена, али  и препознавању  и каналисању  комуникационих токова и структура.  

Опште   способности   подређене су   квалитетноми   аутономном обављању комуниколошке делатности (ПР-а), а као најважније издвајају се:-

• формирање комуниколога (ПР стручњака) способних да примене стечена знања и вештине у домаћоји међународној комуниколошко-културолошкој пракси.
• да их пренесу  на  друге  иподстакну  развој  професионално  стандардизованог  и  етичког управљања јавношћу;-развијају сопствену  ПР  каријеру,  непрекидно  се  образујући  уз  рад  у  службама  за  односе  с јавношћу или сличниморганизацијама; -идентификовање, обликовање, презентације и дистрибуције информација ка јавности;-способност истраживања, анализирања, предвиђања и објављивања одређених информација,  -битних за шири друштвени интересили интерес клијената.
• самосталност у стручном раду и доношењу одлука битних за придобијањепублицитета; -развој комуникационих способности и вештина;
• колегијалност и лојалност према послодавцима и јавности, смисао за сарадњу и прихватање критике;
• разумевање и поштовање професионалних стандарда.
• способност друштвене интеракције и квалитетне тимске сарадње.

Остваривањем циљева програма студент стиче предметно-специфичне способности:

• темељно познавање и  разумевање  процеса  идентификовања,стварања,  обликовања  и дистрибуирања информација;
• решавање конкретних ПР проблема, уз употребу теоријских и стручних метода;-коректно владање основним знањем из комуниколошких наука, уз повезивање са вештинама из стручно-апликативних предмета, са циљем управљања јавним простором;
• способност истраживања у литератури, медијима и пракси, као и пласирања информација у одговарајући жанровски оквир;
• адекватна примена информацијско-комуникационе  технологије  и  информационих  система, који ће се у највећој мери утицати на ефекте комуникације.

Разумевање  процеса  настајања,  креирања  и  дизајнирања  информационих  пакета,  према захтевима савремених односа с јавношћу и интересима клијената за придобијањем јавне пажње. Студент је стручно обучен да примени информатичке и комуникационе технологије у класичном, електронском  и  дигиталном  облику,  премапотребама  информационе  заједнице.  Посебно  се развијају знања и методе тимског рада, вештине преношења информација и њиховог ширења, као и способност континуираног ПР образовања.

Aкадемски назив: Дипломирани филолог
Дужина трајања студија: 8 семестара/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ
Jeзик на коме се изводи настава: руски, српски (и француски/немачки/грчки за други страни језик по избору)

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви студијског програма су:

• овладавање руским као страним језиком на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике;
• упознавање студената са предметом и методама лингвистичких и књижевних истраживања, са развојем и актуелним статусом руског језика као науке и струке;
• овладавање лингвистичким и књижевним појмовима и теоријским системима;
• упознавање студената са предметом и основним лингвистичко-теоријским и књижевно-теоријским методама у настави руског језика као страног;
• оспособљавање студената за примену основних техника превођења с једног словенског језика на други, као и за самостално превођење књижевних дела и стручних текстова са руског на српски језик и обратно;
• оспособљавање студената за рад у школама, привредним, друштвеним, пословним делатностима и удружењима;
• формирање комуникативне  и (интер)културне компетенције за разумевање и анализу културе руског говорног подручја и поређење са сопственом културом.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

По завршетку основних академских студија руског језика и књижевности студент:

• стиче свеобухватно знање и разумевање области, основних метода, развоја и актуелног статуса русистике;
• овладава лингвистичким, преводилачким и књижевним појмовима, разуме их и примењује у раду;
• овладава основним методама научног истраживања у области руског језика и књижевности, као и дидактичким и методичким принципима и методама у настави руског језика као страног, те техником превођења са једног словенског језика на други;
• поседује знање руског као страног језика на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике, комуникативну  и (интер)културну компетенцију уз способност разумевања и анализе културе руског говорног подручја и поређења са сопственом културом;
• самостално анализира и конфронтира структуру језичких система и да адекватно и кохерентно интерпретира лингвистичке и књижевне чињенице у настави руског језика у нашим школама;
• самостално прати и евалуира свој рад, да формира свој етички суд о појавама којима се бави и о методологији бављења тим појавама, у складу са општим моралним принципима и етичким кодексом струке; препознаје потребу за континуираном едукацијом, остварује тимску комуникацију.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

У прву годину студија могу се уписати сва лица са завршеном средњом школом у трајању од четири године. Кандидати за упис полажу пријемни испит, који се састоји од теста знања руског или српског, односно неког другог страног језика. Коначна ранг листа кандидата за упис формира се на основу њиховог постигнутог успеха у средњој школи и на основу резултата пријемног испита.

ШТА ПОСЛЕ СТУДИЈА?

Након завршетка основних академских студија руског језика и књижевности студенти су оспособљени за примену научних и стручних достигнућа из области руског језика и књижевности у различитим сферама делатности:

• за васпитно-образовни, педагошко-психолошки и методичко-дидактички рад у настави руског језика у основним и средњим школама;
• за рад у преводилачкој делатности, која се односи на симултано и консекутивно превођење, превођење књижевних и стручних текстова и др.
• за рад у установама културе, као и у привредној, друштвеној и пословној делатности.

Aкадемски назив: Дипломирани филолог (за српски језик и књижевност)
Дужина трајања студија: 8 семестара/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Општи циљ програма Основних академских студија србистике јесте постизање компетенција и академских вештина неопходних за успешно обављање професије наставника српског језика и књижевности, али и других професија предвиђених овим студијским програмом.

Посебни циљеви студијског програма Основних академских студија србистике јесу:

1. развој креативних способности и овладавање практичним вештинама потребним за обављање професија предвиђених овим студијским програмом;
2. омогућавање студентима разумевања, схватања и коришћења појмова и термина лингвистике и теорије књижевности, различитих теоријско-методолошких приступа синхронијским и дијахронијским појавама у језику, различитих теоријско-методолошких приступа књижевном тексту;
3. стицање увида у структуру стандардног српског језика на свим нивоима (фонолошком, морфолошком, синтаксичком и лексичком), дијалекатску разуђеност савременог српског језика, његов историјски развој, основе србистике, историјске књижевне идиоме (српскословенски, рускословенски, славеносрпски и доситејевски језик), основе славистичког аспекта изучавања српског језика;
4. стицање увида у историју српске књижевности (усмену и писану, од првих сачуваних писаних трагова до савременог доба), и то укорењене у национални, јужнословенски и светски културноисторијски контекст; упознавање студената са основним токовима и репрезентативним делима јужнословенских, европских и светских књижевности;
5. упознавање ширих, дијахронијски сагледаних токова српске културе и стицање способности за самостални аналитичко-критички приступ појединим књижевним делима;
6. стицање увида у основне технике академског писања, као и оспособљавање студената за сналажење у релевантној литератури у свим понуђеним областима;
7. савладавање најмање једног страног језика, на нивоу писане и усмене комуникације;
8. упознавање студената са савременим сазнањима педагошко-психолошких дисциплина и оспособљавање студената да своја знања, умећа и вештине пренесу будућим ученицима коришћењем најсавременијих наставних метода;
9. овладавање правописном и језичком нормом српског језика и стицање лекторских и коректорских знања и вештина;
10. познавање књижевних токова и оспособљавање за самостално давање вредносних судова о књижевним делима прошлих епоха и о актуелној књижевној продукцији; пројектовање укуса читалачке публике;
11. стицање комуникацијских способности, овладавање различитим комуникационим писменим и усменим формама, правоговором и техникама јавног наступа, што студенте оспособљава за рад у сектору односа са јавношћу.

Исход процеса учења

Након завршених Основних академских студија србистике студент је способан да:

• разликује средишње лингвистичке проблеме и питања, влада генеалогијом индоевропских језика, формулише став о актуелним језичким питањима;
• познаје разлоге и механизме језичке промене и разуме хијерархијску организацију граматике;
• разликује дисциплине науке о књижевности и основне функције књижевности;
• класификује књижевна дела по роду и жанру, као и по књижевним периодима;
• опише, објасни и демонстрира структуру стандардног српског језика на свим нивоима (фонолошком, морфолошком,синтаксичком и лексичком);
• препозна дијалекатску разуђеност савременог српског језика, сумира његов историјски развој;
• формулише основе србистике, анализира историјске књижевне идиоме (српскословенски, рускословенски, славеносрпски, Вук Караџић и дијалекатска база српског књижевног језика);
• опише сложену и динамичну природу историје српске књижевности;
• препозна, класификује и дефинише опште поетичке одлике појединих епоха, праваца, жанрова и стваралаца српске, јужнословенске и светске књижевности;
• интерпретира репрезентативна дела српске и компаративне књижевности;
• примени технике академског писања и покаже способност у избору, организовању и употреби релевантне литературе у свим понуђеним областима;
• савлада најмање један страни језик, на нивоу писане и усмене комуникације;
• примени савремене методе педагошко-психолошких дисциплина;
• повезује знања из области науке о језику и науке о књижевности са другим друштвенохуманистичким областима;
• систематизована филолошка знања примењује у пракси;
• препознаје и образлаже одступања од граматичке и правописне норме и коригује грешке у пракси;
• влада говорним компетенцијама у различитим видовима испољавања културе говора; влада теоријом и праксом говорне културе;
• способан је за самостални професионални јавни наступ; способан је да критички анализира јавни говор и наступ;
• препознаје, дефинише и описује појаве карактеристичне за новинарски стил;
• препознаје и вреднује књижевну продукцију у дијахронији и синхронији и у стању је да васпитава књижевни укус читалачке публике.

Услови за упис студијског програма

Услов за упис на основне академске студије Србистике је завршена четворогодишња средња школа и положен пријемни испит, што важи до ступања на снагу одредби Закона о високом образовању којима је предвиђена државна матура (општа, стручна и уметничка) као услов за упис на основне академске студије. Остали услови регулисани су општим актима и правилницима Универзитета у Нишу и Филозофског факултета.

Шта после студија

Студенти који су завршили Основне академске студије србистике могу радити као професори, наставници српског као страног језика, научни радници, лектори, коректори, библиотекари, књижевни критичари, форензичари из области лингвистике, уредници, водитељи итд. Наведеним занимањима могу се бавити у основној и средњој школи, на факултету, на институту, у библиотеци, у позоришту, у издавачком центру, на телевизији и др.

Aкадемски назив: Дипломирани историчар  
Дужина трајања студија:  8 семестара/4 академскe годинe  
Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студенти који стекну звање дипломираног историчара стичу способност бављења научним и истраживачким радом, разумевања историјских процеса и развој људске цивилизације кроз епохе. Студенти током овог процеса овладавају вештинама да препознају, документују, класификују, архивирају, интерпретирају и разумеју сву комплексност међународних односа, функционисање дипломатије и државне политике из једне историјске епохе и области. Савладавањем ових вештина и компетенција стицањем академског назива дипломирани историчар студент се уже специјализује за даље школовање у овој или сродној области на наредном нивоу студија. Сем даљег школовања свршени студенти се оспособљаваљу и за бављење историјом као науком у некој од институција предвиђеним за то.

Значајан део студијског програма историје заузима и разматрање историје материјалне и писане културе и духовне баштине смештене у оквире европске и светске цивилизације.

Студијски програм основних академских студија историје има за циљ да оспособи студенте да:

• стечено знање и разумевање проблема у области студија самостално даље развијају и продубљују применом критичког мишљења;
• примене стечена знања и вештине;
• интегришу знања, решавају сложеније проблеме, и доносе процене и закључке на основу сакупљених информација;
• осмисле и спроведу истраживања;
• процењују друштвена питања;
• преносе знање и резултате свог рада другима, стручној и широј јавности;
• наставе своје професионално и академско усавршавање.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Савладавањем  студијског програма основних академских студија историје,  студенти се оспособљавају за примену научних и стручних достигнућа из области историје. Применом стечених знања, вештина и компетенција дипломирани историчар достигнућа из историјске науке преноси даље ученицима кроз систем основног и средњошколског образовања. Оваквим радом код средњошколаца се развија критичко мишљење, али и интересовање за изучавање националне и опште историје, чиме се доприноси развоју свести код млађих нараштаја. У зависности од одабира изборних предмета студенти се квалификују за рад у наставном процесу у систему основног и средњошколског образовања, затим, за рад у научно-истраживачким институцијама, библиотекама, музејима, архивима, културним центрима и другим инстиуцијама чија област деловања укључује изучавање или представљање историје.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

• Примене знања у пракси;
• Примене критичког мишљења приликом истраживања и презентовања резултата истраживања;
• Развоја комуникационих способности и вештина презентовања;
• Овладавања методама, поступцима и принципима истраживања;
• Темељног познавања и разумевања уже научне области историје;
• Решавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака из историјске науке;
• Повезивања знања из различитих, сродних научних области и њихове примене;
• Праћења и примене новина у струци

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири године и положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високом образовању. Упис ће се након увођења и спровођења државне матуре спроводити у складу са Законом о високом образовању који прописује упис на основу државне матуре и аката Универзитета у Нишу и Филозофског факултета који се односе на упис. Укупан број студената који се уписују на студијски програм основних академских студија историје је 50.

Редослед кандидата за упис на прву годину основних академских студија историје утврђује се на основу следећих критеријума:

• поена стечених успехом из средње школе, којих може бити максимално 40 (израчунавају се множењем просечне оцене са 4)
• поена стечених на пријемном испиту који се састоји из теста знања из историје и носи максимално 60 поена.
• студент који освоји у прво место на републичком такмичењу из историје ослобођен је полагања пријемног испита.

Шта после студија историје?

На основу стеченог звања након завршених основних студија отвара се могућност даљег усавршавања, односно уписа на мастер академске студије историје, а након њих и на докторске академске студије историје.

Иако се наши студенти превасходно школују за наставу историје у основној и средњој школи, могућ је широк спектар могућности запошљавања историчара. Наши бивши студенти каријере граде у научним институцијама, попут историјских института са којима Департман за историју има сарадњу. Многи историчари посао налазе у музејима, архивима, издавачким кућама, заводима за заштиту споменика или културним центрима којих има готово у сваком граду. У последње време све више маха узима IT индустрија, где такође има примера запошљавања наших бивших студената у HR сектору, али и у делу где се креирају видео игре са историјском тематиком. С обзиром на ширину знања свршени историчари често обајвљају различите јавне функције у локалним заједницама или на нивоу земље. С обзиром на то да постоје и докторске студије, известан број одличних студената посао може наћи на универзитетима у земљи и иностранству.

Академски назив: Дипломирани филолог (англиста)
Дужина трајања студија: 8 семестара/4 академске године
Обим студија: 240 ЕСПБ
Језици на којима се изводи настава: енглески и српски (као и француски, немачки, руски и грчки као други страни језик по избору)

Циљеви студијског програма

Студијски програм има за циљ да омогући студентима да стекну неопходна знања и вештине, и да их оспособи да стечена знања и вештине примењују у практичном раду. Специфични циљеви студијског програма јесу:

• стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области англистичке лингвистике и науке о језику уопште;
• развијање језичких вештина и компетенција студената у енглеском као страном језику до нивоа Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике: језичка компетенција која се огледа у синтези интегрисаних језичких вештина (говорење, читање, слушање и писање) са знањима из области граматике, вокабулара као и употребе језика; такође се развијају и прагматска и комуникативна компетенција, те културна компетенција у најширем смислу, уз разумевање различитих језичких стилова и варијетета;
• стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области англофоних књижевности – упознавање са друштвено-историјским, материјалним и идејним претпоставкама књижевних праваца, стилским и жанровским структурама и специфичностима англофоних књижевности, као и упознавање са различитим критичкотеоријским приступима књижевном делу;
• развијање вештина разумевања, анализе и вредновања књижевних дела;
• стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области британске, америчке, канадске, шкотске и аустралијске културе;
• стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области методике наставе;
• стицање неопходних знања и компетенција из области педагогије и психологије, као и практично искуство везано за рад у настави кроз практикум од друге године студија, чиме се студент додатно оспособљава за рад у образовању;
• стицање знања и вештина из још једног страног језика (француски, немачки, руски, грчки), најмање на нивоу компетенције Б1 Заједничког европског оквира за језике, као и стицање знања из већег броја предмета из области социологије, историје и филозофије;
• развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима;
• развијање вештина и компетенција које студента оспособљавају за даље образовање кроз мастер студије;

Исход процеса учења

По завршетку Основних академских студија англистике:

• студент је стекао основна теоријско-методолошка, научна и стручна знања из области англистичке лингвистике и науке о језику уопште;
• студент је усвојио вештине и стекао знања из енглеског језика на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике;
• студент је упознат са основним теоријским и методолошким оквиром језичке анализе на свим лингвистичким нивоима (фонолошком, морфолошком, синтаксичком, семантичком), као и са основама неких од специфичних лингвистичких и примењено-лингвистичких дисциплина као што су когнитивна лингвистика, наука о превођењу, или коришћење компјутерских технологија у настави страног језика.
• студент је упознат са различитом теоријско-методолошким приступима тумачењу књижевних текстова, са друштвено-историјским, материјалним и идејним претпоставкама књижевних праваца, као и са стилским и жанровским структурама и специфичностима англофоних књижевности;
• студент је развио вештине разумевања, анализе и вредновања књижевних дела;
• студент је стекао основна теоријско-методолошка, историјска и стручна знања из области британске, америчке, канадске, шкотске и аустралијске културе и способан је да их разуме, анализира и пореди са другим културама;
• студент је стекао знања и компетенције из методике наставе енглеског језика, као и педагогије и психологије, неопходне за подучавање енглеског као страног језика, уз практично искуство везано за рад у настави кроз практикум од друге године студија;
• студент поседује знања и вештине из још једног страног језика (француски, немачки, руски, грчки), најмање на нивоу компетенције Б1 Заједничког европског оквира за језике; као и знања из већег броја научних дисциплина (социологија, историја и филозофија);
• студент је развио вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима;
• студент поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања и
• студент је оспособљен за даље образовање кроз мастер и докторске студије, односно, за даље стручно усавршавање кроз специјалистичке студије и пројекте за професионално усавршавање.

Услови за упис студијског програма

У први семестар студијског програма Основних академских студија англистике могу се уписати сва лица са завршеном средњом школом у трајању од четири године. Услов за упис на студијски програм јесте положен пријемни испит. Пријемни испит подразумева проверу синтетисаног знања из енглеског језика стеченог током претходног школовања. Испит се ради писмено и кандидат може да освоји до 60 бодова. Његово место на ранг листи дефинисано је збиром бодова које доноси на основу успеха у средњој школи и бодова које добије израдом пријемног испита.

Шта после студија?

По завршетку студија, студент је квалификован за обављање послова у домену образовања (наставник енглеског језика), преводилаштва (књижевни или стручни преводилац, затим конференцијски преводилац), издаваштва (лектор или коректор), маркетинга (copywriter, content writer), људских ресурса, односа са јавношћу, нарочито у канцеларијама за међународне односе, затим у туризму, као и у свим областима које захтевају професионални профил стручњака за енглески језик и културу.