Академску заједницу Филозофског факултета Универзитета у Нишу погодила је тужна вест да нас је напустио проф. др Зоран Ђорђевић, редовни професор историје и дугогодишњи наставник, научник и управник Департмана за историју. Његовим одласком Факултет је изгубио уваженог професора и истраживача, а колеге и студенти преданог учитеља, принципијелног сарадника и личност која је својим радом и личним интегритетом оставила дубок траг у академском и ширем друштвеном миљеу.
Проф. др Зоран Ђорђевић рођен је 18. марта 1949. године у Малој Круши код Призрена. Основну школу и гимназију завршио је у Призрену, а студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Приштини. На истом факултету магистрирао је 1978. године радом Српска штампа о Призренској лиги, а докторску дисертацију Политичко-просветна делатност Србије на Косову и Метохији у XIX и почетком XX века одбранио је 1983. године.
Своју научноистраживачку каријеру започео је у Институту за историју Косова, где је радио од 1976. до 1980. године, након чега је наставио академски рад на Филозофском факултету у Приштини. Током рада на овом факултету обављао је и значајне академске дужности, између осталог функцију продекана, а потом и декана.
Од 2000. године своју наставну и научну делатност наставио је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, где је као професор на Департману за историју радио све до одласка у пензију.У периоду од 1998. до 2011. године обављао је дужност управника Департмана за историју, значајно доприносећи његовом институционалном развоју, научној афирмацији и организацији наставе.
Поред наставног и научног рада, проф. Ђорђевић је био активно укључен у рад о развој академских и образовних институција. Од 1987. до 1991. године био је председник Просветног савета Косова и Метохије, а на Универзитету у Нишу био је члан Сената и председник Научно-стручног већа за друштвене и хуманистичке науке.
Научноистраживачки рад проф. Ђорђевића био је пре свега усмерен на проучавање политичких прилика на Косову и Метохији у XIX и почетком XX века, делатности српске државе и њених институција у Старој Србији, улоге штампе и културних институција у обликовању националне политике, те дипломатских и међународних аспеката косовског питања. У фокусу његових истраживања била је историја Косова и Метохије и односи Србије са овим простором, што је представљало једно од важних поља историографских истраживања новијег доба. У богатом опусу научних радова проф. Ђорђевића налази се и више запажених монографија, међу којима се посебно издвајају: Прослава 550 година Косовске битке (1989), Политичко-просветна делатност Србије на Косову и Метохији у XIX и почетком XX века (1993), Србија према Косову и Метохији у Источној кризи (1993), Питање југословенско-албанске границе на Конференцији мира у Паризу 1919. године (1997) и Извори за општу историју новог века (2005).
Као наставник био је предан раду са студентима и развоју историјске науке, а као колега остаће упамћен по својој стручности, академској доследности и личном достојанству. Генерације студената памтиће га као професора који је своје знање несебично делио и који је са посебном пажњом и одговорношћу неговао историјску мисао и научни дијалог.
Одласком проф. др Зорана Ђорђевића Филозофски факултет Универзитета у Нишу изгубио је угледног професора и научника који је значајан део свог живота посветио настави, истраживању и развоју академске заједнице. Његове колеге, сарадници и бивши студенти чуваће трајно сећање на професора чији је научни и педагошки рад оставио дубок траг у српској историографији и у животу нашег факултета.