Филозофски факултет Универзитета у Нишу размотрио је допис Независног синдиката Филозофског факултета у Нишу од 05.06.2026. године. Како су се у јавном простору појавила различита тумачења релевантних чињеница, Факултет даје следећа појашњења:
Околности у којима поступа Факултет
Филозофски факултет није иницирао нити подржао издвајање департмана и оснивање Факултета српских студија. Те одлуке донели су надлежни државни органи. Напротив, Факултет је од самог доношења спорних аката јавно и правним средствима исказивао неслагање са таквим решењем и предузимао законом дозвољене радње ради заштите свог институционалног положаја, које и даље предузима. Факултет је покренуо све расположиве правне поступке ради заштите свог институционалног интегритета – пред Уставним судом Републике Србије (предмет I У о 235/2025) и Управним судом у Београду (предмет 14 У 10831/25), а ниједан од тих поступака до данас није правноснажно окончан.
Као јавна установа, Факултет је истовремено био дужан да поступа у складу са налозима надлежних инспекцијских органа. Управо зато поднео је и примедбе на Записник о ванредном инспекцијском надзору (02.06.2026), у којима је образложио зашто сматра да законске претпоставке за примену института промене послодавца из члана 147 Закона о раду нису испуњене. Достављање обавештења запосленима не представља признање законитости оспорених аката, нити одустајање од правних ставова заступаних у покренутим поступцима што је јасно назначено у самом обавештењу.
Чланови 149 и 151 Закона о раду уређују различите обавезе. Члан 149 прописује обавезу послодавца претходника да запосленима достави обавештење о преносу уговора о раду уз остављање рока од 5 (пет) радних дана за изјашњење. Члан 151 прописује обавезу претходног обавештавања репрезентативног синдиката – најмање 15 (петнаест) дана пре промена – о датуму, разлозима и социјалноекономским последицама преноса. Ова два рока су законски независна и не могу се поистовећивати. Закон не дефинише рок који се оставља репрезентативном синдикату за изјашњење у ком смислу нема места ни поистовећивати рок за обавештавање репрезентативног синдиката од 15 (петнаест) дана пре промене са роком за изјашњење репрезентативног синдиката на обавештење послодавца од 8 (осам) дана од дана пријема обавештења.
Обавештење запосленима достављено је поступањем по налогу Инспектората за рад из Записника број 002553288 2026 50010 004 000 070 001 од 27.05.2026. године, којим је изричито наложено поступање по члану 149 Закона о раду. Указујемо да су на поменути записник инспекције истакнуте писане примедбе о којима се надлежни орган још увек није изјаснио.
Поред тога, рок из члана 151 Закона о раду претпоставља постојање утврђене промене послодавца. У ситуацији у којој је само постојање законских претпоставки за промену послодавца предмет спора пред надлежним органима и судовима, не може се унапред полазити од претпоставке да је тај институт већ несумњиво примењив.
Факултет указује да су питања у вези са оснивањем Факултета српских студија и последицама по запослене током претходног периода разматрана на бројним седницама органа Факултета и у оквиру различитих облика институционалне комуникације, о чему је Синдикат био упознат.
Навод који се заснива на члану 75 Закона о високом образовању отвара важно правно питање које је и сам Факултет истакао у поступцима пред надлежним органима. Избор у звање и заснивање радног односа наставника представљају неодвојиве елементе јединственог законског поступка. Тај поступак не служи искључиво попуњавању радног места, већ обезбеђивању квалитета наставе, научне компетентности и академске аутономије високошколске установе. Управо зато законодавни режим избора наставника има карактер посебног правног режима (lex specialis) у односу на општа правила радног права.
Питање избора наставника и носилаца студијских програма представља један од суштинских елемената Уставом зајемчене аутономије универзитета и високошколских установа.
Немогућност правоваљаног преноса уговора о раду наставника јесте аргумент који је Факултет истакао у примедбама Инспекторату за рад као и у судским поступцима и то са аспекта Закона о јавним службама, Закона о привредним друштвима и Закона о раду. Достављање обавештења запосленима представљало је поступање по формалном налогу инспекцијског органа, а не прихватање да је пренос уговора о раду наставника правно ваљан.
Члан 89 став 1 Закона о високом образовању прописује да се на питања која нису уређена тим законом примењују одредбе Закона о раду. Из наведеног произлази да се одредбе Закона о раду могу разматрати као супсидијарни извор права и у области високог образовања, али искључиво у мери у којој њихова примена није у супротности са посебним решењима Закона о високом образовању и природом академских звања и радних места. Управо о томе Факултет води институционалне поступке пред надлежним органима.
До доношења коначних одлука надлежних органа, различита правна тумачења ових питања не могу се сматрати разрешеним нити једнострано проглашавати неспорним. Питање поштовања одредаба Посебног колективног уговора у делу о укључивању Синдиката биће разматрано у оквиру даљег поступања, у складу са важећим прописима. Оно што посебно наглашавамо јесте околност да није утврђено постојање вишка запослених нити да ће престати потреба за радом одређеног броја запослених, те у том смислу нема места примени одредаба које се односе на решавање вишка запослених односно чл. 27. до 34. Посебног колективног уговора.
Правно становиште Факултета остаје непромењено: у конкретном случају нису испуњене законске претпоставке за постојање стварне промене послодавца у смислу члана 147 Закона о раду, јер:
– није сачињен деобни биланс;
– није извршен стварни имовинскоправни пренос организационих целина;
– Факултет српских студија није доказао испуњеност услова за преузимање запослених;
Наведене околности не представљају усамљене формалне недостатке, већ питања која се непосредно односе на правни идентитет установе, статус запослених, академска звања, имовинска права и законитост спроведених статусних промена. Управо због тога Факултет сматра да се њихово разматрање не може свести искључиво на формалну примену појединих одредаба Закона о раду, већ захтева целовито сагледавање прописа из области високог образовања, јавне својине, радних односа и управног права.
Наведена питања непосредно се одражавају и на правну сигурност запослених, будући да од њиховог разрешења зависи утврђивање носиоца права и обавеза из радног односа, као и правни основ евентуалних промена радноправног статуса.
Посматране заједно, ове околности указују да се не ради о типичној ситуацији коју је законодавац имао у виду приликом доношења чланова 147–152 Закона о раду, већ о сложеном статусном и институционалном питању које захтева претходно разјашњење пред надлежним органима и судовима. Управо из тог разлога Факултет је 02.06.2026. поднео примедбе Инспекторату за рад, у којима је указао да обавеза из члана 149 Закона о раду – као акцесорна последица, а не самостална обавеза – не може бити примењена без претходног утврђења да су испуњене законске претпоставке за постојање стварне промене послодавца.
Ниједном запосленом нису умањена права из радног односа, а све предузете активности имале су за циљ очување права запослених, академског интегритета установе и начела правне сигурности.
Филозофски факултет сматра да је заштита права запослених могућа само кроз поступање засновано на закону, потпуно утврђеним чињеницама и поштовању надлежности институција. Управо из тог разлога Факултет неће одустати од коришћења свих расположивих правних средстава ради разјашњења спорних питања и обезбеђивања поштовања закона за све запослене. Истовремено, Факултет ће поступити у складу са сваком коначном и обавезујућом одлуком надлежних органа и судова, у складу са начелом владавине права.
До доношења правноснажних и обавезујућих одлука надлежних органа и судова, Факултет ће наставити да предузима све законом дозвољене мере ради заштите права запослених, очувања академског интегритета установе и поштовања начела правне сигурности.
Филозофски факултет је 2. jуна 2026. године Инспекторату за рад поднео примедбе на Записник о ванредном инспекцијском надзору, које ће бити предмет даљег поступања надлежног органа. Факултет остаје опредељен да сва спорна питања решава искључиво правним средствима, у институционалном оквиру и уз пуно поштовање права свих запослених.
ДЕKАН ФАKУЛТЕТА
Проф. др Владимир Ж. Јовановић