Aкадемски назив: Мастер филолог (за француски језик и књижевност)
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Мастер академске студије француског језика и књижевности имају за циљ да студентима пруже могућност да стекну адекватна ужa стручна знања и вештине неопходне како за квалитетнији и успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научноистраживачки рад. Циљ студијског програма јесте:

• увећање и продубљивање теоријско-методолошких, научних и стручних знања студента из области лингвистике, књижевности и културе или методике наставе (глотодидактике);
• даље развијање свести студента о сложености процеса учења и подучавања страног језика, и оспособљавање студента за самостално обављање послова у области образовања;
• оспособљавање студента за самостални истраживачки рад на вишем нивоу кроз рад на развоју вештина критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања, и активног односа према себи и другима у процесу образовања, како у академском тако и професионалном окружењу, као и кроз развој индивидуалних способности и вештина које могу допринети квалитетнијем професионалном раду и усавршавању у академском и научно-истраживачком окружењу;
• студентово овладавање техничким аспектима израде и писања научног рада, као и оспособљавање студента да критички вреднује научну и стручну литературу из барем једне од области покривених студијских програмом, и то оне области за коју се студент усавршава – професионално, каријерно и научноистраживачки опредељујући се за одређене изборне предмете из области лингвистике, превођења, књижевности и културе или методике наставе (глотодидактике);
• усмеравање студента ка развоју способности самоевалуације и ауторефлексије, као и даљи развој свести студента о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања.

Остваривање овако дефинисаних циљева студијског програма обезбеђује се кроз адекватне садржаје и различите форме рада и оцењивања на предметима студијског програма. На овом нивоу студија, индивидуална иницијатива и самостални, аутономни рад студената вредновани су на свим предметима студијског програма, и евалуирају се кроз пројектне задатке, предиспитне обавезе у форми теоријских и практичних истраживања мањег обима, практичан рад на савладавању методологије научног истраживања у хуманистичким наукама, као и кроз завршне пројекте или писане радове и усмене презентације студената које на многим предметима укључују и дискусију и евалуацију од стране других студената. Ове методе и технике заступљене у раду са студентима на појединачним предметима омогућују реализовање дефинисаних исхода предмета, али и циљева студијског програма у целини.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Савладавањем студијског програма МАС француског језика и књижевности, студент стиче следеће опште способности и вештине:

• способност да јасно и једнозначно представи и образложи исходе и резултате самосталног научноистраживачког рада, како стручној и научној, тако и широј јавности;
• индивидуалне способности и вештине које могу допринети квалитетнијем професионалном раду, професионалном усавршавању, односно образовању у академском и научно-истраживачком окружењу;
• вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима у академском, као и професионалном окружењу;
• способност да повезује информације и савладава сложене проблеме, као и свест о сопственој одговорности, те друштвеним и етичким импликацијама закључака и исхода свог (истраживачког или научног) рада;
• способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања.

6)  научна и стручна знања, која подразумевају савладавање метода научног истраживања, чиме је студент оспособљен за самостални истраживачки рад на вишем, односно нивоу докторских студија;

Савладавањем студијског програма МАС француског језика и књижевности, студент стиче следеће предметно-специфичне способности и знања:

• знање стечено на основним студијама је продубљено и увећано; способност да самостално примењује стечено знање из области лингвистике, књижевности и културе или методике наставе (глотодидактике);
• вештине које подразумевају да своја научна и стручна знања, разумевање и стечене способности решавања проблема примени у новом или непознатом окружењу, као и у ширем (интердисциплинарном) контексту области лингвистике, књижевности и културе или методике наставе (глотодидактике);
• овладавање методама научног истраживања и способност да самостално развија научна и стручна знања и примењује, у истраживачком контексту, идеје из бар једне од понуђених области – лингвистике, књижевности и културе или методике наставе (глотодидактике);
• способност да критички вреднује научну и стручну литературу из барем једне од области покривених студијским програмом – лингвистике, књижевности и културе или методике наставе (глотодидактике);
• студент је овладао техничким аспектима израде и писања научног рада: коришћењем литературе, библиотека, дигиталних извора и архива, навођењем извора на формално и етички адекватан начин;
• определивши се за одређене изборне предмете, студент се додатно професионално, каријерно и научноистраживачки усмерио ка областима методике наставе француског језика, превођења, француске лингвистике или студија књижевности и културе.

Исход студијског програма МАС француског језика и књижевности је образовање мастер филолога за француски језик и књижевност са развијеним специфичним теоријско-методолошким и научно-стручним компетенцијама, академским вештинама и практичним искуством са циљем његовог оспособљавања за самостални научно-истраживачки рад на вишем нивоу докторских студија, као и у даљем стручном и професионалном усавршавању, али и стицања практичних компетенција примењивих на свим позицијама које предвиђају експертско знање француског језика, у области образовања и ван ње.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Упис кандидата на студије прописан је Правилником о полагању пријемних испита и упису кандидата. У први семестар студијског програма Мастер студија француског језика и књижевности могу се уписати студенти који су завршили Основне академске студије француског језика и књижевности или неке друге еквивалентне студије којима су стекли предзнања потребна за праћење предмета на понуђеном програму. Право конкурисања за упис на Мастер академске студије француског језика и књижевности имају дипломирани студенти основних академских студија друштвено-хуманистичког усмерења који су у току претходног школовања остварили најмање 240 ЕСПБ кредита. Кандидати који нису завршили Основне академске студије француског језика и књижевности полажу тест знања француског језика на нивоу Ц1 Заједничког европског оквира за језике и потребно је да на њему остваре најмање 70 од 100 поена.

Приликом рангирања кандидата узима се у обзир и успех кандидата на претходном нивоу студија и усаглашеност програма студија које је кандидат завршио и Мастер академских студија француског језика и књижевности. 

У први семестар студијског програма Мастер студија француског језика и књижевности уписује се 20 кандидата са коначне ранг листе, али се број кандидата који се уписује (који може бити мањи од 20) за сваку академску годину одређује конкурсом који расписује Универзитет у Нишу.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

На мастер академским студијама француског језика и књижевности пријемни испит се не полаже. Кандидати који нису завршили Основне академске студије француског језика и књижевности полажу диференцијални тест знања.

Aкадемски назив: МАСТЕР ФИЛОЗОФ
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Ако сте завршили основне академске студије филозофије, мастер академске студије филозофије ће вам омогућити, како својом структуром тако и садржајима, даље и уже спецификовано образовање у различитим областима филозофије.

Ако сте завршили основне академске студије из неке друге области, мастер академске студије филозофије вам пружају прилику да дубље истражите неке филозофске теме и интересовања са којима сте се сусрели у свом професионалном, личном и друштвеном животу.

Мастер академске студије филозофије имају за циљ да студентима пруже могућност да стекну адекватна уже-стручна знања и вештине неопходне како за квалитетнији и успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научноистраживачки рад. У посебне циљеве овог студијског програма спадају и:

• увећање и продубљивање теоријско-методолошких, научних и стручних знања студента из области филозофије или методике наставе;
• даље развијање свести студента о  сложености процеса учења и подучавања филозофије, и оспособљавање студента за самостално обављање послова у области образовања;
• развијање вештина критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања, и активног односа према себи и другима у процесу образовања, како у академском тако и професионалном окружењу;
• развијање способности самоевалуације и ауторефлексије, као и даљи развој свести о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања.

Исход процеса учења

Након реализације студијског програма мастер академских студија филозофије поседоваћете компетенције за:

1. самосталну примену стеченог знање из области филозофије.
2. самостални истраживачки рад на вишем, односно нивоу докторских студија.
3. самосталну примену вештина критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима у академском, као и професионалном окружењу.
4. критичко вредновање научне и стручне литературу из барем једне од области покривених мастер студијама
5. самостално коришћење литературе, библиотека, дигиталних извора и архива, навођење извора на формално и етички адекватан начин.
6. боље разумевање сопствене одговорности, те друштвених и етичкх импликацијама закључака и исхода свог (истраживачког или научног) рада..
7. самоевалуацију и ауторефлексију, као и свест о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања.

Услови за упис студијског програма

Упис кандидата на студије прописан је Правилником о полагању пријемних испита и упису кандидата. Услов за упис на мастер академске студије филозофије јесу завршене основне академске студије филозофије или других еквивалентних студија (240 ЕСПБ).  Кандидати који нису завршили Основне академске студије филозофије полажу диференцијални испит из филозофије. Прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија је  могућ и дефинисан у складу са Законом и општим актима Универзитета у Нишу и  Филозофског Факултета.

Шта после студија?

Иако су мастер академске студије филозофије намењене пре свега онима који намеравају да постану наставници филозофије или да наставе академско усавршавање из ове области, оне развијају знања и способности које вам могу користити у најширем дијапазону занимања.

О овоме сведочи и чињеница да се међу студентима и студенткињама који су успешно завршили ове студије, налазе и наставници и наставнице филозофије у средњим школама широм Србије, и студенти докторских студија на универзитетима у Србији, Италији и Чешкој, али и програмери, активисти и агенти за односе с јавношћу.

Aкадемски назив: Мастер социолог у социјалној заштити
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма Мастер академских студија Социолог у социјалној заштити су, пре свега:

• овладавање социолошким појмовима и концептима битним за разумевање функционисања социјалне заштите;
• стицање знања о основним друштвеним институцијама и разноврсним моделима система социјалне заштите с посебним акцентом на изучавање система социјалне заштите у Србији;
• упознавање са правним и финансијским оквирима у којима функционише систем социјалне заштите у Србији и механизмима за обезбеђивање уживања права и проблемима у организовању услуга социјалне заштите;
• стицање увида у основне изворе друштвених нефункционалности, искључености и социјалних проблема појединих друштвених група потенцијалних корисника социјалне заштите;
• стицање увида у структуру маргинализоване популације у Србији;
• стицање знања и вештина организације, кординације рада и упављања институцијама социјалне заштите;
• стицање знања и вештина у области медијације спорова актера (појединаца и институција) у оквиру система социјалне заштите;
• овладавање логиком и методологијом социјалних истраживања укључујући и познавање неколико основних типова истраживачких нацрта и њиховом применом у истраживањима у области социјалне заштите; способност критичке процене искуствене евиденције независно на који начин је она стечена;
• способности комуникације и тимског рада и развијену професионалну етику.

Циљ студија јесте да студенти стекну фокусирана знања и вештине на пољу социјалне заштите, нарочито у области организације, координације и управљања где је потребно демонстрирати социолошку експертизу познавања природе социјалних односа, функционисања друштвених институција и решавања социјалних проблема.

Исход процеса учења

Након окончања мастер студија Социолог у социјалној заштити студенти ће бити у стању да:

• објасне циљеве и улогу социјалне заштите у контексту социјалне политике;
• опишу и објасне главне друштвене проблеме на чије решавање су усмерене мере социјалне заштите, а на основу теоријског знања и увида у резултате друштвених истраживања;
• наведу главне димензије социјалне искључености и образложе основне механизме социјалног искључивања;
• поброје групе са највећим ризиком од социјалног искључивања и механизме искључивања ових група из главних друштвених токова;
• детаљно опишу систем социјалне заштите у компаративној перспективи с обзиром на њихове циљеве, правну регулације, административну и финансијску имплементацију и последице њихове примене на поједине категорије становништва;
• примене квантитативне и квалитативне методе друштвеног истраживања у анализи друштвених проблема и мера у области социјалне заштите;
• формулишу и образложе мере у области социјалне заштите с обзиром на постављене циљеве, а на основу секундарне анализе расположивих података или самостално прикупљених података;
• демонстрирају вештине комуникације, решавања конфликта, медијације и заступања у заједници;
• демонстирирају вештине управљања, организације и координације послова у институцијама социјалне заштите.

Услови за упис студијског програма

Мастер академске студије Социолог у социјалној заштити могу уписати сва лица са завршеним Основним академским студијама социологије у бодовној вредности од 240 ЕСПБ бодова.

Редослед кандидата за упис на Мастер академске студије  Социолог у социјалној заштити утврђује се на основу опште просечне оцене постигнуте на основним студијама.

Шта после студија?

Имајући у виду стечена знања и способности, свршени студенти Мастер академских студија социолог у социјалној заштити могу обављати:

• послове организације, планирања и развоја социјалне заштите у локалној и широј заједници;
• послове организације, управљања и планирања рада у установама социјалне заштите;
• аналитичке послове у инстутуцијама социјалне заштите;
• медијацију у социјалној заштити;
• евалуацију социјалних мера у области социјалне заштите;
• истраживачки рад у широкој тематској области социјалне заштите.

Aкадемски назив: МАСТЕР ПСИХОЛОГ
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

Структура студијског програма

Студијски програм има 4 модула: Клиничка психологија, Развојно-педагошка психологија, Психологија рада и Социјална психологија. Студијски програм се састоји од 3 обавезна и 3 изборна предмета, Стручне праксе 1 и 2 на модулима Клиничка психологија, Психологија рада и Социјална психологија, односно Педагошке праксе 1 и 2 на модулу Развојно-педагошка психологија и предмета Завршни рад - истраживање и Завршни рад - израда и одбрана.

Предмет Методе и технике истраживања у психологији је заједнички обавезни предмет на свим модулима. Поред тога, на сваком модулу предвиђена су још по два обавезна предмета из области на коју се модул односи (на модулу Клиничка психологија: Клиничко-социјална психологија и Психосоцијална патологија; на модулу Развојно-педагошка психологија: Психологија у образовању и Савремени теоријски модели и истраживања у развојној психологији; на модулу Психологија рада: Организациона психологија и Професионална и етичка питања психологије рада; на модулу Социјална психологија: Примењена социјална психологија и Савремена истраживања у социјалној психологији).

Завршни део овог нивоа студија представља завршни рад, коме претходи израда и одбрана нацрта истраживања. Истраживање на одобрену тему студент обликује у финалну форму завршног рада, уз супервизију предметног наставника, и пред комисијом брани. Овај рад представља интеграцију истраживачких и научно-стручних способности студента.

Циљеви студијског програма

Основни циљ мастер академских студија психологије је да, кроз пружање адекватних знања и развијање релевантних компетенција, оспособљавају студенте за стручно и самостално обављање психолошке праксе у различитим областима примењене психологије и научно истраживачке делатности. Овај основни циљ оствариће се кроз:

• упознавање студената са релевантним савременим теоријским и методолошким концептима у психологији и различитим психолошким дисциплинама и развијање критичког приступа према овим концептима,
• оспособљавање студената да користе теоријске концепте и знања у објашњавању различитих појава из свакодневног живота,
• оспособљавање студената да разумеју принципе и факторе психичког живота и развоја човека, различитих облика понашања и функционисања индивидуе унутар и изван социјалног контекста, како код здравог, тако и код појединца са психичким проблемима, и да примењују психолошке методе, технике и концепте у практичном раду са појединцима и групама усмерених на решавање практичних проблема у различитим областима рада и у пружању различитих видова психо-социјалне подршке,
• развијање вештина правилног интерпретирања статуса основних психичких процеса и функција,
• развијање вештине за спровођење дијагностичке експлорације;
• развијање капацитета студената да анализирају, синтетишу и предвиђају последице и решења различитих психолошких проблема и осетљивости за актуелне друштвене проблеме,
• оспособљавање студената да интегришу теоријска и практична знања,
• развијање вештина планирања и реализације психолошких истраживања заснованих на принципима научно-истраживачког рада и уз коришћење адекватних савремених метода и техника у свим фазама истраживачког рада,
• развијање вештина академског писања кроз израду извештаја о обављеним истраживањима,
• развијање вештина тимског рада,
• развијање свести о значају самосталног и континуираног стицања знања за компетентно обављање праксе у различитим областима и институцијама или за даље усавршавање на специјалистичким, докторским или неким другим студијама,
• упознавање са професионалним етичким стандардима и развијање свести о важности њиховог поштовања,
• развијање критичког и самокритичког приступа сопственом раду и раду других

Исход процеса учења

• У оквиру општих компетенција очекује се да ће студент бити оспособљен да:
• самостално анализира и пореди различите теоријске системе и моделе; 
• усвојена сазнања примени у разумевању и процени различитих аспеката психолошког функционисања како појединца, тако и група и организационих целина;
• препозна психолошке потребе и проблеме у различитим доменима функционисања и примењује адекватна теоријска сазнања и практичне процедуре у њиховом решавању;  
• предвиђа последице и осмишљава решења различитих психолошких проблема, креира програме и активности за подршку развоја и побољшање квалитета живота;
• планира, конципира и спроводи истраживања из различитих области психологије поштујући принципе научног истраживања итд.

Предметно-специфичне способности које студент стиче током Мастер академских студија психологије на модулу Клиничка психологија оспособљавају студента за: прикупљање и анализу дијагностички релевантних биографских података захваљујући развијеним вештинама комуникације са разним категоријама корисника услуга клиничког психолога  и вештинама вођења дијагностичког интервјуа; примену саветодавних техника и интервенција у раду са разним категоријама клијената (особе са психичким проблемима и поремећајима, особе оболеле од соматских болести, чланови породица оболелог, особе и заједница погођени кризом, итд.); препознавање последица трауме кроз понашање, симптоме и/или психопатологију појединаца и пружање прве психолошке помоћи и подршке трауматизованој особи итд.

Предметно-специфичне способности које студент стиче на модулу Развојно-педагошка психологија омогућују студенту да: ради са децом/ученицима у предшколској установи/школи; ради на развијању стратегија учења и превенцији менталног здравља; ради са децом/ученицима према посебним програмима, које и самостално креира; ради са наставницима и родитељима на превенцији и разрешавању педагошких и развојних проблема ученика итд.

На модулу Психологија рада стечене предметно-специфичне способности омогућују студенту да: самостално обавља стручне послове психолога из домена психологије рада и организације подразумевајући оспособљеност за примену психолошких инструмената те интерпретацију и анализу добијених налаза и резултата; процењује и доноси одлуке о томе које се методе и технике најпогодније и најефикасније могу применити у раду са запосленима кроз различите радне контексте; организује реализацију процеса селекције и класификације кандидата, затим процедуре везане за професионалну оријентацију, развој каријере и каријерно вођење; ради на унапређењу задовољства послом и мотивације запослених на раду, структуирању и реструктуирању радних група и тимова, те посредује у евентуалним интерпресоналним конфликтима међу запосленима итд.

На модулу Социјална психологија предметно-специфичне способности које студент стиче омогућиће да обавља послове психолога у одређеним институцијама и установама где су од посебне важности односи у групи (васпитно-образовне, институције социјалне заштите, социјалног рада, производне организације, установе културе, медијске и маркентиншке куће, организације за испитивање јавног мњења, казнено-поправне институције, војне, полицијске и сл.); самостално анализира  социјалне интеракције и примени стечена знања у: бољем разумевању и унапређењу исхода дате социјалне интеракције, ефикаснијем подизању нивоа комуникације и тимског рада, бољем осмишљавању и реализацији превентивних социо-едукативних програма;утиче на промене социјално психолошких појава, као на пример: смањивање предрасуда, решавање интергрупних конфликата, агресивности и насиља, као и повећање ефикасности доношења одлука итд.

Услови за упис студијског програма

На мастер академске студије психологије може се уписати лице које има сакупљених најмање 240 ЕСПБ на програмима основних академских студија психологије и кандидат који је завршио основне студије неког другог студијског програма из друштвено-хуманистичког поља уз полагање диференцијалних испита у складу са студијским програмом (који је исти без обзира на то за који се модул кандидати пријављују).

Шта после студија?

Свака компанија, установа или организација која у својој систематизацији подразумева психолога потенцијално је радн оместо. То су школе, предшколске установе, психијатријске, неуролошке и друге клинике, установе за професионалну оријентацију и селекцију, сектори људских ресурса, научноистраживачки институти, министарства, војска, полиција, спортски клубови, итд.