Aкадемски назив: Мастер социјални радник
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

• обучавање студената да приступе пракси социјалног рада из оквира који интегрише теоријско и методолошко знање, етичке вредности и прихватање разноликости;
• промовисање вредности социјалне правде и мобилизацијa студената да те вредности усвоје;
• проширивање и продубљивање теоријских и методолошких знања из области социјалног рада са децом и младима у породичном и школском контексту;
• проширивање и продубљивање теоријских и методолошких знања у области социјалне искључености и политика социјалног укључивања маргинализованих социјалних група;
• овладавање знањима и вештинама управљања и организације праксе социјалног рада;
• овладавање знањима и вештинама супервизије праксе социјалног рада;
• стицање знања о различитим типовима истраживачких нацрта и метода прикупљања, обраде и анализе података о социјалним проблемима, мерама социјалне заштите маргинализованих друштвених група и корисницима услуга социјалног рада;
• познавање основних метода анализе и евалуације социјалних услуга (укључујући мере социјалне превенције и интервенције);
• промовисање целоживотног учења и унапређивања професионалних компетенција;
• оспособљавање студената да самостално, или у тиму, обављају делатности у области социјалног рада у различитим установама (медицинским, центрима за социјални рад, центрима за породични смештај и усвојење, геронтолошким центрима, школама, установама за збрињавање деце без родитељског старања или са поремећајем у понашању и слично);
• оспособљавање студената да повезују и илуструју факторе који доводе особу или групу у стање социјалне потребе, као и начине пружања адекватне помоћи;
• оспособљавање студената за анализу и примену савремених приступа у супервизији и евалуацији у социјалном раду;
• оспособљавање студената да примењују стечена знања и вештине у давању процене, пружању интервенције и евалуацији ефеката рада са различитим појединцима, породицама, групама, организацијама и заједницама;
• оспособљавање студената да одаберу и примене релевантна знања из домена људских права и социјалне правде у раду;
• оспособљавање студената да израде нацрт истраживања у складу с одабраним проблемом истраживања, да примене одговарајуће методе за прикупљање података и одговарајуће процедуре за њихову обраду и анализу; да сачине извештај о спроведеном истраживању и представе стручној јавности резултате спроведеног истраживања;
• упознавање студената са методама анализе и евалуације социјалних услуга (укључујући мере социјалне превенције и интервенције у различитим социјалним контекстима);
• проширивање и продубљивање теоријских знања, стечених вештина и способности за охрабривање појединаца и група да се укључе у решавање значајних локалних, националних, регионалних и глобалних проблема у складу са етичким начелима професије.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

• да објасни, илуструје и повеже различите теорије и принципе примене знања из различитих научних дисциплина (социолошких, психолошких, културолошких, политиколошких, правних, економских, организацијских);
• да самостално или као члан тима спроведе истраживање; аналитички размотри и изведе утемељене закључке на основу спроведеног истраживања; систематизује и примени његове резултате у непосредној пракси социјалног рада;
• користи друге доступне изворе података (секундарне изворе, попут статистичких и слично) релевантне за области примене социјалног рада;
• да реализује активности у различитим доменима рада социјалног радника у складу с општим моралним принципима и етичким кодексом струке.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

• да препознаје различите облике дискриминације и повреде права, као и да зна примену одговарајућих мера прилагођавања, ублажавања и отклањања последица и узрока дискриминације и маргинализације;
• да планира и реализује истраживања којима се унапређује професионална пракса и системи у којима су запослени социјални радници;
• да познаје и практично реализује различите технике супервизије у социјалном раду;
• да демонстрира и развија комуникационе вештине у изградњи и одржавању односа са корисницима социјалне заштите, као и са колегама у тиму ради давања професионалног мишљења; развој вештина комуникације и посредовања.у конфликтима;
• да покаже рано препознавање ризика и предузима мере превенције фактора ризика за ментално здравље, раст и развој детета и одраслих и повећање изгледа за стабилност и позитивно функционисање породице;
• да заступа промовисање рада оријентисаног на снаге и предности код вулнерабилне деце, младих, одраслих и њихових породица;
• оспособљен је за непосредну праксу са клијентима у разноврсним ситуацијама у различитим културолошким контекстима, као и за њену евалуацију и унапређивање (попут рада са особама којима је потребно палијативно збрињавање, њиховим породицама; децом и младима у миграцијама; особама са искуством насиља; старијим особама...).

Способност анализе

Студент треба да буде у стању да:

• критички разматра, упоређује и анализира различите приступе у решавању конкретних проблема у области социјалног рада;
• анализира, процењује и закључује о целисходности различитих интервентних мера, као и нивоа њихове примене на микро, мезо и макро плану;
• анализира и решава етичке дилеме у раду са појединцима и друштвеним групама.

Способност синтезе

Студент треба да буде у стању да:

• критички разматра, упоређује и анализира различите приступе у решавању конкретних проблема у области социјалног рада;
• анализира, процењује и закључује о целисходности различитих интервентних мера, као и нивоа њихове примене на микро, мезо и макро плану;
• анализира и решава етичке дилеме у раду са појединцима и друштвеним групама.

Способност евалуације

Студент треба да буде у стању да:

• препозна и евалуира етичке дилеме у области социјалног рада;
• процени вредност добијених резултата истраживања и евалуира импликације налаза са становишта добробити појединаца и друштвено маргинализованих група;
• критички разматра и евалуира ефекте сопствене праксе и примењених интервенција.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Кандидати који нису завршили Основне академске студије социјалне политике и социјалног рада, а конкуришу за Мастер академске студије социјалног рада, полажу диференцијални испит (тест знања). Тест знања обухвата садржаје следећих предмета: Теорије социјалног рада, Социјални рад са појединцем, Социјални рад са групом, Социјални рад у заједници, Професионална етика социјалног рада, Социјални рад са старима, Основе саветовања, Заступање у социјалном раду.

Кандидати који имају најмање две године радног искуства на пословима социјалног рада полажу тест знања који обухвата садржаје следећих предмета: Теорије социјалног рада, Социјални рад са појединцем, Социјални рад са групом, Социјални рад у заједници.

На диференцијалном испиту кандидати морају освојити најмање 51% од укупног броја поена да би били рангирани на ранг листи.

Више информација о диференцијалном испиту и о литератури за припрему можете наћи на странама портала за упис.

Academic degree: MA in Social Work
Duration of studies: 2 semesters/1 academic year
The scope of the studies: 60 ECTS

REQUIREMENTS FOR ENROLMENT IN THE STUDY PROGRAMME

Students who have completed the corresponding undergraduate academic studies in the field of social sciences and humanities (social policy and social work, sociology, psychology, pedagogy...) can apply for the Master’s degree studies in Social Work.

Students who have not completed the undergraduate academic studies of Social Work and Social Policy have to take a differential exam on 21st October 2016. Information about the differential exam and the required literature will be posted soon on the web portal of the Faculty of Philosophy.

ENTRANCE EXAM

More information about the entrance exam will be posted soon on this page.

Aкадемски назив: Мастер филолог (за француски језик и књижевност)
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Мастер академске студије Француског језика и књижевности имају за циљ да студентима пруже могућност да стекну адекватна ужа стручна знања и вештине који су неопходни како за квалитетнији и успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научноистраживачки рад на пољу франкороманистике. Речено подразумева да су циљеви студијског програма следећи:

• стицање теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика;
• развијање свести о сложености процеса учења и подучавања француског као страног језика, те француске књижевности и културе, и методике наставе француског језика;
• оспособљавање за самостално обављање послова у образовању у области француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика;
• стицање неопходних знања и вештина и развијање способности за научноистраживачки рад у домену француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика;
• развијање критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу академског образовања и научноистраживачког рада у области француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика;
• стицање вештина и компетенција за доживотно учење и усавршавање у области филолошких наука, тј. у домену франкороманистике: француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика;
• развијање оних индивидуалних способности студената које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду и њиховом даљем образовању у академском и научноистраживачком окружењу у области франкороманистике: француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Након реализације студијског програма Мастер академских студија Француског језика и књижевности:

• студент је стекао научна и стручна знања и овладао методама научног истраживања из понуђених области ― француског језика, француске књижевности и културе и методике наставе француског језика;
• студент је развио вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима на професионалном плану у домену француског језика, француске књижевности и културе и методике наставе француског језика;
• студент поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања у франкороманистици, тј. у области француског језика, француске књижевности и културе и методике наставе француског језика;
• студент је оспособљен за даље образовање кроз докторске студије у пољу филолошких наука;
• студент је развио индивидуалне способности које могу допринети његовом квалитетнијем професионалном раду и даљем образовању у академском и научноистраживачком окружењу.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

За упис на мастер академске студије француског језика и књижевности могу се пријавити кандидати са завршеним основним академским студијама француског језика и књижевности у четворогодишњем трајању (240 ЕСПБ). Кандидати се рангирају на основу просечне оцене остварене на основним студијама. Кандидати који нису завршили основне академске студије француског језика и књижевности полажу диференцијални испит из следећих области: а) француски језик (фонетика и фонологија, морфосинтакса, синтакса просте и сложене реченице, фразеологија, традуктологија); б) француска књижевност (општи преглед епоха и праваца од старофранцуске до савремене књижевности, велики аутори и њихова дела, истакнути поетски манифести); в) дидактика француског језика (разумевање писаног текста). Да би били рангирани за упис на програм мастер академских студија француског језика и књижевности, кандидати морају освојити најмање 51% поена на диференцијалном испиту.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Пријемни испит се не полаже.

Aкадемски назив: Мастер социолог у социјалној заштити
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма Мастер академских студија Социолог у социјалној заштити су, пре свега:

• овладавање социолошким појмовима и концептима битним за разумевање функционисања социјалне заштите;
• стицање знања о основним друштвеним институцијама и разноврсним моделима система социјалне заштите с посебним акцентом на изучавање система социјалне заштите у Србији;
• упознавање са правним и финансијским оквирима у којима функционише систем социјалне заштите у Србији и механизмима за обезбеђивање уживања права и проблемима у организовању услуга социјалне заштите;
• стицање увида у основне изворе друштвених нефункционалности, искључености и социјалних проблема појединих друштвених група потенцијалних корисника социјалне заштите;
• стицање увида у структуру маргинализоване популације у Србији;
• стицање знања и вештина организације, кординације рада и упављања институцијама социјалне заштите;
• стицање знања и вештина у области медијације спорова актера (појединаца и институција) у оквиру система социјалне заштите;
• овладавање логиком и методологијом социјалних истраживања укључујући и познавање неколико основних типова истраживачких нацрта и њиховом применом у истраживањима у области социјалне заштите; способност критичке процене искуствене евиденције независно на који начин је она стечена;
• способности комуникације и тимског рада и развијену професионалну етику.

Циљ студија јесте да студенти стекну фокусирана знања и вештине на пољу социјалне заштите, нарочито у области организације, координације и управљања где је потребно демонстрирати социолошку експертизу познавања природе социјалних односа, функционисања друштвених институција и решавања социјалних проблема.

Исход процеса учења

Након окончања мастер студија Социолог у социјалној заштити студенти ће бити у стању да:

• објасне циљеве и улогу социјалне заштите у контексту социјалне политике;
• опишу и објасне главне друштвене проблеме на чије решавање су усмерене мере социјалне заштите, а на основу теоријског знања и увида у резултате друштвених истраживања;
• наведу главне димензије социјалне искључености и образложе основне механизме социјалног искључивања;
• поброје групе са највећим ризиком од социјалног искључивања и механизме искључивања ових група из главних друштвених токова;
• детаљно опишу систем социјалне заштите у компаративној перспективи с обзиром на њихове циљеве, правну регулације, административну и финансијску имплементацију и последице њихове примене на поједине категорије становништва;
• примене квантитативне и квалитативне методе друштвеног истраживања у анализи друштвених проблема и мера у области социјалне заштите;
• формулишу и образложе мере у области социјалне заштите с обзиром на постављене циљеве, а на основу секундарне анализе расположивих података или самостално прикупљених података;
• демонстрирају вештине комуникације, решавања конфликта, медијације и заступања у заједници;
• демонстирирају вештине управљања, организације и координације послова у институцијама социјалне заштите.

Услови за упис студијског програма

Мастер академске студије Социолог у социјалној заштити могу уписати сва лица са завршеним Основним академским студијама социологије у бодовној вредности од 240 ЕСПБ бодова.

Редослед кандидата за упис на Мастер академске студије  Социолог у социјалној заштити утврђује се на основу опште просечне оцене постигнуте на основним студијама.

Шта после студија?

Имајући у виду стечена знања и способности, свршени студенти Мастер академских студија социолог у социјалној заштити могу обављати:

• послове организације, планирања и развоја социјалне заштите у локалној и широј заједници;
• послове организације, управљања и планирања рада у установама социјалне заштите;
• аналитичке послове у инстутуцијама социјалне заштите;
• медијацију у социјалној заштити;
• евалуацију социјалних мера у области социјалне заштите;
• истраживачки рад у широкој тематској области социјалне заштите.

Aкадемски назив: МАСТЕР ФИЛОЗОФ
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Ако сте завршили основне академске студије филозофије, мастер академске студије филозофије ће вам омогућити, како својом структуром тако и садржајима, даље и уже спецификовано образовање у различитим областима филозофије.

Ако сте завршили основне академске студије из неке друге области, мастер академске студије филозофије вам пружају прилику да дубље истражите неке филозофске теме и интересовања са којима сте се сусрели у свом професионалном, личном и друштвеном животу.

Мастер академске студије филозофије имају за циљ да студентима пруже могућност да стекну адекватна уже-стручна знања и вештине неопходне како за квалитетнији и успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научноистраживачки рад. У посебне циљеве овог студијског програма спадају и:

• увећање и продубљивање теоријско-методолошких, научних и стручних знања студента из области филозофије или методике наставе;
• даље развијање свести студента о  сложености процеса учења и подучавања филозофије, и оспособљавање студента за самостално обављање послова у области образовања;
• развијање вештина критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања, и активног односа према себи и другима у процесу образовања, како у академском тако и професионалном окружењу;
• развијање способности самоевалуације и ауторефлексије, као и даљи развој свести о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања.

Исход процеса учења

Након реализације студијског програма мастер академских студија филозофије поседоваћете компетенције за:

1. самосталну примену стеченог знање из области филозофије.
2. самостални истраживачки рад на вишем, односно нивоу докторских студија.
3. самосталну примену вештина критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима у академском, као и професионалном окружењу.
4. критичко вредновање научне и стручне литературу из барем једне од области покривених мастер студијама
5. самостално коришћење литературе, библиотека, дигиталних извора и архива, навођење извора на формално и етички адекватан начин.
6. боље разумевање сопствене одговорности, те друштвених и етичкх импликацијама закључака и исхода свог (истраживачког или научног) рада..
7. самоевалуацију и ауторефлексију, као и свест о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања.

Услови за упис студијског програма

Упис кандидата на студије прописан је Правилником о полагању пријемних испита и упису кандидата. Услов за упис на мастер академске студије филозофије јесу завршене основне академске студије филозофије или других еквивалентних студија (240 ЕСПБ).  Кандидати који нису завршили Основне академске студије филозофије полажу диференцијални испит из филозофије. Прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија је  могућ и дефинисан у складу са Законом и општим актима Универзитета у Нишу и  Филозофског Факултета.

Шта после студија?

Иако су мастер академске студије филозофије намењене пре свега онима који намеравају да постану наставници филозофије или да наставе академско усавршавање из ове области, оне развијају знања и способности које вам могу користити у најширем дијапазону занимања.

О овоме сведочи и чињеница да се међу студентима и студенткињама који су успешно завршили ове студије, налазе и наставници и наставнице филозофије у средњим школама широм Србије, и студенти докторских студија на универзитетима у Србији, Италији и Чешкој, али и програмери, активисти и агенти за односе с јавношћу.

Aкадемски назив: МАСТЕР ПСИХОЛОГ
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

Структура студијског програма

Студијски програм има 4 модула: Клиничка психологија, Развојно-педагошка психологија, Психологија рада и Социјална психологија. Студијски програм се састоји од 3 обавезна и 3 изборна предмета, Стручне праксе 1 и 2 на модулима Клиничка психологија, Психологија рада и Социјална психологија, односно Педагошке праксе 1 и 2 на модулу Развојно-педагошка психологија и предмета Завршни рад - истраживање и Завршни рад - израда и одбрана.

Предмет Методе и технике истраживања у психологији је заједнички обавезни предмет на свим модулима. Поред тога, на сваком модулу предвиђена су још по два обавезна предмета из области на коју се модул односи (на модулу Клиничка психологија: Клиничко-социјална психологија и Психосоцијална патологија; на модулу Развојно-педагошка психологија: Психологија у образовању и Савремени теоријски модели и истраживања у развојној психологији; на модулу Психологија рада: Организациона психологија и Професионална и етичка питања психологије рада; на модулу Социјална психологија: Примењена социјална психологија и Савремена истраживања у социјалној психологији).

Завршни део овог нивоа студија представља завршни рад, коме претходи израда и одбрана нацрта истраживања. Истраживање на одобрену тему студент обликује у финалну форму завршног рада, уз супервизију предметног наставника, и пред комисијом брани. Овај рад представља интеграцију истраживачких и научно-стручних способности студента.

Циљеви студијског програма

Основни циљ мастер академских студија психологије је да, кроз пружање адекватних знања и развијање релевантних компетенција, оспособљавају студенте за стручно и самостално обављање психолошке праксе у различитим областима примењене психологије и научно истраживачке делатности. Овај основни циљ оствариће се кроз:

• упознавање студената са релевантним савременим теоријским и методолошким концептима у психологији и различитим психолошким дисциплинама и развијање критичког приступа према овим концептима,
• оспособљавање студената да користе теоријске концепте и знања у објашњавању различитих појава из свакодневног живота,
• оспособљавање студената да разумеју принципе и факторе психичког живота и развоја човека, различитих облика понашања и функционисања индивидуе унутар и изван социјалног контекста, како код здравог, тако и код појединца са психичким проблемима, и да примењују психолошке методе, технике и концепте у практичном раду са појединцима и групама усмерених на решавање практичних проблема у различитим областима рада и у пружању различитих видова психо-социјалне подршке,
• развијање вештина правилног интерпретирања статуса основних психичких процеса и функција,
• развијање вештине за спровођење дијагностичке експлорације;
• развијање капацитета студената да анализирају, синтетишу и предвиђају последице и решења различитих психолошких проблема и осетљивости за актуелне друштвене проблеме,
• оспособљавање студената да интегришу теоријска и практична знања,
• развијање вештина планирања и реализације психолошких истраживања заснованих на принципима научно-истраживачког рада и уз коришћење адекватних савремених метода и техника у свим фазама истраживачког рада,
• развијање вештина академског писања кроз израду извештаја о обављеним истраживањима,
• развијање вештина тимског рада,
• развијање свести о значају самосталног и континуираног стицања знања за компетентно обављање праксе у различитим областима и институцијама или за даље усавршавање на специјалистичким, докторским или неким другим студијама,
• упознавање са професионалним етичким стандардима и развијање свести о важности њиховог поштовања,
• развијање критичког и самокритичког приступа сопственом раду и раду других

Исход процеса учења

• У оквиру општих компетенција очекује се да ће студент бити оспособљен да:
• самостално анализира и пореди различите теоријске системе и моделе; 
• усвојена сазнања примени у разумевању и процени различитих аспеката психолошког функционисања како појединца, тако и група и организационих целина;
• препозна психолошке потребе и проблеме у различитим доменима функционисања и примењује адекватна теоријска сазнања и практичне процедуре у њиховом решавању;  
• предвиђа последице и осмишљава решења различитих психолошких проблема, креира програме и активности за подршку развоја и побољшање квалитета живота;
• планира, конципира и спроводи истраживања из различитих области психологије поштујући принципе научног истраживања итд.

Предметно-специфичне способности које студент стиче током Мастер академских студија психологије на модулу Клиничка психологија оспособљавају студента за: прикупљање и анализу дијагностички релевантних биографских података захваљујући развијеним вештинама комуникације са разним категоријама корисника услуга клиничког психолога  и вештинама вођења дијагностичког интервјуа; примену саветодавних техника и интервенција у раду са разним категоријама клијената (особе са психичким проблемима и поремећајима, особе оболеле од соматских болести, чланови породица оболелог, особе и заједница погођени кризом, итд.); препознавање последица трауме кроз понашање, симптоме и/или психопатологију појединаца и пружање прве психолошке помоћи и подршке трауматизованој особи итд.

Предметно-специфичне способности које студент стиче на модулу Развојно-педагошка психологија омогућују студенту да: ради са децом/ученицима у предшколској установи/школи; ради на развијању стратегија учења и превенцији менталног здравља; ради са децом/ученицима према посебним програмима, које и самостално креира; ради са наставницима и родитељима на превенцији и разрешавању педагошких и развојних проблема ученика итд.

На модулу Психологија рада стечене предметно-специфичне способности омогућују студенту да: самостално обавља стручне послове психолога из домена психологије рада и организације подразумевајући оспособљеност за примену психолошких инструмената те интерпретацију и анализу добијених налаза и резултата; процењује и доноси одлуке о томе које се методе и технике најпогодније и најефикасније могу применити у раду са запосленима кроз различите радне контексте; организује реализацију процеса селекције и класификације кандидата, затим процедуре везане за професионалну оријентацију, развој каријере и каријерно вођење; ради на унапређењу задовољства послом и мотивације запослених на раду, структуирању и реструктуирању радних група и тимова, те посредује у евентуалним интерпресоналним конфликтима међу запосленима итд.

На модулу Социјална психологија предметно-специфичне способности које студент стиче омогућиће да обавља послове психолога у одређеним институцијама и установама где су од посебне важности односи у групи (васпитно-образовне, институције социјалне заштите, социјалног рада, производне организације, установе културе, медијске и маркентиншке куће, организације за испитивање јавног мњења, казнено-поправне институције, војне, полицијске и сл.); самостално анализира  социјалне интеракције и примени стечена знања у: бољем разумевању и унапређењу исхода дате социјалне интеракције, ефикаснијем подизању нивоа комуникације и тимског рада, бољем осмишљавању и реализацији превентивних социо-едукативних програма;утиче на промене социјално психолошких појава, као на пример: смањивање предрасуда, решавање интергрупних конфликата, агресивности и насиља, као и повећање ефикасности доношења одлука итд.

Услови за упис студијског програма

На мастер академске студије психологије може се уписати лице које има сакупљених најмање 240 ЕСПБ на програмима основних академских студија психологије и кандидат који је завршио основне студије неког другог студијског програма из друштвено-хуманистичког поља уз полагање диференцијалних испита у складу са студијским програмом (који је исти без обзира на то за који се модул кандидати пријављују).

Шта после студија?

Свака компанија, установа или организација која у својој систематизацији подразумева психолога потенцијално је радн оместо. То су школе, предшколске установе, психијатријске, неуролошке и друге клинике, установе за професионалну оријентацију и селекцију, сектори људских ресурса, научноистраживачки институти, министарства, војска, полиција, спортски клубови, итд.

Академски назив: мастер педагог 
Дужина трајања студија: 2 семестра / 1 академска године
Обим студија: 60 ЕСПБ

Циљеви студијског програма

Мастер академске студије педагогије имају за циљ да студентима пруже адекватна научна и уже-стручна знања, развију компетенције које су неопходне за самостални рад стручног сарадника-педагога и оспособе их за научно-истраживачки рад, даље академско образовање и континуирано самообразовање. Студијски програм има за циљ и развој компетенција критичког промишљања темељних педагошких проблема, стицање академских вештина за педагошко деловање у широком спектру васпитно-образовних установа, вештина практичне примене стечених знања и креативног и компетентног планирања, програмирања, реализовања, евалуирања и унапређивања педагошког рада.

Модул 1 – Из општег циља студијског програма произилази низ посебних циљева:

• разумевање, критичко промишљање и примена основних педагошких сазнања;
• оспособљавање за компетентно идентификовање, разумевање и решавање изазова и тешкоћа у васпитно-образовном раду;
• развијање креативних способности и специфичних практичних вештина потребних за самостално обављање професије педагога;
• схватање улога педагога у васпитно-образовним установама и развијање спремности за стицање компетенција неопходних за њихово успешно остваривање;
• развијање критичког промишљања и способности преиспитивања, самовредновања и унапређивања теорије и праксе васпитања и образовања;
• оспособљавање за планирање, реализовање и евалуацију саветодавно-инструктивног васпитно-образовног рада заснованог на: индивидуалним и групним одликама ученика, специфичностима наставног предмета и наставног програма, контексту школе и шире друштвене средине и у складу са општим циљевима савременог васпитања и образовања;
• овладавање вештинама организовања педагошко-инструктивног и саветодавног рада са наставницима, родитељима и другим актерима васпитно-образовног рада;
• оспособљавање за учествовање у планирању, дизајнирању и имплементирању иновативних програма и решења у образовним установама и успешан тимски рад са другим стручњацима;
• овладавање савременом технологијом као видом подршке васпитању, образовању и школском учењу;
• припремање за истраживање и евалуацију образовних активности и постигнућа;
• овладавање теоријско-методолошким сазнањима и оспособљавање за научно-истраживачки рад;
• успешно самостално истраживање васпитно-образовног процеса и актуелних проблема из сопствене праксе са циљем њеног унапређивања;
• разумевање и овладавање техникама планирања и реализације акционих истраживања у васпитно-образовном раду;
• овладавање техникама израде и писања научног рада и оспособљавање за критичко вредновање научне и стручне литературе из области педагогије и других релевантних области;
• оспособљавање за конструктивну комуникацију, сараднички рад и међусобну подршку свим актерима образовно-васпитног процеса;
• развијање професионалног идентитета и оспособљавање за професионално усавршавање, иновирање и унапређивање наставног рада.

Модул 2 – Осим циљева спецификованих у оквиру модула 1, циљ студија на овом модулу усмерен је и на:

• разумевање специфичности рада и улоге педагога у установама социјалне заштите и развијање компетенција неопходних за успешан рад у овој области;
• компетентно истраживање васпитно-образовног процеса и актуелних проблема из социо-педагошког рада као што су социјално депривиране особе, социјално окружење, социјална интеграција и др.;
• истраживање и прихватање интеркултурализма у концептуализацији васпитања деце, младих и старих;
• овладавање релевантим знањима и компетенцијама успешног васпитно-образовног и саветодавно-инструктивног рада са особама из маргинализованих и ризичних друштвених група, особама са поремећајима у понашању, особама са потребом за посебном друштвеном подршком и сл.;
• овладавање специфичним компетеницијама социо-педагошког рада у области превенције, социјалне интеграције, рехабилитације, социјализације, ресоцијализације и сл.

Исход процеса учења

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне компетенције квалитетног обављања делатности мастер педагога које су усаглашене са одговарајућим нивоима Националног оквира квалификација у Републици Србији.

У оквиру општих компетенција студенти се оспособљавају да:

• самостално и компетентно примењују систематизована академска знања из педагошке теорије и праксе;
• усавршавају васпитно-образовни рад применом иновација у педагошкој делатности;
• критички и самокритички прате и вреднују васпитно-образовне појаве и процесе;
• анализирају, евалуирају и усавршавају професионалну делатност користећи савремена научна знања, примере добре праксе и резултате вредновања и самовредновања;
• компетентно користе методе, технике и инструменте научно-истраживачког рада, критички анализирају налазе својих и других истраживања и систематски публикују утврђене резултате;
• развијају компетенције демократске комуникације и сарадничке односе са ужим и ширим васпитно-образовним и социјалним контекстом;
• подстичу и развијају квалитетне интеракцијске односе међу субјектима васпитно образовног процеса и активно и стваралачки партиципирају у тимском раду и другим кооперативним облицима педагошког рада;
• манифестују сензибилност за етичке, интеркултуралне и мултиетичке проблеме;
• овладају завидним нивоом професионалне етичности.

Модул 1 – Предметно-специфичне компетенције које студенти стичу током Мастер академских студија педагогије омогућују им да:

• релевантно тумаче и разумеју васпитање и образовање са аспекта савремених концепција образовања и критички сагледавају њихово значење у пракси;
• континуирано и систематки прате и примењују савремена научна сазнања и иновације из области педагогије;
• демонстрирају иновативност, научни и професионални интегритет и посвећеност у процесу унапређивања васпитно-образовног рада;
• поседују адекватан ниво дидактичко-методичких знања и компетенција неопходних за успешно обављање позива стручног сарадника-педагога;
• користе разноврсне методе, технике, облике рада и доступна наставна средства у циљу обезбеђивања квалитета рада;
• активно учествују у планирању, програмирању и реализовању васпитно-образовног рада користећи разноврсне методичке поступке усклађене са циљевима, исходима и стандардима постигнућа, специфичностима васпитно-образовног контекста, узрасним и индивидуалним капацитетима и потребама васпитаника;
• покрећу, организују и остварују различите видове сарадње са породицом;
• примењују информационо-комуникационе технологије за унапређивање васпитно-образовног и наставног рада;
• идентификују, проучавају и решавају конкретне проблеме у васпитно-образовној пракси употребом научних метода и поступака;
• креирају и спроводе истраживања значајна за унапређивање педагошке теорије и праксе;
• професионално реализују педагошко-инструктивни и саветодавни рада са свим актерима васпитања и образовања;
• развијају позитиван активистички однос према континуираном целоживотном учењу, личном и професионалном развоју и усавршавању;
• континуирано прате и евалуирају квалитет и ефективност васпитно-образовне праксе.

Модул 2 – Уз напред спецификоване компетенције општег модула, у оквиру предметно-специфичних компетенција очекује се да ће студенти бити оспособљени и да:

• уочавају, разумеју, анализирају и евалуирају потребе васпитаника и специфичности конкретних социјалних ситуација;
• креирају васпитне стратегије социјално-педагошког рада;
• демонстрирају антидискриминаторски и антисегрегацијски принцип у раду;
• пружају квалитетну подршку породицама и укључују се у решавање проблема различитих облика дисфункционалности у установама социјалне заштите;
• планирају и реализују различите врсте образовних програма подстицања педагошке културе и јачања њихових васпитних компетенција у области социо-педагошког рада;
• пројектују истраживање у контексту установе у којој раде и користе резултате сопствених истраживања за унапређење рада установе и решавање утврђених изазова и/или проблема;
• реализују педагошко инструктивни рад са наставницима и родитељима у циљу унапређивања процеса рада са ученицима који показују проблеме у учењу и понашању;
• (ре)конструишу програме васпитно-образовног рада установе сходно савременим тенденцијама у области социјалне заштите и непосредним потребама васпитаника;
• професионално и етички креирају социјалне везе и односе изграђујући репрезентативни социјални идентитет установе у којој раде;
• креирају мултидисциплинарне тимове и развијају професионалне мреже формалног и неформалног карактера за помоћ и подршку васпитаника из рањивих друштвених група.

Услови за упис студијског програма

Број студената који се уписује на студијски програм Мастер академских студија педагогије одређује се на основу процене друштвених потреба, кадровских, материјално-техничких и просторних могућности Филозофског факултета у Нишу.

Maстер академске студије педагогије могу уписати лица која су завршила одговарајуће основне студије у трајању од најмање 240 ЕСПБ. Распоред кандидата који се уписују на мастер академске студије утврђује се на основу просечне оцене остварене на основним академским студијама и дужине студирања. Кандидати који нису завршили Основне академске студије педагогије полажу диференциајлни испит. Садржај полагања диференцијалног испита обухвата елементарна педагошка знања која се стичу на Основним академским студијама педагогије. Списак литературе са јасно спецификованим областима које обухвата диференцијални испит јавно су доступни на сајту Филозофског факултета у Нишу. Остали услови уписа и рангирање пријављених кандидата регулисани су Законом о високом образовању, Статутом и Правилником Филозофског факултета у Нишу. Општим актом факултета могу се утврдити и други критеријуми за упис кандидата на мастер академске студије. Кандидат се може уписати на студијски програм у статусу студента који се финансира из буџета Републике Србије (статус буџетског студента) или студента који сам финансира студије (статус самофинансирајућег студента) у зависности од укупног броја остварених бодова на ранг листи и квоте предвиђене за упис кандидата. Студенти могу да пређу са истоветних и сродних студијских програма на Мастер академске студије педагогије ако остваре услове предвиђене Статутом и Правилником Филозофског факултета у Нишу. У први семестар студијског програма Мастер студија педагогије уписује се 50 кандидата (25+25) са коначне ранг листе. Број кандидата који се уписује за сваку академску годину одређује конкурсом који расписује Универзитет у Нишу.

Шта после студија?

Педагози су стручњаци који делују у васпитно-образовним установама и баве се проучавањем и истраживањем подручја васпитања и образовања. Стечена знања, вештине и компетенције педагози користе како би унапредили квалитет живота појединца и друштва у целини. Након завршених студија педагози се могу запослити у:

• Предшколским установама;
• Основним школама;
• Средњим школама;
• Високошколским установама;
• Центрима за социјални рад;
• Установама социјалне заштите (Центар за породични смештај и усвојење, Завод за васпитање омладине, Сигурна кућа за жене и децу жртве породичног насиља…)
• Васпитно поправним домовима;
• Центрима за боравак деце са потребом за посебном друштвеном подршком;
• Истраживачким институтима;
• Организацијама цивилног друштва и предузећима;
• Институцијама које са баве саветодавним радом (саветовалишта за децу и младе);
• Невладиним секторима и организацијама;
• HR сектору;
• Музејима;
• Медијима.

Академски назив: мастер социолог
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви програма Мастер студија социологије су овладавање општим социолошким појмовима, као и специфичним појмовима специјализованих социолошких дисциплина. Опште способности стечене на програму укључују способност аналитичког и синтетичког начина мишљења и способност поређења, способност за истраживачки рад и примену знања у пракси, способност критичке процене искуствене евиденције независно на који начин је она стечена, способности комуникације и тимског рада и развијену професионалну етику.

Предметно-специфичне компетенције на овом нивоу студија стечене кроз обавезни методолошки предмет и више изборних предмета из посебних  социолошких дисциплина могу се сажети у следеће групе:

• Аналитичке компетенције (способност анализе друштвених феномена, способност коришћења резултата друштвених истраживања у циљу решавања различитих друштвених проблема, способност формулације мера за остварење постављених друштвених циљева и способност праћења и евалуације државних, локалних и пословних политика с обзиром на циљеве који се налазе у њиховој основи;
• Истраживачке компетенције (манифестне у способности студената да: осмисле истраживачки нацрт и израде различите инструменте њему примерене, прикупљају податке користећи различите инструменте и технике, сачине базе података у оквиру неког од статистичких програма, самостално обаве сложеније типове анализа прикупљених података и презентују резултате истраживања;
• Педагошке компетенције (које укључују познавање методике наставе друштвених наука као и разумевање механизама социјализације).

Стечене опште способности и  професионалне компетенције по окончању студија омогућиле би компетентно обављање стручних послова, попут оних у државним органима, сфери привреде, институцијама социјалне заштите, културним институцијама,  политичким институцијама, штампаним и електронским медијима, образовним институцијама, као и у установама где су неопходне истраживачке способности (попут агенција за истраживање јавног мњења, научних институција и сл).  

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Након окончања мастер студија  у области социологије студенти ће бити у стању да:

• демонстрирају познавање најновијих теоријских и методолошких приступа у посебним социолошким дисциплинама;
• објасне узроке, облике и последице социјалних неједнакости у друштву;
• опишу и објасне  феноменологију и динамику социјалних проблема;
• развију и поткрепе аргументацију која може бити у основи решења проблема или одговора на институционалне захтеве у области културе, медија, политике, економије, религије...;
• релативно самостално решавају проблемске ситуације интеграцијом знања из различитих извора;
• самостално анализирају и промишљају друштвене норме и односе, разумеју механизме њихове промене;
• анализирају и евалуирају поједине мере социјалне политике с обзиром на њихове циљеве, административну и финансијску имплементацију и последице њихове примене на поједине категорије становништва;
• формулишу препоруке у области социјалне политике, на основу секундарне анализе расположивих података и/или самостално прикупљених података;
• познају и демонстрирају примену неколико дизајна у изради пројеката и стратешких докумената
• осмисле различите врсте истраживачких нацрта и израде инструменте њему примерене; прикупљају податке користећи различите инструменте и технике;
• сачине базе података у оквиру неког од статистичких програма;
• самостално обаве сложеније типове анализа прикупљених података и презентују резултате истраживања;
• скицирају, организују и спроведу истраживање у области различитих социолошких дисциплина;
• дизајнирају и изводе час и демонстрирају познавање правила при оцењивању;
• изводе одређене видове наставе (вежбе, практикум) у високошколским установама под менторством професора;
• препознају научне и етичке проблеме који искрсавају у професионалном, научноистраживачком и академском раду и решавају у складу са стандардима професионалне етике.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Mастер академске студије социологије могу уписати сва лица са завршеним основним академским студијама социологије, као и са завршеним сродним студијама у бодовној вредности од 240 ЕСПБ бодова, под условом да демонстрирају неопходна знања за наставак студија на пољу социолошких теорија и методологије социолошких истраживања (што потврђују положеним диференцијалним испитом).

Редослед кандидата за упис на Мастер академске студије утврђује се на основу опште просечне оцене постигнуте на основним студијама. Општим актом Факултета могу се утврдити и други критеријуми за упис кандидата на Мастер академске студије.

ШТА ПОСЛЕ СТУДИЈА?

По завршетку студија, студенти ће моћи да раде као наставници друштвено-хуманистичких предмета у васпитно-образовним установама, сарадници у стручним тимовима васпитно-образовних установа, истраживачи проблема у области васпитања и образовања, истраживачи у научним институцијама за истраживање културе и медија, истраживачи у тимовима за израду и примену стратегија културног развоја и културне политике, сарадници на другим пословима у установама културе, истраживачи у агенцијама за истраживање јавног мњења, агенцијама за истраживање тржишта, научно-истраживачким организацијама, државним институцијама и локалној самоуправи. Студенти ће такође моћи да обављају послове анализе, формулације, заступања, имплементације и евалуације мера социјалне политике у јавној администрацији, институцијама социјалног осигурања и социјалне заштите, здравственим установама, институтима за развој јавних политика, истраживачким институтима, медијима, и друго.

Aкадемски назив: Мастер наставник предметне наставе
Дужина трајања студија: 2 семестра / 1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Мастер студијски програм образовања наставника предметне наставе је развијен у оквиру TEMPUS пројекта "Master programme for subject teachers in Serbia" ("Програм мастер студија за наставнике предметне наставе") (ознака пројекта: "M.A.S.T.S", број пројекта: 511170-TEMPUS-1-2010-1-RSTEMPUS-JPCR). Основна сврха овог мастер програма је обезбеђивање образовања наставника предметне наставе у складу са законском регулативом (према Закону о основама система образовања и васпитања неопходан је мастер ниво образовања и минимум 36 ЕСПБ педагошко-психолошко-
методичког образовања за професију наставник, према документу Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја захтевају се различите компетенције наставника које се односе на предметну област и методику наставе предмета, поучавање и учење, подршку развоју личности ученика и комуникацију и сарадњу) и стандардима међународне
заједнице.

Општи циљ програма је да студенти развију компетенције које су неопходне за самостални рад наставника, односно стекну основна знања, вештине и способности кроз обавезни део педагошко–психолошко–методичког образовања и праксу у школи, као и виши ниво неких наставничких компетенција у зависности од изабраног предмета или групе предмета. Посебни циљеви програма су:

• разликовање професионалног идентитета наставника од идентитета уже струке, разумевање улога наставника у школи и развијање спремности да се развијају компетенције које су потребне наставнику да би остваривао своје улоге,
• разумевање основних педагошких, психолошких и методичких сазнања и оспособљавање за њихово критичко промишљање у контексту образовне праксе,
• оспособљавање за планирање образовног рада у коме се уважавају: индивидуалне и групне одлике ученика, специфичности наставног предмета и наставног програма, одлике контекста школе и шире друштвене средине, општи циљеви савременог образовања и вредности савремене цивилизације (једнаке шансе и квалитетно образовање за све, интеркултурално разумевање, активно грађанство),
• оспособљавање за адекватно одговарање на реакције ученика и промене у контексту при реализацији васпитно-образовног рада,
• развој осетљивости за препознавање проблема у васпитно-образовном раду, њихово разумевање и осмишљавање начина њиховог решавања, - оспособљавање за примену савремених технологија као вида подршке школском учењу,
• оспособљавање за истраживање и евалуацију образовних активности и развијање спремности за критичко промишљање, самовредновање и унапређивање сопственог рада и рада школе,
• оспособљавање за конструктивну комуникацију, сараднички рад и међусобну подршку у релацији са ученицима, родитељима, колегама и локалном средином,
• развијање професионалног идентитета наставника као професије која подразумева континуирани професионални развој.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

• Разумевање посла и улоге наставника у настави и ван ње и прихватање различите улоге наставника као професионалног идентитета.
• Познавање когнитивног, социјалног и афективног развоја деце школског узраста, као и фактора који обликују њихов развој и начина на које школовање и наставници могу да му допринесу.
• Планирање и реализовање васпитно-образовног рада уз развијање мотивације, активног учења и сарадње ученика и стварање услова за њихов целокупни развој.
• Kоришћење савремених научних сазнања и методологија из предметне области и стално развијање курикулума.
• Способност праћења наставног процеса и оцењивања напредовања ученика.
• Уочавање и истраживање проблема у васпитно-образовној пракси и њихово решавање.
• Сарађивање са свим релевантним актерима (колегама, ученицима, родитељима, локалном средином) у васпитно-образовном процесу.
• Поседовање активног и одговорног односа према сопственом професионалном развоју и развоју школе.

Aкадемски назив: Мастер филолог (за српски језик и књижевност)
Дужина трајања студија: 2 семестра / 1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Мастер академске студије филологије састоје се из четири модула:

1. модула српског језика,
2. модула српске и компаративне књижевности,
3. модула књижевности и филма,
4. модула методике наставе српског језика и књижевности.

Приликом уписа студент се опредељује за један од четири понуђена модула.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљ студијског програма Мастер академске студије филологије јесте да, надовезујући се на основне академске студије, студентима омогући даље усавршавање у ужој научној области српски језик, односно српска књижевност, те постизање вештина и развој способности за интердисциплинарна проучавања књижевности и других естетских феномена (филма), као и овладавање основним и посебним наставничким вештинама на вишем нивоу које их оспособљава за успешно и иновативно укључивање у образовно-васпитни систем након завршетка студија.
Студенти би требало да п р о ш и р е владање теоријско-методолошким појмовним апаратом и приступима проучавању српског језика и српске и компаративне књижевности у историјском,
савременом и културном контексту; да прошире дијахронијско сагледавање историјских токова српске културе са становишта модерних теоријско-методолошких и културолошких приступа; да усаврше способност за самостални аналитичко-критички приступ појединим књижевним делима, те за његово ситуирање у шири естетички (фимлски), друштвени, историјски и културолошких контекст; да развију и усвоје технике научног писања и оспособе се за самостални научно-истраживачки рад (састављање реферата, презентација и научних радова), као и за наставак образовања на докторским студијама; да продубе познавање страних језика.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

• Дијахронијско сагледавање историјских токова српске културе са становишта модерних теоријско-методолошких и културолошких приступа.
• Овладавање теоријским и основним практичним методама истраживачким и развојним приступима науке о језику.
• Стицање теоријскиих и практичних знања и овладавање вештинама проучавања српског језика.
• Усавршавање и продубљивање теоријско-методолошког појмовног апарата и приступа књижевности у историјском и савременом контексту.
• Оспособљавање за самостални аналитички и критички приступ појединим књижевним делима, те за истраживање српске књижевности у оквирима јужнословенских и европских књижевности, као и њене позиције у савременој култури.
• Интердисциплинаран приступ истраживачком процесу.
• Способност дефинисања и илустровања узајамних односа књижевних и филмских текстова у структурном, интерпретативном и прагматичном смислу.
• Примена критичке, филмске и културолошке теорије у анализи књижевног дела.
• Примена сазнања из педагошко-психолошких дисциплина са циљем унапређења наставног процеса.
• Коришћење најсавременијих наставних метода.
• Критичко, креативно и дивергентно размишљање о проблемима из обалсти филологије.
• Способност самоевалуације и критичког сагледавања властитих и туђих резултата.
• Развијање и примена технике научног писања и припремање за самостални научно-истраживачки рад, као и за наставак образовања на докторским студијама.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

У прву годину Мастер академских студија филологије може се уписати лице које има сакупљених најмање 240 ЕСПБ на програмима основних академских студија из друштвено-хуманистичког поља. Студенти се уписују на одговарајући студијски програм на основу успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и способности.

Студенти који нису завршили Основне академске студије Србистике полажу тест знања:

• На модулу Српска и компаративна књижевност из области: Теорија књижевности, Историја књижевности, Општа и компаративна књижевност;
• На модулу Српски језик из области: Увод у општу лингвистику, Старословенски језик, Дијалектологија, Фонетика и фонологија, Синтакса, Историја језика, Историја књижевног језика и Правопис.
• На модулу Методика наставе језика и књижевности из области: Методика наставе књижевности, Теорија књижевности, Увод у методику наставе, Методика наставе српског језика и Општа лингвистика.

Академски назив: Мастер филолог (англиста)
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ
Језици на којима се изводи настава: енглески и српски

Циљеви студијског програма

Мастер академске студије англистике имају за циљ да студентима пруже могућност да стекну адекватна уже-стручна знања и вештине неопходне како за квалитетнији и успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научно-истраживачки рад. Специфични циљеви студијског програма јесу:

• увећање и продубљивање теоријско-методолошких, научних и стручних знања студента из области англистичке лингвистике, науке о књижевности, студија културе или методике наставе;
• даље развијање свести студента о сложености процеса учења и подучавања страног језика, и оспособљавање за самостално обављање послова у области образовања;
• оспособљавање студента за самостални истраживачки рад на вишем нивоу кроз рад на развоју вештина критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања, и активног односа према себи и другима у процесу образовања, како у академском тако и професионалном окружењу;
• овладавање техничким аспектима израде и писања научног рада, као и развијање способности за критичко вредновање научне и стручне литературе из барем једне од области покривених студијским програмом: методике наставе енглеског језика, превођења, англистичке лингвистике или студија англофоне књижевности и културе;
• усмеравање студента ка развоју способности самоевалуације и ауторефлексије, као и даљи развој свести о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања.

Исход процеса учења

Савладавањем студијског програма мастер академских студија англистике, студент стиче следеће способности и вештине:

• научна и стручна знања, која подразумевају савладавање метода научног истраживања чиме је студент оспособљен за самостални истраживачки рад на вишем, односно нивоу докторских студија;
• способност да јасно и једнозначно представи и образложи исходе и резултате самосталног научно-истраживачког рада, како стручној и научној, тако и широј јавности;
• индивидуалне способности и вештине које могу допринети квалитетнијем професионалном раду, професионалном усавршавању, односно образовању у академском и научно-истраживачком окружењу;
• вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима у академском, као и у професионалном окружењу;
• способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања;
• способност да самостално примењује стечено знање из области англистичке лингвистике, науке о књижевности, студија културе или методике наставе, као и вештине које подразумевају да своја стечена научна и стручна знања примењује и новом или непознатом окружењу;
• способност да критички вреднује научну и стручну литературу из барем једне од области покривених студијским програмом;
• студент је овладао техничким аспектима израде и писања научног рада: коришћењем литературе, библиотека, дигиталних извора и архива, навођењем извора на формално и етички адекватан начин;

Услови за упис студијског програма

У први семестар Мастер академских студија англистике могу се уписати студенти који су завршили Основне академске студије англистике или неке друге еквивалентне студије којима су стекли предзнања потребна за праћење предмета на понуђеном програму. Кандидати који нису завршили Основне академске студије англистике полажу тест знања енглеског језика на нивоу С1 Заједничког европског оквира за језике.

Приликом рангирања кандидата узима се у обзир и успех кандидата на претходном нивоу студија и усаглашеност програма студија које је кандидат завршио и Мастер академских студија англистике.

На студије се прима до 50 кандидата са коначне ранг листе, али се број кандидата који се примају (који може бити мањи од 50) за сваку академску годину одређује конкурсом који расписује Универзитет.

Шта после студија?

По завршетку студија, студент је квалификован за обављање послова у домену образовања (наставник енглеског језика у институцијама основног и средњег образовања), преводилаштва (књижевни или стручни преводилац, затим конференцијски преводилац), издаваштва (лектор или коректор), маркетинга (copywriter, content writer), људских ресурса, односа са јавношћу, нарочито у канцеларијама за међународне односе, затим у туризму, као и у свим областима које захтевају професионални профил стручњака за енглески језик и културу. Студијски програм такође пружа неопходне вештине и знања студентима који се даље определе за академску каријеру.

Aкадемски назив: МАСТЕР ИСТОРИЧАР
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Оспособити студенте за примену научних достигнућа из области историје.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Мастер историчар је оспособљен за научни и истраживачки рад, разумевање историјских процеса и развој људске цивилизације кроз епохе, да препозна, документује, класификује, архивира, интерпретира и разуме сву комплексност међународних односа, функционисање дипломатије и државне полотике, активно примењује стечена знања у сврху популаризације и актуелизације историјских питања, да креира пројекте културних установа (музеја, галерија, библиотека, архива, центара културе), и да њима руководи и даље развија свој научни профил у разним смеровима на широком пољу историјских студија.

Академски назив: Мастер филолог (за руски језик и књижевност)
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ
Језици на којима се изводи настава: руски и српски

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Мастер академске студије руског језика и књижевности имају за циљ да студентима пруже могућност да стекну адекватна уже-стручна знања и вештине неопходне како за квалитетнији и успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научно-истраживачки рад. Специфични циљеви студијског програма су: увећање и продубљивање теоријско-методолошких, научних и стручних знања студента из области русистичке лингвистике, науке о књижевности и студија културе; оспособљавање за самостално обављање послова у образовању у области руског језика, руске књижевности и културе; оспособљавање студента за самостални истраживачки рад на вишем нивоу кроз рад на развоју вештина критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања, и активног односа према себи и другима у процесу образовања, како у академском тако и професионалном окружењу; овладавање техничким аспектима израде и писања научног рада, као и развијање способности за критичко вредновање научне и стручне литературе из барем једне од области покривених студијским програмом: русистичке лингвистике, студија руске књижевности и културе, превођења и пословне кореспонденције; усмеравање студента ка развоју способности самоевалуације и ауторефлексије, као и даљи развој свести о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања; развијање индивидуалних способности студената које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду и њиховом даљем образовању у академском и научноистраживачком окружењу у области русистике.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Након завршетка Мастер академских студија руског језика и књижевности, студент је способан да: овлада теоријским и основним практичним методама истраживачких и развојних приступа науке о језику; користи и вреднује достигнућа из области лингвистике; самостално анализира и тумачи језичке проблеме и појаве у настави или науци; изабере најбоље књижевнонаучне методе за интерпретацију књижевног дела; примењује технике научног писања током самосталног научно-истраживачког рада; напише, презентује и одбрани мастер рад; критички размишља о проблемима из области филологије; самостално прати и евалуира свој рад; формира лични етички суд о појавама којима се бави и о методологији бављења тим појавама у складу са општим моралним принципима и етичким кодексом струке; препознаје потребу за континуираним усавршавањем.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Право да конкуришу за упис на Мастер академске студије руског језика и књижевности имају сви кандидати који су завршили основне академске студије руског језика и књижевности или одговарајуће студије русистике у четворогодишњем трајању на другој високошколској установи. Рангирање кандидата се врши на основу просечне оцене остварене на основним студијама.

Кандидати који нису завршили основне академске студије руског језика полажу тест знања из следећих области: фонологија руског језика, творба речи руског језика, морфологија руског језика, лексикологија руског језика, синтакса руског језика, руска књижевност XVIII века, руска књижевност XIX века, руска књижевност XX века, савремена руска књижевност.

Шта после студија?

Након завршетка мастер академских студија руског језика и књижевности студенти су оспособљени за примену научних и стручних достигнућа из области руског језика и књижевности у различитим сферама делатности: за васпитно-образовни, педагошко-психолошки и методичко-дидактички рад у настави руског језика у основним и средњим школама; за рад у преводилачкој делатности, која се односи на симултано и консекутивно превођење, превођење књижевних и стручних текстова и др; за рад у установама културе, као и у привредној, друштвеној и пословној делатности. Студијски програм такође пружа неопходне вештине и знања студентима који се даље определе за академску каријеру.

Aкадемски назив: Мастер филолог (за немачки језик и књижевност)
Дужина трајања студија: 2 семестра / 1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Суштински циљ студијског програма МАС немачког језика и књижевности јe продубљивање стечених академских и стручних знања, усавршавање компетенција и специфичних вештина потребних за ангажовање у области наставе немачког језика, књижевности и културе и комуникације на немачком језику као посебне примењено-лингвистичке области у оквиру филолошких студија страног језика.

Циљеви студијског програма су у складу са основним циљевима високошколске установе и могу се дефинисати као стицање знања и вештина за извођење наставе немачког језика на свим нивоима образовања, за усавршавање комуникације на немачком језику за потребе привреде, јавних установа, медија, туристичких агенција, владиних и невладиних организација и сл, као и проширивање знања и вештина потребних за научно-истраживачки рад у области науке о језику, књижевности, култури или методици наставе, као и за упис на докторске академске студије. Поред ових општих циљева дефинисани су и предметно-специфични у књигама предмета. Самим тим су циљеви студијског програма усклађени и са захтевима наставничке праксе, тржиштем рада, привредним развојем и дефинисаним квалификационим оквиром.

Како се са МАС немачког језика и књижевности стиче неопходни број од 60 ЕСПБ, као и предвиђени степен образовања мастер филолог, циљ је и да се студентима директно омогући и упис на докторске студије у области филологије на било ком факултету на коме се исте организују и изводе.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Савладавањем студијског програма МАС немачког језика и књижевности, студент је стекао следеће опште компетенције:

1. развио свест о сложености процеса учења и подучавања немачког језика;
2. научио да критички вреднује научну и стручну литературу из преферираних области покривених мастер студијама;
3. овладао техничким аспектима израде научног рада;
4. оспособљен за даље образовање и истраживачки рад на докторским студијама, те континуирано бављење науком о језику, књижевности и култури;
5. развио свест о личној одговорности, етичким импликацијама резултата свог истраживачког/научног рада;
6. оспособљен за самоевалуацију, ауторефлексију и свест о неопходности доживотног професионалног усавршавања;
7. стекао вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања, активног односа, комуникације и сарадње у академском и професионалном окружењу;

Студент је стекао следеће предметно-специфичне компетенције:

1. развио, проширио и стекао нова теоријско-методолошка, научна, стручна и практична знања, стечена на основним академским студијама, из домена германистичке лингвистике, немачке књижевности и културе, комуникације и методике наставе немачког језика;
2. оспособљен за интегрисање стечених знања у решавању сложених теоријских, практичних и наставних проблема;
3. оспособљен за планирање и самостално обављање послова у области образовања, полазећи од савремених модела наставе немачког језика, као и послова језичког стручњака (нпр. за послове комуникације на немачком језику) у различитим привредним гранама;
4. овладао методама научног истраживања и оспособљен за примену стечених научних и стручних знања из поменутих области у самосталном истраживачком раду;
5. оспособљен за јасно представљање и образлагање резултата свог научно-истраживачког рада стручној, научној и широј јавности.

Исходи Мастер академских студија немачког језика и књижевности предвиђају да је студент:

• стекао специјализована академска, научна и стручна знања која се односе на теорију, принципе и процесе из области науке о немачком језику, књижевности и култури, методике наставе, као и методе и стратегије примењиве у наставној или пракси језичког стручњака ван образовања (за комуникацију), и оспособљен за вредновање, критичко разумевање и примену стечених знања у наведеним областима;
• оспособљен да решава сложене проблеме у области наставне праксе и доприноси њеном развоју на иновативан начин, да води сложену комуникацију и сарадњу са другима у оквиру наставне или праксе језичког стручњака, да примењује сложене методе за самосталну припрему и реализацију наставе или комуникације, да вреднује резултате других ради унапређења постојеће праксе;
• оспособљен да планира и реализује научна и/или примењена истраживања у области науке о језику, књижевности и култури, методици наставе, да самостално користи релевантну литературу из ових области, као и да постигнуто знање систематизује, анализира и излаже, те тако стиче и услов за наставак студија на докторским академским студијама филологије.

Услови за упис на студијски програм

Мастер академске студије немачког језика и књижевности могу уписати кандидати који су стекли најмање 240 ЕСПБ на студијским програмима ОАС немачког језика и књижевности/германистике. Такође се могу уписати и кандидати који су завршили четворогодишње основне студије немачког језика и књижевности/германистике по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању.

Уколико је кандидат завршио неке друге ОАС из друштвено-хуманистичке области, полаже диференцијални испит (тест знања) из области немачког језика (морфологије, синтаксе и лексикологије) и немачке књижевности (општи преглед епоха од средњовековне књижевности закључно са књижевношћу 20. века, значајних писаца, њихових дела и манифеста), на коме мора да освоји најмање 51% поена од укупног броја поена.

Услови уписа прописани су Правилником о полагању пријемних испита и упису кандидата, Правилником о мастер студијама и Статутом Филозофског факултета у Нишу. Подразумевани језички ниво немачког језика за упис свих наведених циљних група је Ц1 који се доказује одговарајућим, горе наведеним дипломама или диференцијалним испитом.

Рангирање кандидата се врши на основу успеха (просечне оцене) са основних академских студија или на основу успеха постигнутог на диференцијалном испиту. У обзир се узима и усаглашеност програма који је кандидат завршио са програмом МАС немачког језика и књижевности. Након формирања ранг-листе, у први семестар МАС немачког језика и књижевности уписују се редом кандидати до попуњавања предвиђеног броја места за упис.

Aкадемски назив: Мастер комуниколог
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Основни циљеви студијског програма јесу упознавање студената са теоријама и методама у области комуникологије. Студенти се оспособљавају да буду креативни ствараоци, способни да осмисле и управљају комуниколошким процесима у новинарству, савременим медијима и јавном простору.

Ова врста студија се теoријски и стручно надовезује на два смера на основним студијама које реализује Департман за комуникологију и новинарство (ОАС Новинарство и ОАС Комуницирање и односи с јавношћу), а усмерен је ка бољем разумевању комуниколошких теорија и критичком анализирању бројних видова комуникационе праксе.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Савладавањем студијског програма студенти стичу опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања будуће професије:

• Студенти стичу специјализована теоријска и стручна знања у области комуникологије;
• Студенти су оспособљени да критички анализирају феномене у области комуниколошке праксе и да покажу иновативност у решавању проблема у овој области;
• Студенти су оспособљени да креативно приступају раду у области комуниколошке праксе у медијима, културним институцијама и другим организацијама;
• Студенти су оспособљени да обављају уредничке и друге руководеће послове у медијима, културним институцијама, у секторима за односе са јавношћу разних организација и институција и у агенцијама за истраживање јавног мњења;
• Студенти су оспособљени да планирају и реализују истраживања у области комуникологије.

Услови за упис на студијски програм

Кандидат, приликом уписа на Мастер академске студије комуникологије може остварити до 60 бодова:

1. Успех на основним академским студијама: највише 55 бодова,
2. Усаглашеност програма основних академских студија које је кандидат завршио и програма мастер академских студија комуникологије: највише 5 бодова

Aкадемски назив: -
Дужина трајања студија: 2 семестра / 1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Мастер академске студије србистике састоје се из два модула: Српски језик и Српска  и компаративна књижевност. Приликом уписа студент се опредељује за један од два понуђена модула.

Модул Српски језик састоји се од 3 обавезна предмета, 4 изборна предмета, 2 педагошке праксе и студијског истраживачког рада, који је везан за израду завршног мастер рада. Листу обавезних предмета сачињавају курсеви из методологије лингвистичких истраживања, основа упоредне граматике словенских језика и лингвометодике, као и две педагошке праксе. Изборни предмети груписани су у четири изборна блока: прва три изборна блока садрже синхронијске и дијахронијске предмете, а четврти изборни блок чине страни (словенски) језици.

Модул Српска и компаративна књижевност обухвата 3 обавезна предмета, 4 изборна предмета, 2 педагошке праксе и студијски истраживачки рад, који је везан за израду завршног мастер рада. Обавезни курсеви тичу се методологије науке о књижевности, технике научног рада и методике наставе књижевности. Изборни предмети разврастани су у 3 изборна блока. Предметима првог изборног блока студент упознаје жанровски плурализам књижевности, поетику постмодерне прозе, фолклорни подтекст, интеркултурални контекст српске књижевности и методе савремених тумачења класика (из првог изборног блока студенти бирају два предмета); предметима другог изборног блока продубљује знање о имагинацији историје у српској књижевности, интертекстуалности српске књижевности 20–21. века, корелацији књижевности са другим уметностима и поетици књижевних часописа; предметима трећег изборног блока продубљује своја знања о интердисциплинарном приступу књижевности, методама теренских истраживања српске усмене књижевности, теотокологији и књижевности за децу у наставном контексту.

Садржај и структура студијског програма Мастер академске студије србистике усклађени су са савременим стањем савремене српске и словенске филологије, имајући у виду основне правце развоја и изучавања језика и књижевности у Европи и САД-у. Такође, у овај студијски програм укључени су актуелни светски токови опште лингвистике, методологије проучавања језика и књижевности, интердисциплинарних културолошких приступа језику и књижевности, као и савремених педагошких, психолошких и методичких оријентација.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Сврха студијског програма Мастер академске студије србистике јесте образовање и усавршавање научног подмлатка за област науке о језику и науке о књижевности. Студенти се оспособљавају за даљи научно-истраживачки рад и усавршавање, тј. за мултидисциплинарно проучавање језика и књижевности, како у националним тако и у светским оквирима. Студијски програм на Мастер студијама србистике осмишљен је тако да на целовит и продубљен начин припрема студенте за просветну делатност, за рад у научним институтима, институцијама културе и медијима.

Мастер академске студије србистике омогућавају широј заједници остваривање права на квалитетан наставни, научно-истраживачки кадар и посленике у култури и медијима који ће подстицати развој и изучавање националног језика, књижевности и културе у контексту регионалних, европских и светских књижевних и културних токова.

Циљ студијског програма Мастер академских студија србистике јесте да, надовезујући се на основне академске студије, студентима омогући даље усавршавање у ужој научној области Српски језик, односно Српска и компаративна књижевност, те постизање вештина и развој способности за интердисциплинарна проучавања књижевности и других естетских феномена, као и овладавање основним и посебним наставничким вештинама на вишем нивоу које их оспособљава за успешно и иновативно укључивање у образовно-васпитни систем након завршетка студија.

Студенти би требало да прошире владање теоријско-методолошким појмовним апаратом и приступима проучавању српског језика и српске и компаративне књижевности у историјском, савременом и културном контексту; да прошире дијахронијско сагледавање историјских токова српске културе са становишта модерних теоријско-методолошких и културолошких приступа; да усаврше способност за самостални аналитичко-критички приступ појединим књижевним делима, те за његово ситуирање у шири естетички, друштвени, историјски и културолошки контекст; да развију и усвоје технике научног писања и оспособе се за самостални научно-истраживачки рад (састављање реферата, презентација и научних радова), као и за наставак образовања на докторским студијама; да продубе познавање страних језика.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Савладавањем студијског програма Мастер академских студија србистике студент стиче следеће компетенције, које су у функцији квалитетног обављања стручне и научне делатности:

• развијена способност креативног и дивергентног мишљења;
• усавршена способност самоевалуације и критичког промишљања властитих и туђих резултата;
• познавање савремених научних система и методолошких принципа истраживања у областима науке о језику и науке о књижевности;
• способност интердисциплинарног приступа у истраживачком процесу;
• способност интегрисања стечених академских знања у процесу решавања сложених теоријских, практичних и наставних проблема;
• способност самосталне анализе и интерпретације различитих типова текстова;
• способност ситуирања књижевних анализа у друштвени, филмски, историјски и културолошких контекст;
• познавање семиотичких истраживања и њихове примене на подручју проучавања језика, књижевности и културе;
• могућност сагледавања језичких и књижевних појава у словенском, европском и светском контексту;
• способност за самосталан научно-истраживачки рад и за писање научних радова;
• способност за самостално научно и стручно усавршавање.

Опис исхода учења

Након завршених Мастер академских студија србистике, студент је способан да:

• уопшти, организује и објасни примену теоријско-методолошког појмовног апарата и приступа проучавању српског језика и српске и компаративне књижевности у историјском, савременом, образовном и културном контексту;
• проучи дијахронијско сагледавање историјских токова српске културе са становишта модерних теоријско-методолошких и културолошких приступа;
• овлада теоријским и основним практичним методама истраживачких и развојних приступа науке о језику;
• уочи, дефинише и анализира појаве у дијахронији и синхронији јужнословенских језика и примени стечена знања приликом учења словенских језика;
• користи и вреднује достигнућа из области лексикологије, фразеологије, лексикографије и речничког састава српског језика;
• распозна различите аспекте семантике и овлада основним појмовима формалне, концептуалне и лексичке семантике;
• самостално аналитички и критички приступа појединим књижевним делима;
• изабере најбоље књижевнонаучне методе за интерпретацију књижевног дела;
• примени критичке и културолошке теорије у анализи књижевног дела;
• уочи и формулише историјске, политичке, технолошке и културне утицаје у рецепцији, дистрибуцији и транспозицији књижевних текстова;
• примењује технике научног писања током самосталног научно-истраживачког рада;
• напише, презентује и одбрани мастер рад;
• критички, креативно и дивергентно размишља о проблемима из обалсти филологије;
• самоевалуира и критички сагледа властите и туђе резултате;
• интердисциплинарно приступи истраживачком процесу;
• повеже и примени стечена академска знања у процесу решавања сложених теоријских и практичних проблема;
• сарађује са члановима групе у реализацији интерактивног учења.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Мастер академске студије србистике трају једну академску годину, која је подељена на два студијска семестра. Да би се студент уписао на Мастер академске студије србистике, неопходно је да је током основних академских студија остварио најмање 240 ЕСПБ бодова. Студенти који нису завршили основне академске студије из осласти Србистике / Српског језика и књижевности полажу диференцијалне испите:

• на модулу Српска и компаративна књижевност из области: Теорија књижевности, Историја српске књижевности, Општа и компаративна књижевност, Методика наставе књижевности;
• на модулу Српски језик из области: Увод у општу лингвистику, Старословенски језик, Дијалектологија, Фонетика и фонологија, Морфологија, Синтакса, Историја језика, Историја књижевног језика, Правопис и Методика наставе језика.

Бодовна вредност мастер академских студија износи 60 ЕСПБ (60 по студијској години, 30 по семестру), с тим да се израда завршног (мастер) рада вреднује са 13 ЕСПБ. Бодовна вредност сваког предмета исказана је у Курикулуму студијског програма мастер академских студија србистике.

Прву годину Мастер академских студија србистике може уписати лице које има сакупљених најмање 240 ЕСПБ на програмима основних академских студија из области Србистика / Српски језик и књижевност, што документује одговарајућом дипломом и додатком дипломе, односно уверењем о дипломирању и уверењем о положеним испитима.

Рангирање студената врши се на основу стечених поена при рангирању. Поени се рачунају на основу просека оцена остварених на основним академским студијама србистике, узимајући при томе и број година студирања (максимални укупни број поена је 100).

Уколико кандидат није завршио студије србистике, већ академске студије из неке друге друштвено-хуманистичке области, мора полагати диференцијални испит из области српског језика и књижевности. Успех на диференцијалном испиту носи 60 поена, а успех са основних студија и дужина студирања 40 поена. Врста знања, склоности и способности које се проверавају при упису одговарају природи студијског програма и начин поменуте провере одговарају карактеру студијског програма и објављују се у конкурсу.

На основу укупног броја поена које кандидати стекну, формира се јединствена ранг-листа кандидата, а у прву годину Мастер студија србистике уписују се редом кандидати од почетка ранг-листе, па све до попуњавања планираног броја места за упис. Право уписа на студијски програм стичу студенти који се рангирају у оквиру броја предвиђеног решењем о акредитацији.

Aкадемски назив: Мастер преводилац
Дужина трајања студија: 2 семестра / 1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ
Језици на којима се изводи настава: српски, енглески, француски, руски, немачки

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Суштински циљ студијског програма МАС превођења јесте да, надовезујући се на основне четворогодишње академске студије енглеског, француског, руског и немачког језика, студентима омогући продубљивање академских и стручних знања као и усавршавање компетенција и специфичних вештина потребних за ангажовање у области превођења као посебне примењено-лингвистичке области у оквиру филолошких студија страног језика.

Циљеви могу се најшире дефинисати као:

1. стицање знања и вештина за писмено превођење некњижевних текстова у области права, пословања, привреде, здравства, дипломатије, новинарства, науке и др;
2. стицање знања и вештина за писмено превођење књижевних текстова;
3. оспособљавање за усмено превођење у условима консекутивног, конференцијског и симултаног превођења за потребе правосуђа, привреде, здравства, дипломатије, медија, државне управе, управних поступака и др. и
4. проширивање знања и вештина потребних за даље бављење науком о језику, па и за упис на докторске студије.

Самим тим су циљеви студијског програма МАС превођења усклађени и са захтевима преводилачке праксе, тржиштем рада, привредним развојем и дефинисаним квалификационим оквиром.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

По завршетку МАС превођења, студенти су:

• стекли напредна академска и стручна знања која се односе на теорију и принципе науке о превођењу као и технике, методе и стратегије примењене у преводилачкој пракси, тј. подразумевају усмено и писмено превођење и обухваћене су предметима које садржи овај програм;
• оспособљени за вредновање, критичко разумевање и примену стечених знања у оквиру науке о превођењу и преводилачке праксе;
• оспособљени да решавају сложене проблеме у оквиру преводилачке праксе и да доприносе њеном развоју на иновативан начин;
• стекли компетенције за запошљавање као преводиоци обучени да примењују сложене методе, инструменте и уређаје релевантне за самосталну анализу, интерпретацију и превод дискурса, како писаног тако и говорног;
• стекли компетенције да самостално и са пуном одговорношћу воде сложене преводилачке пројекте, да контролишу рад и вреднују резултате других преводилаца ради унапређења постојеће преводилачке праксе и да планирају и реализују научна и/или примењена истраживања у области науке о превођењу.
• оспособљени да самостално користе релевантну литературу из области превођења, као и да постигнуто знање систематизују, анализирају, излажу и бране на енглеском, француском, руском и немачком језику у писаној и говорној форми, те тако стичу и услов за наставак студија на докторским академским студијама филологије.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Услов за упис су завршене основне академске студије из области енглеског, француског, руског и немачког језика (Б2) у четворогодишњем трајању стеченог у Републици Србији или у иностранству са остварених 240 ЕСПБ.

Редослед кандидата за упис на прву годину студијског програма утврђује се на основу општег успеха постигнутог на крају завршених основних академских студија.

Право уписа, под истим условима, на студије студијског програма имају и страни држављани.

Посебан услов за упис страних држављана јесте знање језика на коме се настава изводи.

На студије се прима 15 кандидата са коначне ранг листе, али се број кандидата који се примају за сваку академску годину одређује конкурсом који расписује Универзитет.

ШТА ПОСЛЕ СТУДИЈА?

Студијски програм МАС превођења студенте оспособљава за радно ангажовање у великом броју институција и предузећа за послове усменог и писаног превођења као што су:

• управни органи
• судски органи
• привредна предузећа
• јавне установе
• финансијске установе
• новинарство
• туристичке агенције
• владине и невладине организације и сл.

Поред тога, студенти се оспособљавају и за израду Студијског истраживачког рада и Завршног рада што им непосредно обезбеђује и савладавање неопходних вештина и знања за упис на докторске студије, перманентно учење и за континуирано бављење науком о језику и пружању доприноса развоју не само научне мисли већ и језичке праксе.