Google Translate

Разговор са проф. др Гораном Максимовићем деканом Филозофског факултета у Нишу

Вести  ::  петак, 15.04.2016.

1. Професоре, Ваш труд да артикулишете једно ново схватање Филозофског факултета у Нишу заслужује пажњу, не само због Вас лично, него и због нове генерације , која изгледа расуђује на сличан начин. Колико је ''лако'' успети у томе?

Одговор на ово важно питање садржан је у појашњену битне улоге коју хуманистичко образовање има у савременом свијету, али коју је имало и у претходним епохама. Хуманистика је дио природне људске потребе за самосвијешћу, за лијепим и добрим, за умјетношћу и емоцијама, за складним међуљудским односима, за развијањем оног најбољег у људском бићу. Без хуманистичког образовања наш живот био би неупоредиво сиромашнији, а људи би постали роботи без емоција, а затим и робови потрошачког друштва, који намјерно пројектују политичке елите и израбљивачке мултинационалне компаније. У том смислу, улога филозофских факултета, као и других факултета из областих друштвено-хуманистичких наука, одувијек је била веома важна, а данас је можда важнија него икад у историји образовања. Зато сам као декан подстицао професоре да све постојеће студијске програме, а поготово оне који су новоакредитовани, на Филозофском факултету у Нишу, обликујемо тако да буду по мјери нових генерација студената, како би се образовали у правом хуманистичком духу, тако да буду и адекватни зналци у својим најужим научним и образовним областима, али и да што лакше изграде своје професионалне каријере, те да обликују широку општу културу, као и свијест о људској доброти, као истинском предуслову сваке среће и задовољства. Изазови су велики и није увијек лако успјети у томе, али то је суштинска мисија хуманистичког образовања и мислим да никад не би требало и не смијемо одустати од њеног остварења.

2. У чему се огледа ''мали кућни дух'' Филозофског факултета у Нишу?

Управо у тој хуманистичкој разноврсности, радозналости, богатству идеја, толеранцији и отворености, у истинској жељи да свијет буде боље и љепше мјесто за рад, за уживање, за личну срећу, као и за опште добро.

3. Када се погледају активности факултета у пројектима (нарочито SHESPSS пројекта). Колико сте успели у томе да реализујете и сам циљ пројекта? И да ли се могу знати партнери на пројекту SHESPSS?

Важан сегмент научног рада Филозофског факултета представљају међународни пројекти. Управо приводимо крају трогодишњи циклус четири активна ТЕМПУС пројекта, а SHESPSS је можда и најактуелнији међу њима зато што је усмјерен на јачање високог образовања у области социјалне политике и социјалног рада. (Strengthening Higher Education for Social Policy making and Social Services delivery – SHESPSS). Носилац овог пројекта је Универзитет у Нишу, а партнери су бројни. Издвајамо од наших Универзитет у Београду и Новом Саду, а од страних универзитете из Данске, Италије, Велике Британије и сл. Урађено је заиста много. Припремили смо и послали у акредитацију студијске програме за основне и мастер студије социјалне политике и социјалног рада, а чим тај процес буде окончан и кад добијемо сагласност Министарства просвете, науке и техонолошког развоја, уписаћемо и прве генерације студената. То ће значајно обогатити студијску понуду Филозофског факултета у Нишу, уписани студенти ће по окончању студија брзо моћи пронаћи адекватан посао, а читава једна дефицитарна област у југоисточној Србији, мислим на област социјалне политике и социјалног рада, биће унапређена квалитетним младим кадровима.

4. Нове/старе или старе/нове студијске групе појавиле се на Филозофском факултету. Зашто ?

Универзитет је жив организам који мора да прати друштвене промјене и потребе, а затим да их креира на адекватан начин, како би сви сегменти тог живота били бољи и примјеренији људском достојанству. Нови студијски програми су природни израз тих нових потреба. На Филозофском факултету у Нишу 2010. године било је акредитовано 17 студијских програма, а данас имамо 30 акредитованих студијских програма. До краја ове, 2016. године, биће их укупно 34. Циљ тих нових, али и реакредитованих старих програма, садржан је у томе да учине друштвени амбијент квалитетнијим, да подстакну бољу медијску слику, да учине културне институције квалитетнијим, да допринесу снажењу идентитета, језика, књижевности, да нас повежу са другим културама и народима, да обезбиједе адекватну логистику за економски развој и стране инвестиције и сл.

5. Шта Вас често питају студенти на предавањима, а шта посетиоци на књижевним вечерима?

Бројна су студентска питања. Углавном су усмјерена на боље разумијевање књижевног живота у српском 18. и 19. вијеку (пошто им предајем област предромантизма, романтизма и реализма у српској књижевности), за теоријске и методолошке проблеме наставе и науке о књижевности. На књижевним вечерима публика се интересују за актуелне писце и дјела савремене књижевности, за вриједносне оцјене и сл.

6. Основне академске студије: од србистике, англистике, историје, комуникологије, педагогије, психологије, до руског и француског језика и књижевности, преко мастер академских студија, до докторских академских студија, стварају лепоту мудрости. Заједнички корен је Филозофски факултет у Нишу. Шта је дужност студента, постдипломаца Филозофског факултета ?

И биће их ускоро још више, и бићемо још разноврснији. Поред поменутих, ускоро ћемо акредитовати и студијске програме њемачког језика и књижевности, социјалне политике и социјалног рада, археологије и сл. Све нам то говори да је велика привилегија бити студент Филозофског факултета у Нишу, зато што је то наставно-научна институција која може да вам понуди најшира знања, може да вам подари елитну културну, свијест о идентитету и самосвијест о људском достојанству, да нам отвори најзначајније сазнајне видике. Међутим, важно је имати у виду да студирање на Филозофском факултету није само повлашћено мјесто, то је и огромна обавеза да оправдате ваше присуство у овој институцији и да одговорите на многе високо постављене циљеве. Из таквог јединства лијепог и корисног студенти ће бити у прилици да остваре тренутне своје жеље, али и важне дугорочне планове да раде посао који ће волити и који ће им пружати задовољство. Постдипломци имају обавезу више, да се у потпуности посвете научном усавршавању и да не жале ниједан тренутак посвећен читању и писању, истраживањима и новим научним достигнућима.

Ана Цветановић

Преузето са: http://www.dnevnikjuga.rs/kultura/item/967-sest-razloga-zasto-bi-trebalo-upisati-i-zavrsiti-filozofski-fakultet-u-nisu

1. Професоре, Ваш труд да артикулишете једно ново схватање Филозофског факултета у Нишу заслужује пажњу, не само због Вас лично, него и због нове генерације , која изгледа расуђује на сличан начин. Колико је ''лако'' успети у томе? Одговор на ово важно питање садржан је у појашњену битне улоге коју хуманистичко образовање има у савременом свијету, али коју је имало и у претходним епохама. Хуманистика је дио природне људске потребе за самосвијешћу, за лијепим и добрим, за умјетношћу и емоцијама, за складним међуљудским односима, за развијањем оног најбољег у људском бићу. Без хуманистичког образовања наш живот био би неупоредиво сиромашнији, а људи би постали роботи без емоција, а затим и робови потрошачког друштва, који намјерно пројектују политичке елите и израбљивачке мултинационалне компаније. У том смислу, улога филозофских факултета, као и других факултета из областих друштвено-хуманистичких наука, одувијек је била веома важна, а данас је можда важнија него икад у историји образовања. Зато сам као декан подстицао професоре да све постојеће студијске програме, а поготово оне који су новоакредитовани, на Филозофском факултету у Нишу, обликујемо тако да буду по мјери нових генерација студената, како би се образовали у правом хуманистичком духу, тако да буду и адекватни зналци у својим најужим научним и образовним областима, али и да што лакше изграде своје професионалне каријере, те да обликују широку општу културу, као и свијест о људској доброти, као истинском предуслову сваке среће и задовољства. Изазови су велики и није увијек лако успјети у томе, али то је суштинска мисија хуманистичког образовања и мислим да никад не би требало и не смијемо одустати од њеног остварења. 2. У чему се огледа ''мали кућни дух'' Филозофског факултета у Нишу? Управо у тој хуманистичкој разноврсности, радозналости, богатству идеја, толеранцији и отворености, у истинској жељи да свијет буде боље и љепше мјесто за рад, за уживање, за личну срећу, као и за опште добро. 3. Када се погледају активности факултета у пројектима (нарочито SHESPSS пројекта). Колико сте успели у томе да реализујете и сам циљ пројекта? И да ли се могу знати партнери на пројекту SHESPSS? Важан сегмент научног рада Филозофског факултета представљају међународни пројекти. Управо приводимо крају трогодишњи циклус четири активна ТЕМПУС пројекта, а SHESPSS је можда и најактуелнији међу њима зато што је усмјерен на јачање високог образовања у области социјалне политике и социјалног рада. (Strengthening Higher Education for Social Policy making and Social Services delivery – SHESPSS). Носилац овог пројекта је Универзитет у Нишу, а партнери су бројни. Издвајамо од наших Универзитет у Београду и Новом Саду, а од страних универзитете из Данске, Италије, Велике Британије и сл. Урађено је заиста много. Припремили смо и послали у акредитацију студијске програме за основне и мастер студије социјалне политике и социјалног рада, а чим тај процес буде окончан и кад добијемо сагласност Министарства просвете, науке и техонолошког развоја, уписаћемо и прве генерације студената. То ће значајно обогатити студијску понуду Филозофског факултета у Нишу, уписани студенти ће по окончању студија брзо моћи пронаћи адекватан посао, а читава једна дефицитарна област у југоисточној Србији, мислим на област социјалне политике и социјалног рада, биће унапређена квалитетним младим кадровима. 4. Нове/старе или старе/нове студијске групе појавиле се на Филозофском факултету. Зашто ? Универзитет је жив организам који мора да прати друштвене промјене и потребе, а затим да их креира на адекватан начин, како би сви сегменти тог живота били бољи и примјеренији људском достојанству. Нови студијски програми су природни израз тих нових потреба. На Филозофском факултету у Нишу 2010. године било је акредитовано 17 студијских програма, а данас имамо 30 акредитованих студијских програма. До краја ове, 2016. године, биће их укупно 34. Циљ тих нових, али и реакредитованих старих програма, садржан је у томе да учине друштвени амбијент квалитетнијим, да подстакну бољу медијску слику, да учине културне институције квалитетнијим, да допринесу снажењу идентитета, језика, књижевности, да нас повежу са другим културама и народима, да обезбиједе адекватну логистику за економски развој и стране инвестиције и сл. 5. Шта Вас често питају студенти на предавањима, а шта посетиоци на књижевним вечерима? Бројна су студентска питања. Углавном су усмјерена на боље разумијевање књижевног живота у српском 18. и 19. вијеку (пошто им предајем област предромантизма, романтизма и реализма у српској књижевности), за теоријске и методолошке проблеме наставе и науке о књижевности. На књижевним вечерима публика се интересују за актуелне писце и дјела савремене књижевности, за вриједносне оцјене и сл. 6. Основне академске студије: од србистике, англистике, историје, комуникологије, педагогије, психологије, до руског и француског језика и књижевности, преко мастер академских студија, до докторских академских студија, стварају лепоту мудрости. Заједнички корен је Филозофски факултет у Нишу. Шта је дужност студента, постдипломаца Филозофског факултета ? И биће их ускоро још више, и бићемо још разноврснији. Поред поменутих, ускоро ћемо акредитовати и студијске програме њемачког језика и књижевности, социјалне политике и социјалног рада, археологије и сл. Све нам то говори да је велика привилегија бити студент Филозофског факултета у Нишу, зато што је то наставно-научна институција која може да вам понуди најшира знања, може да вам подари елитну културну, свијест о идентитету и самосвијест о људском достојанству, да нам отвори најзначајније сазнајне видике. Међутим, важно је имати у виду да студирање на Филозофском факултету није само повлашћено мјесто, то је и огромна обавеза да оправдате ваше присуство у овој институцији и да одговорите на многе високо постављене циљеве. Из таквог јединства лијепог и корисног студенти ће бити у прилици да остваре тренутне своје жеље, али и важне дугорочне планове да раде посао који ће волити и који ће им пружати задовољство. Постдипломци имају обавезу више, да се у потпуности посвете научном усавршавању и да не жале ниједан тренутак посвећен читању и писању, истраживањима и новим научним достигнућима. Ана Цветановић Преузето са: http://www.dnevnikjuga.rs/kultura/item/967-sest-razloga-zasto-bi-trebalo-upisati-i-zavrsiti-filozofski-fakultet-u-nisu