Др Миомир Ивковић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу у пензији, преминуо је 9.10.2015. године у Нишу. Радио је као учитељ (три месеца) у селу Чиниглавци (општина Пирот), а након тога, крајем 1965. године, уписао је студије педагогије на Филозофском факултету у Београду. Био је професор у Учитељској школи у Крагујевцу, а радио је и у Казнено-поправном дому у Нишу. Од 1975. године радио је на Филозофском факултету у Нишу као асистент на предмету Социологија васпитања и образовања, а од 1978. године и на предмету Методика наставе социологије. Докторирао је 1979. године (Диркемово схватање васпитања и образовања – марксистичка критика), за доцента је изабран 1980. године, за ванредног професора 1985. године, а за редовног професора 1990. године. Поред рада на матичном факултету, од 1993. године предавао је и на Учитељском факултету у Врању и на Учитељском факултету у Ужицу. Био је декан Филозофског факултета у Нишу (1994–1996), управник Студијске групе за социологију (1986–1988), први управник Студијске групе за педагогију (2000–2004) и шеф последипломских студија – смер Социологија васпитања и образовања (од 1990. године). На Универзитету у Нишу обављао је значајне дужности. Био је заменик председника Скупштине Универзитета, Управник Марксистичког центра, члан Одбора за друштвене науке (више пута) и заменик председника Научно-стручног већа за друштвене и хуманистичке науке. У Министарству просвете Србије био је члан Експертског тима за децентрализацију образовања (2001. године). У Редакцији часописа Настава и васпитање (Београд) био је од 1983. до 1992. године, а главни и одговорни уредник часописа Теме (Универзитет у Нишу) од 1991. до 2001. године. Године 2007. био је главни и одговорни уредник Годишњака за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. На студијским боравцима у иностранству био је више пута. Значајни су боравци у Паризу 1987. и 1990. године (Meson le science de l'homme). Професор др Миомир Ивковић активно је радио на образовању научног кадра. Био је ментор или члан комисија за израду и одбрану: 5 докторских дисертација, 6 магистарских радова и 3 специјалистичка рада. Велики број студената под његовим менторством је дипломирао или им је био у комисији за одбрану (око 150). Био је председник Савеза педагошких друштава Србије (1981–1983) и члан Преседништва Савеза педагошких друштава Југославије (1981–1983). Добитник је неколико награда и признања Универзитета у Нишу и Филозофског факултета у Нишу. Последње признање је Захвалница Универзитета у Нишу за изузетно вредну активност на месту главног и одговорног уредника часописа Теме током једне деценије уређивања (2006). Дописни члан Српске академије образовања постао је 17. фебруара 2007. године.
Професор Миомир Ивковић је објавио велики број монографија, уџбеника и научних радова из области социологије васпитања и образовања и методике наставе социологије. Учествовао је на бројним националним и међународним научним скуповима и симпозијумима. Професор Миомир Ивковић остаће упамћен међу колегама, сарадницима, студентима и у широј друштвеној јавности по критичком промишљању проблема васпитања и образовања у друштвеном контексту и по професионалном приступу и поштовању педагошких принципа у васпитно-образовном раду.
Опело ће се одржати у уторак, 13. 10. 2015. године у 13 сати у цркви Часног Крста, а сахрана у 13.30 сати на Новом гробљу у Нишу.