Google Translate

Резултати конкурса за светосавску награду за ученике средњих школа и гимназија

Факултетска дешавања  ::  среда, 23.01.2019.

Комисија у саставу: проф. др Драгиша Бојовић, доц. др Кристина Митић и др Мирјана Бојанић Ћирковић, на састанку одржаном 22. 1. 2019. године разматрала је радове који су приспели на конкурс за Светосавску награду и донела је следећу одлуку:

1. Прва награда припада раду Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ, означеном шифром „Саваот“. Аутор рада је Страхиња Костадиновић, ученик четвртог разреда Гимназије „Бора Станковић“ у Нишу, а ментор професор Нађа Ђорђевић.

2. Другу награду освојио је рад Свети Сава – учитељ и просветитељ, под шифром „Жезло“. Ауторка рада је Јована Костадиновић, ученица Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“. Ментор рада је професор Данијела Гашевић.

3. Трећа награда припада радовима означеним шифрама „Магновење“ (Милица Пешић, ученица Гимназије у Косовској Каменици, чији је ментор професор Никола Антић) и „Божур“ (Валентина Петковић, ученица Гимназије Косовска Каменица, под менторством професорке Милене Трајковић).

Образложење комисије

Конкурс за најбољи есеј о делу и значају Светог Саве у оквиру Светосавског конкурса на Филозофском факултету у Нишу ове године окупио је ученике из свих крајева Србије. Посебно захваљујемо ученицима и професорима средњих школа у Врбасу, Београду, Лесковцу, Нишу, Косовској Каменици... 

  Својим радовима ученици су потврдили да су светлост и светост нашег првог архиепископа непресушни извор и најстаменитији светионик нашег националног бића. Пишући језиком светосавља, срца, надахнуто а сразмерно освешћено и разумно, млади нам уливају сигурност да сви и даље корачамо стазом чисте вере и правих духовних вредности. 

Рад ученика Страхиње Костадиновића издвојио се корелативним приступом, дубином сагледавања личности и дела Саве Немањића и (ре)актуелизацијом традиционалних духовних вредности. Пришавши лику учитеља и светитеља из угла народне и уметничке (нарочито савремене) српске књижевности, историје, филозофије и религије, Страхиња Костадиновић је показао како универзална порука светосавља приближава удаљена времена, просторе, људе и светове, како нас изнова охрабрује за љубав, наду и веру и утаче нам безграничну сигурност за сваки даљи корак овом стазом, честитом и светлом.

Комисија у саставу: проф. др Драгиша Бојовић, доц. др Кристина Митић и др Мирјана Бојанић Ћирковић, на састанку одржаном 22. 1. 2019. године разматрала је радове који су приспели на конкурс за Светосавску награду и донела је следећу одлуку: 1. Прва награда припада раду Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ, означеном шифром „Саваот“. Аутор рада је Страхиња Костадиновић, ученик четвртог разреда Гимназије „Бора Станковић“ у Нишу, а ментор професор Нађа Ђорђевић. 2. Другу награду освојио је рад Свети Сава – учитељ и просветитељ, под шифром „Жезло“. Ауторка рада је Јована Костадиновић, ученица Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“. Ментор рада је професор Данијела Гашевић. 3. Трећа награда припада радовима означеним шифрама „Магновење“ (Милица Пешић, ученица Гимназије у Косовској Каменици, чији је ментор професор Никола Антић) и „Божур“ (Валентина Петковић, ученица Гимназије Косовска Каменица, под менторством професорке Милене Трајковић). Образложење комисије Конкурс за најбољи есеј о делу и значају Светог Саве у оквиру Светосавског конкурса на Филозофском факултету у Нишу ове године окупио је ученике из свих крајева Србије. Посебно захваљујемо ученицима и професорима средњих школа у Врбасу, Београду, Лесковцу, Нишу, Косовској Каменици...    Својим радовима ученици су потврдили да су светлост и светост нашег првог архиепископа непресушни извор и најстаменитији светионик нашег националног бића. Пишући језиком светосавља, срца, надахнуто а сразмерно освешћено и разумно, млади нам уливају сигурност да сви и даље корачамо стазом чисте вере и правих духовних вредности.  Рад ученика Страхиње Костадиновића издвојио се корелативним приступом, дубином сагледавања личности и дела Саве Немањића и (ре)актуелизацијом традиционалних духовних вредности. Пришавши лику учитеља и светитеља из угла народне и уметничке (нарочито савремене) српске књижевности, историје, филозофије и религије, Страхиња Костадиновић је показао како универзална порука светосавља приближава удаљена времена, просторе, људе и светове, како нас изнова охрабрује за љубав, наду и веру и утаче нам безграничну сигурност за сваки даљи корак овом стазом, честитом и светлом.