Академски назив: Доктор наука – социолошке науке
Дужина трајања студија: 6 семстара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

 

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Докторске студије социологије трају 3 године, 180 ЕСПБ бодова. Стручни, академски, односно научни назив који се стиче након завршених студија јесте доктор социолошких наука. Докторске студије могу уписати сва лица са: завршеним дипломским академским студијама социологије и других сродних научних дисциплина из области друштвених и хуманистичких наука са освојеним најмање 300 ЕСПБ бодова и просечном оценом најмање 8; завршеним студијама за стицање VII-1 степена стручне спреме са просечном оценом најмање 8; уписаним последипломским студијама по старом закону, који су претходне студије завршили са просечном оценом најмање 8. Упис се може условити претходно положеним пријемним испитом, односно испитом за проверу способности. О пријему кандидата одлучује Научни савет докторских студија. Програм садржи основне и изборне предмете.

Студијски програм докторских студија обухвата активну наставу и израду докторске дисертације. Студенти похађају наставу. Наставу изводе наставници Филозофског факултета у Нишу. Настава је организована у семестрима, са недељним фондом од 20 часова.

Активна настава се дели на две категорије: предавања и студијски истраживачки рад. Укупни број часова активне наставе на свакој години студија је 600. Студијски истраживачки рад обухвата све облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања студента за истраживање, писање научних радова и израду докторске дисертације.

Сваки предмет је исказан ЕСПБ. Завршни рад на докторским студијама из социологије је предвиђен и његова бодовна вредност је 40 ЕСПБ. Предуслови за упис сваког предмета или групе предмета су предвиђени оквирним садржајем сваког предмета посебно. У договору са ментором студент бира са листе понуђених предмета оне предмете који су тематски повезани са темом његове докторске тезе. Студенти могу као изборне предмете одабрати и предмете у оквиру других докторских студија у складу са предметном оријентацијом дисертације, што се утврђује у разговору докторанта са ментором у складу са његовим инструкцијама.

Активну наставу у завршној години студија чини студијски истраживачки рад који је непосредно у функцији израде докторске дисертације.

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Имајући у виду да је сврха студијског програма докторских студија развој науке, критичког мишљења и образовање кадрова оспособљених да самостално спроводе оригинална и научно  релевантна истраживања која доприносе општем развоју друштва и критички процењују истраживања других наука и научника, сврха докторских студија социологије јесте:

  • оспособљавање кандидата за самостални, научно-истраживачки рад у социологији и то, како у области теоријских, тако и апликативних истраживања;
  • развијање критичког мишљења о процесима и актерима функционисања друштва и друштвених промена;
  • пружање могућности студентима да кроз значајан број изборних курсева пронађу своја посебна социолошка интересовања;
  • продубљивање знања из посебних социолошких проблема за које студенти искажу интересовање;
  • оспособљавање студената за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других комплементарних друштвених наука;
  • развијање способности за тимски рад и учешће у интердисциплинарним истраживањима;
  • развијање способности за педагошки рад на највишим нивоима образовања у области социологије (на универзитетском нивоу и у научним институтима).

Имајући у виду стечена знања и способности, свршени студенти Докторских студија социологије могу се бавити: а) теоријским и емпиријским истраживањима у области друштвених наука и б) образовно-просветним делатностима у вишим и високим школама, факултетима и научним институтима. Поред тога, свршени докторанти могу да раде у: а) државним органима; б) сфери привреде – у државним и приватним компанијама; в) институцијама за пружање социјалне заштите; г) културним институцијама; д) политичким партијама; ђ) штампаним и електронским  медијима; е) средњим школама као професори социологије и грађанског васпитања; ж) истраживачи у агенцијама за испитивање јавног мњења; односно свуда где је потребна стручна социолошка експертиза.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви студијског програма из Докторских академских студија социологије обухватају стицање општих способности и предметно-специфичних компетенција које би требало да допринесу развоју науке и критичког мишљења.

Осим општих способности који укључују способност аналитичког и синтетичког начина мишљења и способности поређења; способност критичке процене аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способност комуникације и тимског рада и развијене професионалне етике; и три групе предметно специфичних компетенција (аналитичких, истраживачких и педагошких), свршени студенти докторских студија социологије морају стећи способности за самостални, научно-истраживачки рад у социологији, способност критичког мишљења о процесима и актерима функционисања друштва и друштвених промена; темељно познавање појединих социолошких проблема и одређених посебно-социолошких дисциплина (у складу са њиховим интересовањима), способност за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других комплементарних друштвених наука и способност за педагошки рад на највишим нивоима
образовања у области социологије.

Способности које се стичу на овом нивоу студија социологије првенствено се испољавају као способност за самостално вођење оригиналних и релевантних научних истраживања у области друштвених феномена и педагошки рад у преношењу знања и вештина високог нивоа комплексности.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА

  • Способност аутономног истраживачког рада у области социологије.
  • Висок степен аутономије у стицању знања и потпуно овладавање процесом учења.
  • Способност преношења знања.
  • Способност представљања резултата пројекта/истраживања, указивањем на методе и основну линију аргументације, спeцијалистима и неспецијализованој публици, коришћењем одговарајућих техника.
  • Способност решавања проблема и иновације у стручном и академском раду у комплексним, непознатим и непредвидљивим ситуацијама.
  • Способност решавања проблемских ситуација у којима долази до изражаја структурна и институционална међуповезаност различитих области друштвеног деловања.
  • Способност решавања проблемских ситуација интеграцијом знања из различитих извора.
  • Способност стратешког планирања у различитим областима друштвеног живота.
  • Способност анализирања и промишљања социјалних норми и односа и разумевање механизама њихове промене.
  • Способност оперативне интеракције у управљању променом у комплексном окружењу.
  • Способност креативног реаговања на друштвене, научне и етичке проблеме који искрсавају у професионалној и академској делатности.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

У прву годину докторских студија може се уписати лице које има:

  • завршене дипломске академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова и општу просечну оцену најмање 8,00 на основним академским и дипломским академским студијама – мастер,
  • завршене студије за стицање VII-1 степена стручне спреме са просечном оценом најмање 8,00,
  • уписане постдипломске студије по ранијем закону, који су претходне студије завршили са просечном оценом 8,00.

У другу годину докторских студија могу се уписати кандидати који су положили све испите на постдипломским студијама предвиђене наставним планом и програмом, уз обавезу полагања разлике у испитима у курикулуму докторских студија, чиме стичу право полагања испита из друге године докторских студија.

У трећу годину докторских студија може се уписати лице које има академски степен магистра наука, уз обавезу полагања разлике у испитима у односу на курикулум докторских студија. Након тога кандидати стичу право да пријаве докторску дисертацију, уколико имају најмање један објављен научни рад у неком од референтних научних часописа. Веће департмана признаје положене испите кандидатима, који су по претходном закону уписали постипломске студије.

Студијским програмом докторских студија утврђују се одговарајуће дипломске студије, односно научно подручје из којег је стечен академски степен магистра, као услов за упис на докторске студије. Редослед кандидата за упис на прву годину докторских студија утврђује се на основу следећих критеријума: опште просeчне оцене остварене на основним и дипломским академским студијама, дужине студирања на основним и дипломским студијама и остварених научних резултата, на начин предвиђен Правилником. Услов за упис је претходно положен колоквијум (испит за проверу склоности и способности).